Америка препуштена себи
Након садашње кризе, Волстрит и свет више неће бити исти: светски финансијски систем постаје мултиполаран, сматра немачки министар финансија Пеер Штајнбрик Пеер Штајнбрик: Америка ће изгубити статус глобалне финансијске велесиле Глобална узнемиреност, због текућег урушавања америчког финансијског система, уступила је јуче место хладним анализама узрока најтеже послератне економске кризе у САД, чије последице по остатак света још нису предвидиве. „Америка ће изгубити статус глобалне финансијске велесиле услед тамошње финансијске кризе. Волстрит и свет више неће бити исти. Са појавом јачих и боље капитализованих центара у Азији и Европи, светски финансијски систем ће постати мултиполаран. Англосаксонска помама за двоцифреним профитом, апетити инвестиционих банкара и политичара у Њујорку, Вашингтону и Лондону изазвали су садашњу кризу, која је ипак углавном амерички проблем”, упозорио је јуче посланике немачког Бундестага немачки министар финансија Пеер Штајнбрик. У драматичном рвању са „најтежом економском кризом од Другог светског рата”, како ју је описао гувернер Централне банке САД Бен Бернанке, Америка је ових дана све више препуштена себи. Неки од до јуче најпоузданијих америчких зајмодаваца у Азији и на Средњем истоку последњих дана показују упадљиву равнодушност према недаћама Волстрита. „Немамо обавезу да спасавамо стране банке, тиме треба да се баве централне банке тих држава”, истиче Бадр ал Саад, извршни директор Кувајтског инвестиционог фонда. Саудијски дневник „Ал Хајат” јуче је јавно критиковао „несмотрене америчке финансијске институције”, износећи податак да Америка одскора позајмљује од страних поверилаца две милијарде долара дневно! Бројној армији критичара Волстрита и врха америчке администрације придружио се и чувени берзански спекулант, мултимилијардер Џорџ Сорос. Он је у ауторском тексту, који је објавио лондонски „Фајненшел тајмс“, оштро критиковао план америчке администрације за санацију финансијског система, по фантастичној цени од 700 милијарди долара, карактеришући га „непромишљеним ”. По Соросу, план америчког државног секретара за финансије Хенрија Полсона и гувернера Централне банке САД Бена Бернанкеа, по коме би буџетским средствима обичних порезника требало спасавати пробране инвестиционе банке од губитака које су починиле на ризичном хипотекарном тржишту, далеко је од идеалног. „Министарство финансија САД требало би да емитује нарочите државне обвезнице за превазилажење садашње кризе, а не да банкама ради покрића баснословних дугова даје новац директно из државног буџета”, сматра Сорос. У међувремену, епицентар америчке финансијске кризе измештен је са Волстрита у Капитол хил и саму Белу кућу. Мучни покушаји Полсона и Бернанкеа да у среду убеде Конгрес у неопходност хитног зеленог светла за санациони финансијски план, који по трошковима надилази финансијску цену америчке интервенције у Ираку, нису донели резултат. Када је у среду постало јасно да Конгрес пружа жилав отпор „бланко чеку на 700 милијарди долара”, на ТВ сцену је ступио амерички председник Џорџ Буш. У ТВ обраћању дугом 13 минута Буш је глатко порекао став који је месецима упорно понављао да је „економија САД, упркос краху хипотекарног тржишта, на здравим ногама”. Овог пута, Буш је у среду касно увече упозорио да ако санациони план не буде хитно одобрен у Конгресу, Америци прети „дуга и болна рецесија”. „Америка ризикује да склизне у финансијску панику, која би могла имати погубна дејства по обичне грађане због успоравања привреде, масовног губитка радних места, осиромашења нације”, упозорио је Буш. Вести да упркос притиску америчког потпредседника Дика Чејнија на републиканске сенаторе они одбијају да у великој журби дају пристанак за санациони план, председнички кандидат те странке Џон Мекејн одлучио је да прекине кампању, одустане од првог најављеног ТВ сучељавања са демократским противкандидатом Бараком Обамом и врати се у Вашингтон. Обама и Мекејн су у ноћи између среде и четвртка изашли са јединственим заједничким саопштењем да је предлог санационог плана „траљав”, али да ће они удружити напоре на решавању финансијске кризе у интересу америчког народа. Суочен са незабележеним комешањем врха америчке политичке и финансијске власти, Џорџ Буш је хитно сазвао самит политичке и финансијске елите САД у Белој кући на који је позвао и Џона Мекејна и Барака Обаму. Исход историјског окупљања у Белој кући у много чему може да одреди судбину Америке у скорој будућности. Тања Вујић ----------------------------------------------------------- Европи не прети амерички синдром Од нашег сталног дописника Брисел, 25. септембра - Званичници Европске уније у Бриселу потврдили су да је европски финансијски систем стабилан и да нема потребе за планом по узору на амерички. Ипак, Хоакин Алмуња, европски комесар за економију и монетарне послове, изразио је забринутост због економског раста, како у еврозони, тако и уопште у ЕУ, за који је предвидео да ће бити релативно слаб наредне године. Европски економски експерти не бојесе да ће се амерички сценарио колапса финансијског система поновити на Старом континенту. Они, заправо, објашњавају да ће се последице краха инвестиционих банака у САД осетити у ЕУ, али да то неће бити колапс, већ криза којом ће полако управљати. Према наводима „Њујорк тајмса”, главне европске банке почеле су да шире своје послове по целом континенту и да згрћу огроман капитал и бројну клијентелу, али банкарски прописи на нивоу ЕУ тешко иду у корак са тим. Њујоршки дневник предвиђа да ако се један од тих нових гиганата нађе под претњом банкрота, као што се то десило са неким банкама у САД, да ће Европска централна банка бити приморана да се ухвати укоштац са мноштвом потенцијалних криза којима треба управљати, од којих ниједна нема приоритет. Међутим, европски финансијски експерти тврде да је ризик да ће се управо то догодити у Европској унији веома низак. Европске банке нису строго профилисане као инвестиционе, што је био случај у САД, већ раде са разноликом клијентелом и увек располажу новим количинама новца. Иако је Европска централна банка упумпавала новац у неке од банака, то је чинила на бази кредита, а не на основу неповратне помоћи.Али те суме су ионако занемарљиве наспрам 700 милијарди америчких долара. В. Јокановић [објављено: 26/09/2008] <http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Amerika-prepushtena-sebi.sr.html> stampaj <http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Amerika-prepushtena-sebi.sr.html> posalji пошаљите <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=new_review&int_itemID=57057> коментар | погледајте <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=57057> коментаре (4) http://www.politika.rs
<<attachment: image001.gif>>
<<attachment: image002.gif>>
