Piljarska politika <http://www.glas-javnosti.co.yu/pismo/42337/piljarska-politika>
Neki fini, učeni ljudi smislili su floskulu da je „politika nastavak rata pregovorima“, ili tako nešto. Oni, očito, nisu iz ovih vremena u kojima se samo ratuje, a još manje su živeli na Balkanu, gde su diktat i ucene zamenili umivenu diplomatsku praksu. Doduše, ako ćemo pravo, velike sile su oduvek tako postupale, ali su to činile prevejanim nadmudrivanjem. Toga više nema. Sada se ide đonom. Pretnjama, ili bespoštednim oružanim akcijama protiv „neposlušnih“, razgolitivši činjenicu da takozvano „međunarodno pravo“ više ne postoji. Kao ni raznorazne konvencije koje su, makar malo, ublažavale posledice ratnih užasa. U tom razbojničkom poduhvatu, od Drugog svetskog rata, prednjače Sjedinjene Američke Države, kao jedina preostala svetska sila. Što, zapravo, i nisu, jer ni iz jednog posleratnog ratnog pohoda nisu izašle kao pobednici, već su se u njih beznadežno zaglibljavale ili iz njih jedva izvlačile, pravdajući te razbojničke poduhvate lažima o demokratiji i borbi protiv terorizma. I glupi, kakvi jesu, Ameri su zanemarili ono najvažnije - vreme, koje je ne samo pokazalo da taj div stoji na staklenim nogama, nego i iznedrilo i globalni otpor prema njihovom vršljanju, kao i oporavak oslabljenih protivnika. Sve se to, naravno, odrazilo i na unutrašnje prilike same SAD. Smanjena privredna aktivnost, slabljenje dolara usled enormnih ratnih troškova i žestoku raspolućenost žitelja uoči predstojećih izbora. Kako se to odražava na našu zemlju. Nikako - sem u ispraznoj retorici političara, koji se ponašaju kao piljari na pijaci, nudeći svoju bajatu robu koju, izgleda, više niko neće. Pa trguju - zasad, među sobom. Nekada su u Srbiji ljudi trgovali svinjama... Danas se trguje ljudima i nastoji da se ućari za sebe što više - dok se može. U interesu toga, mire se dojučerašnji protivnici, ostvaruju se trule nagodbe, a „krtice“ i „spavači“ dočakaše svojih pet minuta da razore i ono malo jedinstva koje je stvorila ugroženost od raspada. Otimačina i sebičnost političara nikad nije bila izraženija nego sada. Car je go. Raskrčmili smo sve što je bilo iole vredno, pa smo spremni da postanemo - kolonija. Izgleda, na žalost, da to jedino brine narod, jer su se „piljari“ već obezbedili i ne brinu za budućnost. A ona, ta naša sutrašnjica, bez privrede, vrednih resursa i bez vojske, nimalo ne izgleda ružičasto. Kud srljaš Srbijo? Dimitrije Damjanov ekonomista Novi Sad http://www.glas-javnosti.co.yu/
