Kušneru smeta bolesna mašta!
Dopisnici "Novosti", agencije, 28.08.2008 19:29:23
Članice Šangajske organizacije podržale Rusiju
PARIZ
OD STALNOG DOPISNIKA
TON raste između Moskve i Pariza, koji trenutno predsedava EU. Bernar Kušner je
Rusiji zapretio sankcijama, pa čak i „drugim sredstvima“, na šta je ruski
ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov odmah reagovao u toku dana, nimalo
nežnim rečnikom po francuskog kolegu, poručivši mu da ima „bolesnu maštu“.
Kušner je u četvrtak, govoreći na 16. konferenciji francuskih ambasadora u
Parizu, istakao da više evropskih zemalja predviđa sankcije protiv Rusije zbog
gruzijske krize. „Frenč doktor“ je pojasnio da neke evropske zemlje predlažu
sankcije, dok druge to odbijaju, ali nije otkrio o kojim je zemljama reč, niti
kakve bi to sankcije mogle da budu uvedene protiv Rusije.
- Nije na predsedavajućem EU da nameće svoje ideje, nego da prihvati ideje svih
27 članica i pronađe kompromis - istakao je.
Diplomatski krugovi u Parizu, ipak, prenose da „Francuska nije među onim
zemljama koje direktno predlažu sankcije“. Prema ovim izvorima, Italija,
Nemačka i Francuska ističu rezerve prema sankcijama, dok sanckije prizivaju
London i „istočne zemlje“ u EU.
Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov u četvrtak je oštro reagovao na Kušnerove
„pretnje“.
- Moj prijatelj Kušner je takođe izjavio i da ćemo uskoro napasti Moldaviju,
Ukrajinu i Krim. To je bolesna mašta i protiv nje bi, takođe, možda trebalo
primeniti sankcije - poručio je Lavrov.
- Nemam bolesnu maštu. Želim da preciziram da Francuska nije predložila
sankcije - „branio“ se Kušner preko talasa francuskog radija.
EVROPA MERI
BRISEL - Naredna runda pregovora EU i Rusije o novom strateškom partnerstvu „i
dalje je predviđena“ za 15. i 16. septembar, iako bi mogla da bude dovedena u
pitanje na samitu EU u ponedeljak, saopštava Evropska komisija. Neki
analitičari smatraju da bi prekid pregovora bio kontraproduktivan, posebno zato
što Evropa zavisi od ruskog gasa i nafte.
Goran ČVOROVIĆ
* * * * *
ŠANGAJSKA GRUPA
PODRŠKA RUSIJI
MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA
Rusija je u četvrtak dobila prvu podršku za nedavnu vojnu intervenciju u Južnoj
Osetiji. Članice Šangajske organizacije za saradnju, koje su održale samit u
Dušambeu, glavnom gradu Tadžikistana, založile su se za realizaciju šest
principa o kojima su se dogovorili ruski i francuski predsednici Medvedev i
Sarkozi.
U toj organizaciji su Rusija, Kina, Kazahstan, Uzbekistan, Kirgizija,
Tadžikistan, a posmatrači su Mongolija, Pakistan, Iran i Indija. Avganistan ima
status gosta. Ove zemlje su izrazile zabrinutost zbog situacije u Južnoj
Osetiji i podržale ulogu Rusije u nameri da se uspostavi mir u tom regionu. Za
Rusiju je posebno važno da su Kina i Kazahstan, dve velike susedne zemlje,
razumele razloge zbog kojih je Rusija morala da intereveniše u Južnoj Osetiji.
- U razgovorima smo došli do zaključka da se mora poštovati svetski poredak i
da zemlje koje krenu u agresiju moraju za to da odgovaraju - rekao je
predsednik Rusije Dmitrij Medvedev.
Sergej Lavrov, ruski minister spoljnih poslova, rekao je da Rusija ne vodi
pregovore sa drugim zemljama i nikoga ne gura da prizna nezavisnost Južne
Osetije i Abhazije.
B. Vlahović
* * * * *
SEVERNOATLANTSKI SAVEZ ODBACIO KRITIKU RUSIJE OKO CRNOG MORA
NATO (NE)GOMILA BRODOVE
BRISEL (Beta) - NATO je odbacio kritiku Rusije zbog odlaska ratnih brodova
alijanse u Crno more, naglasivši da su četiri broda SAD, Španije, Nemačke i
Poljske na rutinskoj vežbi.
- Nema gomilanja brodova NATO u Crnom moru. NATO izvodi dugo planiranu i
rutinsku vežbu ograničenu na zapadni deo Crnog mora i ta vežba
nije vezana za krizu u Gruziji - rekla je portparol alijanse Karmen Romero.
Tri razarača - iz Španije, Nemačke i Poljske - uplovila su u Crno more 21.
avgusta, a kasnije im se pridružio američki „UŠ Tejlor“. Rusija je njihov
dolazak povezala sa istovarom pomoći Gruziji sa druga dva američka broda i
optužila NATO da gomila vojne brodove u Crnom moru, kršeći međunarodne
sporazume.
Romero je rekla da NATO poštuje konvenciju iz Montrea iz 1936. godine, koja
propisuje kretanje ratnih brodova u Crnom moru i izvan njega. Ona je rekla da
je NATO zatražio tranzit tih plovila u junu i da će oni ostati tamo manje od 21
dan, kako nalaže Konvencija.
NATO je saopštio da su brodovi u rumunskoj luci Konstanci, oko 900 kilometara
zapadno od gruzijske obale. Treba da doplove ka jugu, do Varne u Bugarskoj, pre
no što napuste Crno more.Pored Rumunije i Bugarske, na Crno more izlaze Rusija,
Gruzija, Ukrajina i Turska.
PORUKA SA BOSFORA
ISTANBUL - „Prolaskom stranih brodova kroz Bosfor nisu prekršene odredbe
ugovora iz Montrea“, izjavio je, posle primopredaje dužnosti novom načelniku
generalštaba turske armije, bivši prvi čovek turskih oružanih snaga, general
Jašar Bujukanit. To je i prva reakcija u Turskoj na upozorenja pomoćnika
načelnika generalštaba ruske armije generala Anatolija Nogovicina da će Rusija,
„ukoliko ne bude ispoštovan ugovor iz Montrea koji kaže da NATO brodovi treba
da napuste Crno more 21 dan posle ulaska, odgovornost za to, u prvom redu,
prebaciti na Tursku“.
I. K.
* * * * *
BRITANSKI MINISTAR DEJVID MILIBAND
NEĆEMO RAT
LONDON - Nema govora o započinjanju sveopšteg rata sa Rusijom, izjavio je
britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Miliband, osuđujući, kako je rekao,
rusku „invaziju“ Gruzije. „Ne želimo sveopšti rat sa Rusijom... Nema govora o
započinjanju sveopšteg rata protiv Rusije“, odgovorio je Miliband na pitanje
novinara radija Bi-Bi-Si da li bi NATO ušao u rat protiv Moskve ukoliko bi
ponovo napala neku susednu ili savezničku zemlju.
* * * * *
RUSIJA O STACIONIRANJU U NOVIM DRŽAVAMA
SPREMNI ZA BAZE
MOSKVA - Na zahtev rukovodstava Južne Osetije i Abhazije, Rusija je spremna da
otvori tri vojne baze na teritoriji novih država na Kavkazu. Ruski generali su
saopštili u četvrtak da bi dve baze mogle biti u Abhaziji, u mestima Gudauti i
Očamčir, a u Južnoj Osetiji u Džavi. U tim mestima su za vreme SSSR bile
stacionirane velike vojne jedinice, što potvrđuje njihov strateški značaj. U
Gudautiju postoji vojni aerodromi i tamo bi mogle da budu smeštene desantna
jedinica, avijacija i PVO. U luci Očamčir bi mogli da budu ruski brodovi, a u
Džavi, u Južnoj Osetiji, motorizovana pešadija.
* * * * *
PREDSTAVNIK RUSIJE PRI NATO ROGOZIN
ZNALI OD APRILA
MOSKVA - Još u aprilu ove godine Rusija je znala da Gruzija namerava da napadne
na Južnu Osetiju i Abhaziju. Sakašvili je nameravao da napadne Abhaziju
početkom maja. Rusija je upozorila Ameriku na opasne planove Sakašvilija. Oni
su mu objasnili da mu se ne isplati da ulazi u rat. Što se tiče poslednjeg
napada na Južnu Osetiju, Rusija nije znala kada će napasti. Još 7. avgusta niko
nije mogao da zna šta će pasti na pamet Sakašviliju - izjavio je stalni
predstavnik Rusije pri NATO Dmitrij Rogozin.
B. V.
* * * * *
OŠTRO REAGOVANJE IZ VAŠINGTONA
OSUDA “GRUPE 7“
VAŠINGTON - Grupa sedam industrijski najrazvijenijih zemalja (G 7) oštro je
osudila odluku Rusije da prizna otcepljene gruzijske autonomne oblasti Južnu
Osetiju i Abhaziju, saopšteno je u Vašingtonu. „Mi ministri spoljnih poslova
Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, SAD i Ujedinjenog Kraljevstva,
osuđujemo ovaj potez“, navedeno je u zajedničkom saopštenju koje je objavio
američki Stejt department.
* * * * *
PROCENA RATNE ŠTETE U GRUZIJI I RUSIJI
NA MILIJARDE
MOSKVA - Vojna dejstva Rusije u Gruziji tokom avgusta nanela su, prema
preliminarnim podacima, štetu toj zemlji od milijardu dolara, izjavila je
gruzijska ministarka za privredni razvoj Eka Šarašidze. Ranije je predsednik
Gruzije Mihail Sakašvili procenio da šteta od uništavanja infrastrukture te
zemlje dostiže više od dve milijarde dolara i tu sumu je tražio od zapadnih
država. Rusija je štetu na infrastrukturi Južne Osetije procenila takođe na
milijardu dolara i za likvidaciju posledica gruzijsko-osetinskog konflikta
planira da izdvoji nešto više od te sume, izjavio je premijer Vladimir Putin.
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=11&status=jedna&vest=127443&datum=2008-08-28
