Srce u Srbiji, mozak u dijaspori • Iako najnovije istraživanje pokazuje da postoji želja da se gastarbajteri vrate u zemlju, Srbija i dalje nema strategiju za povratak, niti za zaustavljanje odliva mozgova
Početkom devedesetih, u grupi onih koji su napuštali Srbiju i odlazili daleko "trbuhom za kruhom" bio je i Predrag Jelenković, briljantni um, koji je studije na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu savladao za četiri godine. Na početku karijere radio je u istraživačkoj grupi na jednom tehničkom institutu u Americi. Tako je izgledao početak Predragove karijere. Danas, skoro dve decenije kasnije, on je profesor na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, a sa sobom je nedavno poveo i jednog asistenta, takođe "naše gore list". Profesor i asistent su deo armije onih koji su u proteklih petnaestak godina napustili Srbiju u potrazi za boljim životom. Iako mnogi smatraju ovaj podatak preteranim, Ministarstvo za dijasporu navodi da je našu zemlju od početka devedesetih godina napustilo oko 500.000 ljudi. U javnosti se više puta moglo čuti da se van zemlje nalazi 5.000 doktora nauka. A najnoviji podaci pokazuju da barem polovina njih želi da se vrati. Na nedavno održanoj konferenciji za novinare u Ministarstvu za dijasporu, na kojoj je bilo reči o inicijativi za povratak mladih i uspešnih iz inostranstva, ministar Srđan Srećković je kazao da najnovije istraživanje Stratedžik marketinga pokazuje da ljudi masovno žele da se vrate: oko 50 odsto anketiranih su zadovoljni svojim životom u inostranstvu, ali planiraju da se vrate u Srbiju, a 36 odsto ispitanika smatra svoj povratak realnom opcijom. Procenjuje se i da je za ulazak Srbije u Evropsku uniju potrebno između deset i dvanaest hiljada sposobnih mladih ljudi koji će izneti proces tranzicije. I taman kada smo pomislili da će stručnjaci početi da se vraćaju, saznali smo da ovo istraživanje ipak nije urađeno na reprezentativnom uzorku i da su ispitanici mahom stanari evropske dijaspore, Švajcarske, Nemačke i Austrije, u kojima su eksperti manjina. “PRIRODNJACI” NAJNEZADOVOLJNIJI SRBIJOM - Istraživanje koje je Stratedžik marketing uradio za potrebe Ministarstva za dijasporu urađeno je na prigodnom uzorku, što znači da smo anketirali one koje smo pronašli. Jedino je tako bilo moguće, jer ne postoji popis za dijasporu i ne znamo koliko tačno naših ljudi u inostranstvu ima, ni gde su locirani. Ispitanici, njih 943, u Srbiji su bili na odmoru, dakle to su ljudi koji održavaju čvrste veze sa maticom. Eksperti su u ovom istraživanju grubo određeni, pa je taj epitet poneo onaj ispitanik koji je imao fakultetsku diplomu i takvih je bilo samo četiri odsto - objašnjava Predrag Kurčubić, vođa ovog projekta. Većina u Srbiji bi sigurno volela da su se ovako zaista izjasnili mladi stručnjaci. Ali nisu. Jer, 60 odsto anketiranih je sa završenom osnovnom i srednjom školom. Čak ni ovih četiri odsto eksperata nije preciziralo datum svog povratka. A kada je reč o stručnjacima, procene su da najviše mladih "beži" sa prirodnih fakulteta, sa onih smerova koji su danas najmoderniji. Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu to su telekomunikacije i računarstvo. U dekanatu nemaju zvaničnih podataka koliko je onih koji su uzeli diplomu ovog fakulteta i otišli "napolje", ali procenjuju da je takvih između 30 i 40 odsto. - Domaća privreda je na niskom nivou i stručnjaci odlaze u inostranstvo zbog toga što imaju mogućnost da dobiju dobar posao koji je dobro plaćen i odlične uslove rada. Poznato je da postoje legalne organizacije koje se bave regrutovanjem mladih kadrova, pa ih odvode u inostranstvo ili zapošljavaju ovde u predstavništvima stranih firmi. Elektrotehnički fakultet je "dao" dva redovna profesora koji rade na Berkli univerzitetu, a u kompaniji "Gugl" na visokim pozicijama se nalazi deset naših bivših studenata. Gotovo da ne postoji ozbiljniji fakultet koji nema bar jednog profesora sa ovih prostora - ističe Miodrag Popović, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Dugoročnog strateškog plana za povratak mladih u Srbiju nema. Za sada jedina strategija je da se nadamo da je stručnjak i patriota, da je vezan za roditelje, prijatelje, pa će ostati. Da bismo uopšte "gajili" talente, moramo ih prepoznati. U Mensi, svetskom udruženju genijalaca, kažu da je u školskom sistemu kakav je naš to vrlo teško uraditi, jer ne postoje programi za detekciju darovite dece. U školama se ne rade testovi inteligencije, profila ličnosti, niti profesionalne orijentacije. Ovo udruženje je zato pokrenulo probni projekat u školicama - "otkrivanje nadarene dece od tri do pet godina", kaže Ljubomir Kustudić, predsednik srpske Mense. Mensa je takođe ponudila Vladi Srbije, Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj i Ministarstvu za dijasporu saradnju na projektu "Intelektualni resursi Srbije". Cilj projekta je da se povežu uspešni ljudi iz dijaspore i oni uspešni koji ostanu u zemlji. - Odliv mozgova nije problem samo Srbije, jer mladi u celom svetu, svesni svojih kvaliteta, odlaze u potrazi za boljim uslovima. Ne treba sprečavati odlazak talentovanih. Treba poslati mlade ljude da se doškoluju, da nauče više i bolje, pa to iskoristiti ako se vrate. Ako se ne vrate, onda održavati veze sa njima i angažovati ih za projekte u zemlji - objašnjava Ljubomir Kustudić. KOMPLIKOVAN PUT DO KUĆE Iako ih muči nostalgija, većina onih koji su otišli u inostranstvo ne razmišlja o povratku dok se "ne promene stvari u zemlji, dok profesija političara ne bude najtraženija, dok se ne smanje porezi, iskoreni korupcija"... "Živim u Kanadi već dvadeset godina. Nisam naučnik, ali imam diplomu informaciono-tehnološkog menadžmenta Ridzerson univerziteta u Torontu. Smatram da sam uspešan i situiran. Beograd i Srbija su nešto za čim čeznem i najviše bih voleo da se vratim nazad, gde pripadam. Kanada je kao hotel sa pet zvezdica, ali i tako nešto dosadi i jednostavno želiš kući. Moj brat, koji je odlučio da ostane, smatra da nisam normalan jer imam želju da se vratim. Ali svi mi koji smo otišli potrebni smo Srbiji. Znanje koje smo stekli na zapadu, kao i kapital koji možemo da donesemo, igrao bi važnu ulogu u oporavku i razvoju Srbije. Cesto se ljudi pitaju šta to Srbija pruža svom narodu - jednostavno, pruža ono što svi Srbi pruže njoj. Trenutno pokušavam da pronađem način da ostvarim svoj san o povratku, ali taj put je za sada komplikovan. Zaista bi bilo divno kada bi postojao plan da oni koji žele mogu da se uspešno vrate." Ovo je jedan od brojnih komentara sa “Politikinog” sajta na temu odliva mozgova, ali ujedno i jedan od retkih čiji potpisnik, izvesni Aleksandar Saša, ima želju da se vrati u Srbiju. Većina njih o tome i ne razmišlja, čitamo u komentarima, bar dok se ne promene stvari u zemlji, dok profesija političara ne bude najtraženija, dok se ne smanje porezi, iskoreni korupcija... Do tada, svi su izgledi da će uspešni i dalje napuštati zemlju. Ako vas put navede u Argentinu, Meksiko, Kanadu, Bocvanu, Ganu, Liban, Tadžikistan, Irsku, Portugaliju, Tajland, Kinu, Italiju, Jordan... računajte da ćete imati bar jednog našeg uspešnog studenta s kojim možete popiti kafu. Naime, statistika koju vodi IAESTE Srbija - Jugoslovenski odbor za međunarodnu razmenu studenata za stručnu praksu pokazuje da se samo tokom 2007. godine prijavilo ukupno 532 studenta sa svih univerziteta u Srbiji. Po pravilu, to su studenti završnih godina fakulteta tehničkih i prirodnih nauka sa prosečnom ocenom većom od 8,5. Od ovog broja 357 najboljih je otišlo u inostranstvo na praksu i dalje usavršavanje. Dužina boravaka kreće se od šest nedelja do 18 meseci i za to vreme Nacionalni komitet ove međunarodne organizacije dužan je da obezbedi smeštaj i stipendiju ili platu koja će studentu da omogućiti pristojan život u toj zemlji. ODLAZE NAJBOLJI Statistika pokazuje da od onih koji su otišli na praksu ili doškolovanje njih 99 odsto nije gubilo godinu u dosadašnjem studiranju, 35 odsto ima prosečnu ocenu između devet i 10, a oko 60 odsto između osam i devet. Svi su upisani kao redovni studenti čije se studije finansiraju iz budžeta Srbije. U IAESTE-u ukazuju da je čest slučaj da se studenti koji odu sami u inostranstvo, bez prethodnog iskustva, susreću sa brojnim problemima jer imaju pogrešne informacije pa odlaze nepripremljeni. - Slanjem uspešnih mladih na praksu u inostranstvo, mi ih spasavamo od toga da, recimo tehnolog čuva eksponate u Kanadi. Naše 56-godišnje iskustvo pokazuje da se svi studenti po završetku vraćaju u zemlju. Ovaj vid međunarodne saradnje sigurno smanjuje odliv mozgova. Mi ćemo se i dalje zalagati da, uz pomoć uspešnih kompanija i uz podršku državnih struktura, obezbeđujemo opstanak mladih, stručnih ljudi u zemlji. Dešava se da, posle završene prakse, naši studenti dobijaju mogućnost da tamo nastave sa besplatnim usavršavanjem - objašnjava Dragan Vukićević, predsednik ove organizacije za međunarodnu razmenu studenata u Srbiji. Podaci iste organizacije kazuju da je u 2007. godini na fakultetima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu boravilo 176 stranih studenata. Oni su za vreme usavršavanja imali organizovane ekskurzije, pa su mogli da obiđu manastire, da splavare Tarom i Limom, da posete Egzit, Guču... Može li Srbija u nedostatku svojih mozgova da računa na "uvoz" iz drugih zemalja? Teško, jer se stranci već na usavršavanju susretnu sa neredovnim isplatama stipendija. Ukoliko država ne pomogne rad ovakvih organizacija, verovatno je da neće želeti da dođu ni na usavršavanje, kaže Vukićević. S druge strane, po njegovim rečima, treba promeniti sistem obrazovanja, mladi moraju da se nauče da budu željni znanja i da stvore kult rada. Branko Bugarski, redovni profesor biotehnologije na Tehnološkom fakultetu u Beogradu, dobar je primer nekoga ko je po znanje otišao u inostranstvo i vratio se u Srbiju da ga podeli sa svojim studentima. U Norveškoj je diplomirao, u Americi magistrirao, u Kanadi na Kvins Univerzitetu radio eksperimentalni deo doktorata i dve godine proveo na postdoktorskim studijama. - Povratak je stvar individualne odluku. Ukoliko je za čoveka materijalni trenutak presudan teško da će se na takav korak odvažiti. Međutim, ako je taj neko otišao u inostranstvo radi sticanja znanja, on će se vratiti u Srbiju da podigne nivo istraživanja, jer napolju je naučnika dosta, a ovde ih je malo - objašnjava Bugarski. I KORUPCIJA KRIVA ZA ODLIV MOZGOVA - Odliv mozgova je onoliki kolika je korupcija u Srbiji. A, korupcija je kod nas postala način života i retko šta se može rešiti bez nje. Da bi se do nečega došlo, recimo do neke dozvole, to se mora debelo platiti. Dokaz za to su i brojne afere. Problem sa korupcijom je taj što se ona teško ustanovljava. Kupovina radnog mesta je takođe oblik korupcije - kaže Čedomir Čupić, profesor sociologije na Fakultetu političkih nauka. Višnja Dugalić http://www.kraljevo.com/ibarskenovosti/
