http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=127582&datum=2008-08-31
Srbija traži nove kredite
Gordana Bulatović, 30.08.2008 20:53:36
BUDŽET države, definitivno, sve više liči na kućne budžete građana
Srbije. Novca za sve utvrđene potrebe nema dovoljno, rashodi se, što
zbog ambicija, a što zbog neophodnosti, neplanski uvećavaju, a minus na
računu raste...
Pretpostavlja se da će država kraj ove godine dočekati sa minusom od oko
800 miliona evra. Kako je plan državne kase koncipiran tako da se
unapred utvrđuju rashodi, sigurno je da će se jedan deo troškova
odložiti, a drugi, opet, pokriti zaduživanjem ili izdavanjem državnih
obveznica. U svakom slučaju, pred kreatorima budžetske politike stoji
ozbiljan zadatak da se ambiciozni planovi gotovo svih resora usklade sa
realnim prihodima u državnoj kasi.
Ono što je definitivno poznato jeste da ćemo ući u novi ciklus
zaduživanja kod međunarodnih finansijskih institucija.
Kako je "Novostima" potvrđeno u nadležnim institucijama Vlade Srbije,
već su obavljeni preliminarni razgovori sa međunarodnim kreditorima, pre
svih sa Svetskom bankom, o mogućnosti dužih, i do 30 godina, rokova za
otplatu novih kredita, odobravanja određenih "grejs" perioda, ali i
odlaganje otpočinjanja plaćanja rata pozajmica za nekoliko godina.
Zainteresovanost za ulaganje u Srbiju iskazao je ovih dana i novi
predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj Tomas Mirov. Mirov je,
naime, najavio da će EBRD, tokom narednog srednjoročnog perioda uložiti
od 250 do 280 miliona evra godišnje kod nas.
- Banka može da igra veliku ulogu, kao suinvestitor u obavljanju radova
na putnom pravcu Koridor 10, kao i Koridora 7 - rekao je Mirov, i
istovremeno ukazao na bančinu zainteresovanost da pomogne u izgradnji i
rekonstrukciji lokalnih infrastrukturnih objekata u našoj zemlji.
Vlada Srbije utvrdila je da je ova godina ta u kojoj treba da se uđe u
kapitalne projekte. Računa se da će u narednih pet godina godišnje iz
državne kase ići čak milijardu evra na izgradnju infrastrukture. Čuvari
državne kase, a pre svih Ministarstvo finansija, saglasno je da se za
ove namene pozajmljuje novac. Međutim, oštro se protivi da kredite iz
sveta uzimamo kako bismo pokrili nedostajuća sredstva za penzije, plate
i obećana, uvećana socijalna davanja.
Za ove namene jedino rešenje biće, kažu u Ministarstvu finansija, u većoj
fiskalnoj disciplini, što u prevodu znači mnogo više kontrolora koji bi
građane i privredu "uverili" u globalno važeće pravilo - "plaćanje
poreza je građanska dužnost br. 1".
Mada je najavljeno već za septembar, Ministarstvo finansija će verovatno
krajem godine biti primorano da za pokrivanje dela troškova državne kase
emituje kratkoročne hartije od vrednosti.
Deo Vlade zastupa tezu da bi bilo realno da država u narednoj godini
krene i sa izdavanjem prve emisije evro obveznica, što bi bio dodatni
način za prikupljanje finansijskih sredstava za realizaciju
infrastrukturnih projekata.
Optimisti u ekonomskom delu Vlade veruju da ćemo uskoro, odnosno odmah
nakon što se SPP ratifikuje u parlamentu Srbije, mogli od Evropske unije
da dobijemo povećane pretpristupne fondove. Procena je da bi, u
pregovorima sa EU, moglo da se obezbedi oko tri milijarde evra za
narednih pet godina. To je, međutim, realno ostvarivo tek kada postanemo
zemlja kandidat za članstvo u EU. Baš uz pomoć fondova EU i kreditnu
injekciju međunarodnih finansijskih organizacija u narednih nekoliko
godina realno je da bude završeni dugo pominjan i očekivan Koridor 10, a
zatim i autoput Beograd - južni Jadran. Procene su da za čuvenu deonicu
E10 treba da platimo oko dve milijarde evra. Za završetak ovog projekta
do 2011. godine treba nam oko 1,3 milijarde evra, i to za deonice do
makedonske i bugarske granice, za autoput od Subotice do Novog Sada oko
250 miliona evra, dok je preostali novac neophodan za beogradsku obilaznicu.
Kada je Nacionalni investicioni plan u pitanju, "sreća u nesreći" je da
je realizacija ovog programa nezadovoljavajuća. Naime, za ovu godinu je
programima NIP-a iz budžeta namenjeno 47 milijardi dinara, a do sada je,
na teritoriji cele države, potrošeno tek nešto više od 9,5 milijardi dinara.
PRIVATIZACIJA PODBACILA
PRIHODI od privatizacije ove godine bili su ispod svih očekivanja, a
niko u Vladi ne želi da kalkuliše procenom koliko je realno da se u
narednom periodu slije para u državnu kasu. Međutim, poznato je da kraj
ove godine znači i kraj za društvenu svojinu u Srbiju, kao i da će,
konačno, krenuti i većinska ili manjinska, ali ipak privatizacija
ovdašnjih javnih preduzeća.
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
