DOMAĆE RASPRAVE O ENERGETSKOM SPORAZUMU SA RUSIJOM ZAMAGLJUJU SUŠTINU NIS izgovor za rušenje gasovoda
Iako je legitimna rasprava o ceni po kojoj Rusi preuzimaju domaću naftnu kompaniju, kao da se zaboravlja geopolitički značaj „Južnog toka“. Američki ambasadori u Mađarskoj i Švedskoj otvoreno su upozorili vlade ovih zemalja da zaustave gradnju gasovoda, ali su im Mađari i Nemci odbrusili da im tako nešto ne pada na pamet http://www.glas-javnosti.co.yu:8080//files/image_for_teaser/juzni%20tok1.JPG BEOGRAD - Polemike oko energetskog sporazuma Srbije i Rusije drže pažnju domaće javnosti već skoro godinu dana. Ovaj dogovor se ipak posmatra suviše usko, samo preko cene od 400 miliona evra, koju će država dobiti za 51 odsto Naftne industrije Srbije, što je legitimno, ali se zaboravlja da je gasovod „Južni tok“ suština i da ima i političku i geopolitičku važnost, i to, pre svega, za Rusiju, evropske zemlje i SAD. Srbija je mali pion u celoj priči ali bi i te kako mogla da profitira. „Miniranje“ Nabuka „Južni tok“ je zamišljen kao kanal za snabdevanje Italije ruskim gasom, i zajednički je projekat „Enija“ i „Gasproma“. Za početak bilo je poznato da će gasovod doći preko Crnog mora do Bugarske i da će se odatle u dva kraka prebaciti do Italije. Južni pravac preko Grčke nije bio sporan, ali su na severu postojale dve opcije - Rumunija i Srbija. Ideja o ovom cevovodu je novijeg datuma i čim se pojavila doživljena je kao namera da se „minira „Nabuko“, koji je stariji, zdušno ga podržava SAD, i njegova namera je da se smanji zavisnost EU od isporuka iz Rusije tako što će se one obezbediti iz Irana, Azerbejdžana, zemalja srednje Azije - Turkmenistana, Uzbekistana. Učesnici tog projekta su austrijski OMV, mađarski MOL, nemački RNJE, a trasa zaobilazi Srbiju. Od početka je njegov problem bila sirovinska baza jer je trebalo obezbediti saglasnost Irana i azijskih zemalja. Potpisivanje ugovora o „Južnom toku“, od početka ove godine, između Rusije - Bugarske, Srbije, Mađarske i Grčke dodatno je ugrozilo „Nabuko“. Ranije od „Južnog toka“ Rusi su pokrenuli i „Severni tok“ koji bi išao morskim putem do Nemačke. - Prvobitna namera Rusa je da se sa ova dva cevovoda olakša transport do država EU odnosno izbegnu pojedine „problematične“ države, poput Ukrajine, Poljske ili pribaltičke države. Takođe, razlog za njihovu gradnju je i očekivano povećanje potrošnje - navodi Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas. Rusija i zemlje kaspijskog regiona glavni su snabdevači EU, nešto malo obezbeđuju Norveška, Alžir i Libija. Oko 70 odsto transporta ruskog gasa ide preko Ukrajine, a ostatak kroz Belorusiju. GASA NEĆE BITI Saša Ilić, v. d. direktora „Srbijagasa“, kaže da će naša zemlja ukoliko je zaobiđe „Južni tok“ za pet godina imati velikih problema u snabdevanju. „Nije pitanje da li ćemo gas plaćati skuplje, već da li će ga uopšte za nas biti“, opominje on. Srbija gubitkom gasovoda ostaje i bez zarade od tranzita i strateške pozicije, koja se dobija kada se ima cevovod za snabdevanje mnogih evropskih zemalja jer ide u Mađarsku, a onda preko Slovenije ili Austrije u Italiju. „Srbija sada dobija gas samo iz Mađarske, što znači po višim cenama nego ostali, i u ograničenim količinama. Takođe, sa sigurnim isporukama bićemo zanimljiviji stranim investitorima“, zaključuje Vuletić. Nemački odgovor O dva ruska „bajpasa“ nedavno je pisao i britanski Ekonomist, i jasno naznačio da je reč o nagodbi prema kojoj Srbi dobijaju gasovod, a Rusi NIS. Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin izjavio je pre nekoliko nedelja da je postojalo nekoliko predloga trase gasovoda, ali je Rusija „donela političko rešenje da ide Srbijom“. Osim u Srbiji velike buke oko gradnje dva „toka“ do skoro nije bilo nigde. Ali posle rata u Gruziji američki ambasador u Budimpešti Ejpril Foli izjavila je da bi Mađarska trebalo da razmotri mogućnost obustavljanja pregovora o „Južnom toku“ s Rusijom. Međutim, zamenik mađarskog ministra ekonomije Abel Garamheđi bio je više nego jasan: „Mađarska neće ni odložiti, niti suspendovati pregovore s Rusijom, uprkos sugestijama Vašingtona“. I ambasador SAD u Švedskoj Majkl Vud pozvao je Stokholm da se suprotstavi „Severnom toku“. Reagovanje je usledilo iz Berlina. Nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer uputio je zvaničan protest Ambasadi SAD u kojem je izrazio revolt zbog pokušaja pritisaka na Švedsku. U projektu „Severni tok“ sa 51 odsto učestvuje „Gasprom“, po 20 procenata imaju nemačke firme EON i BASF, a devet odsto holandski „Gasuni“. Nećemo svađu sa Moskvom Skoro u isto vreme Azerbejdžan je posetio potpredsednik SAD Dik Čejni, kako bi ubrzao „Nabuko“. Ali Ilham Alijev, predsednik te srednjoazijske zemlje, izjavio je da neće podržati ideju za preusmeravanje isporuka energenata iz Kaspijskog regiona na cevovode kojima se zaobilazi Rusija. On je, kako prenosi ruski Komersant, Čejniju stavio do znanja da nema nameru da se svađa s Moskvom. Bez azerbejdžanskog gasa „Nabuko“, međutim, praktično ne bi imao čime da se puni, jer je dogovor sa Iranom tek neizvestan http://www.glas-javnosti.co.yu/
