Informacije stizale direktno iz NATO
Poseban problem za aktivnosti CIA na Balkanu u nastupajućem periodu Stroub Talbot vidi u delovanju srpskih obaveštajnih službi, ali ne zanemaruje ni delovanje stranih agenata na prostoru Srbije. Da bi potkrepio svoje tvrdnje, Talbot podseća gazde na akciju „Milosrdni anđeo“, kako su Amerikanci zvanično nazivali bombardovanje Srbije 1999. godine, kada su srpski obaveštajci iz komande u NATO u Briselu dobijali najdetaljnije informacije o planovima bombardovanja. Problem koji će uvek biti prisutan na terenu je rad srpskih obaveštajnih službi i drugih stranih obaveštajaca koji deluju na prostoru Srbije. U proteklih desetak godina naša iskustva sa njima su bila vrlo negativna. U više navrata naši ciljevi nisu bili do kraja realizovani upravo zbog potcenjivanja moći srpskih službi bezbednosti. Pravi primer je 1999. godina i operacija ‘Milosrdni anđeo’. Jugoslovenska strana je imala prave informacije u ključnim trenucima i one su dolazile odakle se niko od nas nije nadao, iz komande NATO u Briselu. Srbi su znali ne samo koliko će ih aviona bombardovati tog dana, već i imena i nacionalnosti ljudi koji su činili posade tih bombardera, porodično stanje pilota, kućne adrese i sl. Da nismo otvorili vazdušne koridore u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Srbi bi ostali na Kosovu još nekoliko godina, naravno pod pretpostavkom da ne dođe do upotrebe kopnenih trupa. Kada je posle dolaska prozapadne vlasti u Srbiji otkriveno da je snimljen razgovor Milošević-Ahtisari-Černomirdin, pored rigorozne kontrole naših specijalista, zaključili smo da su oprema za prisluškivanje i prislušne stanice postavljene duboko pod zemljom i da ih je jako teško eliminisati. Iz centrale NATO u Briselu podaci su neprestano curili, pa smo morali da upozorimo Ruse da ne rade tako otvoreno za Srbe. Međutim, i posle povlačenja svih njihovih operativaca i oficira za vezu, sve se ponavljalo iz dana u dan. Imali smo pod kontrolom Jeljcina. Lično sam 15. aprila od Miloševića zatražio da se preda i predočio mu izjavu ruskog predsednika, koji nam je obećao da neće vojno pomagati Srbiju. On mi je na to odgovorio: „Borićemo se sami!“ Samo dva dana kasnije, grupa ruskih generala je tražila od Jeljcina da preda komandu nad nuklearnim arsenalom i raketnim sistemima i naša ratna strategija se srušila kao kula od karata. Jeljcin je odveden u nepoznatom pravcu i svaki kontakt sa njim je prekinut. Operacija „Milosrdni anđeo“ morala je biti završena u najkraćem roku jer smo došli u realnu opasnost da se mali konflikt pod kontrolom pretvori u veliki.“ http://www.srpskadijaspora.info/index.asp
