frankfurtske VESTI, 12. septembar 2008.
MOŽE LI BENEDIKT XVI DA POSETI CRNU GORU
PAPA DOLAZI KAD SPC BLAGOSLOVI
. U rimokatoličkim krugovima veruju da bi Sveti arhijerejski sabor SPC dao
zeleno svetlo za papinu posetu Podgorici
Državni vrh u Podgorici očekuje da će papa Benedikt XVI posetiti Crnu Goru u
dogledno vreme. Na tome crnogorska diplomatija uveliko radi od
osamostaljenja te bivše jugoslovenske republike. Termin još nije poznat, a
pripreme su naročito intenzivirane nakon prošlogodišnjeg dolaska u Vatikan
crnogorskog ambasadora Antona Zbutege. Kako se takođe saznaje u zvaničnoj
Podgorici, crnogorski državnici, koji su unazad nekoliko godina uputili papi
više poziva da poseti ovu državu, smatraju da imaju i prećutnu saglasnost
mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija Radovića, uz obrazloženje da je
on "pobornik dobrih odnosa sa Vatikanom".
Pozivi bez odgovora
Svetozar Marović je još 2003. godine, posetivši Vatikan kao predsednik
zajedničke države Srbije i Crne Gore, pozvao u posetu papu, i preneo mu
pozdrave patrijarha Pavla, a crnogorski predsednik Filip Vujanović je
ponovio poziv prilikom susreta sa papom početkom 2006. godine. Ti pozivi
kada je reč o Crnoj Gori važe i danas, kažu u Podgorici.
U Patrijaršiji SPC u Beogradu napominju da nije dovoljna samo Amfilohijeva
saglasnost, već i prethodno odobrenje Svetog arhijerejskog sabora, dok u
Rimskoj kuriji podsećaju da je Vatikan "teokratska država" i da "papa ne ide
u zvanične inostrane posete sve dok pored državničkog ne dobije i poziv
duhovnog poglavara većinske religijske zajednice, ili barem njegovu
saglasnost da nema ništa protiv, uz obavezu da se i on sa papom sastane na
svojoj kanonskoj teritoriji".
Vatikan ne priznaje Dedeića
Katolički visokodostojnici tvrde da se u slučaju papinog dolaska u Crnu
Goru, Benedikt XVI "ni u kom slučaju ne bi sastao sa predstavnicima
nekanonske tzv. crnogorske crkve i njihovim tzv. arhiepiskopom Mihailom
Dedeićem, jer Rimokatolička crkva priznaje samo kanonske sestrinske
hrišćanske crkve".
- Verujemo da to ne bi bio problem, naročito posle prošlogodišnje odluke sa
pravoslavno-katoličkog susreta iz Ravene kada je papi priznato dostojanstvo
prvog među jednakima u hrišćanstvu. Osim toga, nije nepoznato da je
mitropolit Amfilohije naklonjen negovanju što boljih odnosa sa Vatikanom i u
tome nije jedini u SPC. Takođe, nije samo on od pape Jovana Pavla Drugog
dobio na poklon krst i biskupski prsten, već je istim znamenjima darivan i
episkop bački Irinej Bulović. Tad su njih dvojica, februara 2003, po
povratku iz Vatikana doneli i patrijarhu Pavlu 100.000 dolara kao lični
papin poklon za SPC - podsećaju u rimokatoličkim krugovima u Beogradu.
S druge strane, profesori crkvenog prava i poznavaoci kanona objašnjavaju da
sa crkvenog stanovišta za Benediktovu posetu Crnoj Gori "nije dovoljan samo
Amfilohijev blagoslov, budući da Mitropolija crnogorsko-primorska, iako je
kanonska, nema autokefalni status, pa joj je za papinu posetu potrebno i
zvanično odobrenje Svetog arhijerejskogsabora, najvišeg zakonodavnog tela
srpske crkve".
- Kada je Racingerov prethodnik papa Vojtila, 22. juna 2003. dolazio u
Republiku Srpsku, Sabor nije odobrio da se patrijarh Pavle u Banjaluci
sretne sa njim, već je samo data saglasnost vladici banjalučkom Jefremu da
ode na kolektivni prijem u Banjalučku biskupiju za predstavnike svih
religijskih zajednica povodom Vojtilinog dolaska. Jedan od razloga za takav
stav bio je između ostalog i taj što je Jovan Pavle Drugi držao bogosluženje
u Petrićevcu, na posedu franjevačkog samostana iz kojeg je februara 1943.
započeo pokolj nad više od 2.200 Srba u banjalučim selima Drakulići, Motike
i Šargovac - podsećaju u srpskoj Patrijaršiji.
Mitropolita Amfilohija, i pored više telefonskih poziva, juče nismo uspeli
da dobijemo kako bi komentarisao najavu papinog dolaska u Crnu Goru.
R. LONČAR
