PM Vladimir Putin gave an interview to CNN journalist in Sochi 28.08.08 Putin CNN interview full video (Part 1/4) (Russian Subtitles) http://www.youtube.com/watch?v=RZ1HaztRKaY
Putin CNN interview full video (Part 2/4) http://www.youtube.com/watch?v=ijQD0R84jtk&feature=user Putin CNN interview full video (Part 3/4) http://www.youtube.com/watch?v=h9UkhLkTtwI&feature=user Putin CNN interview full video (Part 4/4) http://www.youtube.com/watch?v=ebtfZN0fvHI&feature=user http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/svet/glas-javnosti-30-08-2008/sta-ce-rusiji-i-g8-ako-svi-rusi-budu-pobijeni Šta će Rusiji i G8 ako svi Rusi budu pobijeni Iz intervjua Vladimira Putina američkoj telekompaniji Si-En-En Šta će Rusiji i G8 ako svi Rusi budu pobijeni Izgleda da je nekome u Vašingtonu bio potreban mali pobedonosni rat u Gruziji. A pošto je on izostao - onda je trebalo prebaciti krivicu na Rusiju lll Ako se potvrdi ovo o čemu govorim, tada se javljaju podozrenja da je neko u SAD specijalno stvorio konflikt s namerom da zaoštri situaciju i obezbedi prednost jednom od kandidata u borbi za položaj predsednika SAD.Rusija je miroljubiva država, ali ako neko misli da može doći i početi da nas ubija, da je naše mesto na groblju - ti ljudi bi morali da se zamisle o posledicama takve politike po same sebe * Mnogi ljudi u svetu smatraju vas - uprkos tome što više niste predsednik Rusije, već premijer - glavnim rukovodiocem svoje zemlje i veruju da ste upravo vi naredili da vojska uđe u Gruziju. Je li to tačno?* - Naravno da nije. U skladu sa Ustavom Rusije, pitanja spoljne politike i odbrane potpuno su u rukama šefa države. Predsednik Rusije i ovog puta je delovao u okvirima svojih ovlašćenja. Vaš pokorni sluga, kao što se zna, kada je rat počinjao, bio je u Pekingu - na otvaranju Olimpijskih igara. * Nije li konflikt u Gruziji prodemonstrirao da je Rusija u tom regionu sila i vlast i da ona opredeljuje tok događaja?* -Ne, naravno. Štaviše, Rusija ne teži sličnim konfliktima i ne želi ih ni u budućnosti. A do njega je došlo zato što neki drugi nisu hteli da čuju ono na šta smo upozoravali. A i inače, na taj konflikt treba pogledati malo šire... Želim posebno da ukažem da su Južna Osetija i Abhazija u svoje vreme dobrovoljno ušle u sastav Ruske imperije, u različito vreme. Prva je to učinila sredinom 18. veka. Tada je Osetija bila jedinstvena država. Godine 1801, ako se ne varam, u sastav Rusije dobrovoljno ušla i sama Gruzija, koja je bila pod pritiskom Otomanske imperije. A tek kroz 12 godina, 1812, u sastav Ruske imperije ulazi Abhazija koja je sve dotle postojala kao nezavisna država, nezavisna kneževina. Tek sredinom 19. veka bila je doneta odluka da se Južna Osetija uključi u Tiflisku guberniju... Kada je stvoren Sovjetski Savez, Staljinovom odlukom te teritorije su definitivno bile predate Gruziji. Staljin je, kao što se zna, bio Gruzin po nacionalnosti. Prema tome, oni koji insistiraju na tome da Južna Osetija i Abhazija i dalje pripadaju Gruziji - kao staljinisti - brane potez Josifa Visarionoviča Staljina. * Možete li garantovati da se nešto slično više neće dogoditi, da Rusija takva dejstva neće preduzimati prema svojim drugim susedima?* - Kategorično protestujem protiv tako postavljenog pitanja. Od Rusije sada neki pokušavaju da naprave agresora, a evo hronologije onog što se dešavalo 7, 8. i 9. avgusta. Gruzijski oficiri, koji su bili u Mešovitom štabu snaga za održavanje mira, 7. avgusta u 14.42 su napustili zajedničke prostorije, pod izgovorom da imaju naredbu svoje komande. Više se nisu vratili, a posle 60 minuta počela je paljba teške artiljerije. U 22.35 počeo je masovno bombardovanje Chinvalija. U 22.50 počelo je prebacivanje kopnenih snaga Gruzije u zonu bojevih dejstava. Istovremeno su u neposrednoj blizini bile postavljene vojne bolnice gruzijske armije. U 23.30 gospodin Kruašvili, brigandni general, komandant mirovnih snaga Gruzije u toj oblasti, objavio je da je Gruzija donela odluku da počne rat protiv Južne Osetije. Za sve to vreme naši su pokušali da stupe u vezu sa rukovodstvom Gruzije, koje je odbilo sve kontakte. U 5.20, 8. avgusta - tenkovske kolone gruzijske vojske počele su napad na Chinvali. Neposredno pre toga, raketni višecevni bacači tipa „grad“ počeli su da tuku grad. Nalazeći se u Pekingu imao sam priliku da kratko porazgovaram s predsednikom SAD. Direktno sam mu rekao da ne uspevamo da se povežemo sa rukovodstvom Gruzije, a da je jedan od rukovodilaca njenih oružanih snaga objavio da su započeli rat sa Južnom Osetijom. Džordž mi je odgovorio - ja sam o tome već javno govorio - da rat ne želi niko. Rusija se nadala da će se administracija SAD umešati u konflikt i zaustaviti agresivna dejstva rukovodstva Gruzije. To se, međutim, nije dogodilo. Rusija nema nameru da bilo koga napada, niti da sa bilo kim ratuje. Bio sam predsednik svoje zemlje osam godina i često sam imao priliku da čujem jedno te isto pitanje: na kakvom mestu sebe Rusija vidi u svetu? Rusija je miroljubiva država i želi da sarađuje sa svim susedima i svim svojim partnerima, ali ako neko misli da može doći i početi da nas ubija, da je naše mesto na groblju - ti ljudi bi morali da se zamisle o posledicama takve politike po same sebe. * Vi ste uvek održavali bliske lične odnose sa predsednikom SAD. Smatrate li da je vašim ličnim odnosima nanelo štetu to što on nije mogao da odvrati Gruziju od napada?* - Da, to je, naravno, nanelo štetu našim odnosima, ali međudržavnim, pre svega. Samo, nije stvar u tome što administracija SAD nije mogla da odvrati rukovodstvo Gruzije od te zločinačke akcije - američka strana je faktički naoružala i obučila gruzijsku armiju. Jer, zašto više godina voditi teške pregovore i tražiti složena kompromisna rešenja za međuetničke konflikte? Lakše je naoružati jednu od strana i podstaći je na ubijanje druge. I - gotova stvar. Reklo bi se - lako rešenje. A u stvari se pokazuje da to i nije uvek tako. Rusija ima ozbiljne razloge da smatra da su se u zoni borbenih dejstava nalazili građani SAD. A ako je to tako, ako se to potvrdi, to je veoma loše. To je veoma opasno. I to je pogrešna politika. Ako je to tako, onda ovakvi događaji mogu imati i unutarpolitičku američku dimenziju. Ako se potvrdi ovo o čemu govorim, tada se javljaju podozrenja da je neko u SAD specijalno stvorio konflikt sa namerom da zaoštri situaciju i obezbedi prednost jednom od kandidata u borbi za položaj predsednika SAD. * To što govorite je ozbiljna optužba. Da li vi to smatrate da je neko u SAD stvarno isprovocirao taj konflikt?* - Sad ću vam objasniti. * Ako stvarno iznosite takve pretpostavke, kakve dokaze imate za to?* - Već sam vam rekao, ako se potvrde fakti prisustva američkih građana u zoni borbenih dejstava, to može značiti samo jedno - da su se oni tamo mogli nalaziti jedino po direktnom nalogu svog rukovodstva... Zašto vas čudi moja pretpostavka, ne razumem? Na Bliskom istoku imate probleme - tamo ne uspevate da dođete do pomirenja. U Avganistanu stvari ne idu nabolje. Štaviše, Talibani su započeli jesenju ofanzivu i vojnike NATO ubijaju na desetine. U Iraku sve problem do problema, a broj žrtava, posle euforije od prvih pobeda, već je dostigao 4.000. U ekonomiji imate probleme, i mi to dobro znamo. Sa finansijama imate probleme. Imate hipotekarnu krizu koja i Rusiju brine i mi želimo da se ona što pre završi. Izgleda da je nekome bio potreban mali pobedonosni rat. A pošto je on izostao - onda je trebalo prebaciti krivicu na Rusiju, od nje napraviti neprijatelja i na talasu ura - patriotizma objediniti zemlju oko određenih političkih snaga. Mene čudi što vas čudi ovo o čemu ja govorim. Ovo su stvari koje leže na površini. * Kakav će biti odgovor Rusije ako budu preduzeti koraci da se ona diplomatski izoluje?* - Kao prvo, ako je zaista tačna moja pretpostavka o američkoj unutarpolitičkoj boji ovog konflikta - postaje neshvatljivo zašto bi saveznici SAD morali podržavati jednu vašu političku partiju protiv druge. To je nesrećna - prema celom američkom narodu - pozicija, Rusija ne isključuje da će administracija uspeti i ovoga puta, kao i prethodnih godina, da saveznike potčini svojoj volji. * Šta da se radi? Kakav izbor ima Rusija?* S jedne strane, mi ne smemo dozvoliti da nas ubijaju da bismo, recimo, tako sačuvali mesto Rusije u G8! Ko će ostati u „osmorki“ ako nas Ruse sve pobiju? Vidite, vi ste govorili o mogućoj opasnosti sa strane Rusije. A ja sada sa vama sedim i mirno razgovaram u gradu Soči. Na nekoliko stotina kilometara odavde već su doplovili američki ratni brodovi sa raketama čiji radijus dejstva je upravo nekoliko stotina kilometara. Pa nisu naši ratni brodovi došli do vaših obala, nego su se vaši približili našim! Kakav Rusija ima izbor? Mi ne želimo nikakve komplikacije, mi ne želimo da se sa bilo kim svađamo, mi ne želimo da sa bilo kim ratujemo. Mi želimo normalnu saradnju i poštovanje svojim interesa. Zar je to mnogo? Autor: Ekipa Glasa javnosti <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/106> Srpska Informativna Mreza [email protected] http://www.antic.org/
