Срце у Србији, мозак у дијаспори
Иако најновије истраживање показује да постоји жеља да се гастарбајтери врате у земљу, Србија и даље нема стратегију за повратак, нити за заустављање одлива мозгова Почетком деведесетих, у групи оних који су напуштали Србију и одлазили далеко „трбухом за крухом“ био је и Предраг Јеленковић, бриљантни ум, који је студије на Електротехничком факултету у Београду савладао за четири године. На почетку каријере радио је у истраживачкој групи на једном техничком институту у Америци. Тако је изгледао почетак Предрагове каријере. Данас, скоро две деценије касније, он је професор на Колумбија универзитету у Њујорку, а са собом је недавно повео и једног асистента, такође „наше горе лист”. Професор и асистент су део армије оних који су у протеклих петнаестак година напустили Србију у потрази за бољим животом. Иако многи сматрају овај податак претераним, Министарство за дијаспору наводи да је нашу земљу од почетка деведесетих година напустило око 500.000 људи. У јавности се више пута могло чути да се ван земље налази 5.000 доктора наука. А најновији подаци показују да барем половина њих жели да се врати. На недавно одржаној конференцији за новинаре у Министарству за дијаспору, на којој је било речи о иницијативи за повратак младих и успешних из иностранства, министар Срђан Срећковић је казао да најновије истраживање Стратеџик маркетинга показује да људи масовно желе да се врате: око 50 одсто анкетираних су задовољни својим животом у иностранству, али планирају да се врате у Србију, а 36 одсто испитаника сматра свој повратак реалном опцијом. Процењује се и да је за улазак Србије у Европску унију потребно између десет и дванаест хиљада способних младих људи који ће изнети процес транзиције. И таман када смо помислили да ће стручњаци почети да се враћају, сазнали смо да ово истраживање ипак није урађено на репрезентативном узорку и да су испитаници махом станари европске дијаспоре, Швајцарске, Немачке и Аустрије, у којима су експерти мањина. – Истраживање које је Стратеџик маркетинг урадио за потребе Министарства за дијаспору урађено је на пригодном узорку, што значи да смо анкетирали оне које смо пронашли. Једино је тако било могуће, јер не постоји попис за дијаспору и не знамо колико тачно наших људи у иностранству има, ни где су лоцирани. Испитаници, њих 943, у Србији су били на одмору, дакле то су људи који одржавају чврсте везе са матицом. Експерти су у овом истраживању грубо одређени, па је тај епитет понео онај испитаник који је имао факултетску диплому и таквих је било само четири одсто – објаснио је за „Политику” Предраг Курчубић, вођа овог пројекта. Већина у Србији би сигурно волела да су се овако заиста изјаснили млади стручњаци. Али нису. Јер, 60 одсто анкетираних је са завршеном основном и средњом школом. Чак ни ових четири одсто експерата није прецизирало датум свог повратка. А када је реч о стручњацима, процене су да највише младих „бежи” са природних факултета, са оних смерова који су данас најмодернији. На Електротехничком факултету у Београду то су телекомуникације и рачунарство. У деканату немају званичних података колико је оних који су узели диплому овог факултета и отишли „напоље”, али процењују да је таквих између 30 и 40 одсто. – Домаћа привреда је на ниском нивоу и стручњаци одлазе у иностранство због тога што имају могућност да добију добар посао који је добро плаћен и одличне услове рада. Познато је да постоје легалне организације које се баве регрутовањем младих кадрова, па их одводе у иностранство или запошљавају овде у представништвима страних фирми. Електротехнички факултет је „дао“ два редовна професора који раде на Беркли универзитету, а у компанији „Гугл” на високим позицијама се налази десет наших бивших студената. Готово да не постоји озбиљнији факултет који нема бар једног професора са ових простора – истакао је Миодраг Поповић, декан Електротехничког факултета у Београду. Дугорочног стратешког плана за повратак младих у Србију нема. За сада једина стратегија је да се надамо да је стручњак и патриота, да је везан за родитеље, пријатеље, па ће остати. Да бисмо уопште „гајили” таленте, морамо их препознати. У Менси, светском удружењу генијалаца, кажу да је у школском систему какав је наш то врло тешко урадити, јер не постоје програми за детекцију даровите деце. У школама се не раде тестови интелигенције, профила личности, нити професионалне оријентације. Ово удружење је зато покренуло пробни пројекат у школицама – „откривање надарене деце од три до пет година”, каже Љубомир Кустудић, председник српске Менсе. Менса је такође понудила Влади Србије, Министарству за науку и технолошки развој и Министарству за дијаспору сарадњу на пројекту „Интелектуални ресурси Србије”. Циљ пројекта је да се повежу успешни људи из дијаспоре и они успешни који остану у земљи. – Одлив мозгова није проблем само Србије, јер млади у целом свету, свесни својих квалитета, одлазе у потрази за бољим условима. Не треба спречавати одлазак талентованих. Треба послати младе људе да се дошколују, да науче више и боље, па то искористити ако се врате. Ако се не врате, онда одржавати везе са њима и ангажовати их за пројекте у земљи – објаснио је Љубомир Кустудић. Вишња Дугалић [објављено: 08/09/2008] <http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srce-u-Srbiji-mozak-u-dijaspori.sr.html> stampaj <http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srce-u-Srbiji-mozak-u-dijaspori.sr.html> posalji пошаљите <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=new_review&int_itemID=54955> коментар | погледајте <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=54955> коментаре (1) http://www.politika.co.yu/
<<attachment: image001.gif>>
<<attachment: image002.gif>>
