frankfurtske Vesti, 17.09.008.
KOMENTAR
PUTUJ SRBINE, ALI SA VIZOM
Neki od nas ih shvataju ozbiljno, dobro su plaćeni bez izuzetka i medijski
prisutniji od Čole. Oni su političari u Srbiji. Mogu da lažu i mažu do mile
volje, ako ih razotkriju biće predmet interesovanja nekoliko dana, a onda
Jovo-nanovo. Dolaze novi izbori, nova predizborna obećanja i lagarija. Kako
im to lako polazi za rukom. Kakvu nepodnošljivu lakoću poseduju u
obmanjivanju javnosti! Toliku, da im je postala sastavni deo karaktera.
Pored njihovih, laži nas običnih smrtnika deluju benigno, gotovo kao doza
antibiotika za ludi ritam 21. veka.
Kako drugačije do sa prezirom čitati stenogram razgovora Vojislava Šešelja i
njegovih radikalskih pulena koje je uoči odlaska u Hag ostavio da mu čuvaju
Srpsku radikalnu stranku. "Može?" Da. "Šta može" Pa, to. "Glasaćemo za
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju" Ko je to rekao? "Pa, vi, šefe" Ja?
Bože sačuvaj. Nikada, tako mi Haga i televizijskih prenosa.
Čik da se neko usprotivi jače od zamuckivanja: "pa... ovaj... onaj". Može
odmah da pravi novu stranku.
Ali, ajde, da ne budemo strogi prema radikalima, njima ionako ne ide ovih
dana. Zamislimo kako su komunicirali Tadić i Đelić kada im je Brisel
početkom nedelje po ko zna koji put raspršio san o evrointegracijama. Oni su
ponovo u centar pažnje izvukli svoj već toliko puta istrošen adut - bezvizni
režim za srpske građane. Novo obećanje potpredsednika Vlade Božidara Đelića
ovoga puta kaže da će Srbi moći da putuju bez viza u obećanu Evropu već
polovinom naredne godine.
Da li treba podsećati da smo do sada već odavno na "belom šengenu" da su se
prethodna obećanja Bože Đelića realizovala i da su imala uporište u čvrstom
dogovoru sa Briselom. Još u martu ove godine govorio je da vize mogu biti
ukinute do kraja godine. Prošle godine pominjao je početak ove godine.
Ta šarena priča o "beloj šengen listi" traje već godinama, od kada su vlast
u Beogradu zaposeli evropejci, uvereni da je to dobar način da se "kupe"
birači koji bela sveta nisu videli godinama "izdišući" pod režimom
Miloševića.
Pokazalo se da su "prijatelji" u Briselu teški za saradnju i obećanja, a da
srpski građani i nisu tako oduševljeni mogućnošću da bez viza putuju u svet
bogate Evrope. Nije da ne bi hteli, već od čega? Za putovanja su potrebne
mnogo veće svote novca od 35 evra koliko koštaju vize za zemlje Šengenskog
sporazuma. Za takvo putešestvije je potrebno imati 1000 evra platu i banke
koje ne biju po ušima kada uzimate gotovinske kredite. Znači sve ono što u
Srbiji trenutno nema ogromna većina njenih građana.
Kolika je zainteresovanost možda najbolje govori podatak da svega 12 odsto
građana Srbije ima pasoše, a to podrazumeva još manji procenat onih koji
sebi mogu da priušte putovanja. Zato bi neko od brojnih savetnika srpskog
vicepremijera mogao da mu skrene pažnju da tu priču o belom šengenu više ne
poteže dok se zaista i ne desi. Prebrojte se, gospodo, taj deo biračkog tela
ionako nije veliki. Jeste da najviše kukaju, ali nisu brojni.
Piše: Jelena ARSENOVIĆ
