INTERVJU - PROFESOR DRAGOLJUB ZBILJIĆ, PREDSEDNIK UDRUŽENJA „ĆIRILICA“, O UGROŽENOSTI SRPSKOG PISMA
Ćirilici preti nestanak Jedan jezik ne trpi dva pisma i sam se oslobađa onog koje je bilo diskriminisano i progonjeno još od Austrougarske do danas. Od latiničkog pisma Srbi nemaju baš nikakve koristi, jer uz njega ne mogu znati nijedan drugi jezik U srpskom jeziku i pismu događa se nešto što ne postoji nigde u svetu, pogotovo u Evropi i postoje ozbiljne pretnje da ostanemo bez svog ćiriličkog pisma! - upozorava u intervjuu za Glas javnosti profesor srpskog jezika i književnosti iz Novog Sada Dragoljub Zbiljić, koji je predsednik Udruženja za zaštitu ćirilice srpskog jezika „Ćirilica“. Reagujući na neustavne članove 26. i 34. u Nacrta statuta AP Vojvodine o službenosti srpskog jezika i službenosti drugih jezika i pisama („primena latiničnog pisma srpskog jezika urediće se pokrajinskom skupštinskom odlukom“ i „Skupština Vojvodina uređuje primenu latiničnog pisma“), Zbiljić ističe da je upotreba latiničkog (a ne „latiničnog“!) pisma neustavna i da je na delu novo čerečenje srpskog jezika sada i u AP Vojvodini. DA SU DVA PISMA KORISNA, I DRUGI BI IH IMALI - Kad bi dva pisma bila prednost, ili „bogatstvo“, onda Englezi, Amerikanci, Nemci, Rusi, Francuzi, Grci... ne bi bili ništa manje mudri od Srba, pa bi i oni u svoje jezike uveli ne samo dva nego i mnogo više pisama. Ali, naravno, to niko u prestižnom svetu nikada nije radio, prvenstveno zbog toga što sama priroda jezika ne trpi dva pisma, a ni pojedinac ne može stalno da prelazi u svom jeziku s jednog na drugo pismo u svakodnevnoj upotrebi. DISKRIMINACIJA I NASILNO UKLANJANJE - Ovo pismo je za proteklih 50- 60 godina na najrazličitije načine bilo diskriminisano i nasilno uklanjano. Tako su, na primer, u Novom Sadu šezdesetih godina, u vreme komunizma, svi javni natpisi preko noći poskidani i zamenjeni latiničkim pismom. Danas je u Novom Sadu, ali i u svim gradovima Srbije, stanje u vezi s ćirilicom takvo da ćirilice ima u javnim natpisima tek oko dva odsto, kako je nedavno istraživanjem pokazao i profesor dr Dragoljub Petrović - ističe Zbiljić. HRVATI NAM KRADU BAŠTINU - Pošto su i naši lingvisti prihvatili neuobičajenu teoriju i praksu o dvama pismima samo u našem narodu, u školama je došlo do takvog stanja da su se deca privikla na oba pisma, a onda se ono matično, srpsko počelo potiskivati. Znati naše ćiriličko i hrvatsko latiničko pismo može da bude korisno samo zato što je to, u stvari vukovski (srpski) jezik, pa samo zato, ako znamo hrvatsku latinicu, možemo da čitamo i razumemo tekstove i na „hrvatskom jeziku“, pošto su Hrvati krajem 19. veka prihvatili čist standardni jezik u Vukovoj obradi. Zahvaljujući ovom drugom (hrvatskom) pismu nećemo, dakle, znati nijedan drugi jezik, osim ako ga ne naučimo. Nama je važno da poznajemo to hrvatsko pismo isto toliko koliko je i Hrvatima važno da znaju srpsko ćiriličko pismo. Razlika je samo u tome što mudriji od nas u ovom slučaju Hrvati znaju naše pismo, ali, naravno, ne zamenjuju svoje. Ono što objavimo na hrvatskom pismu već se „knjiži“ u hrvatsku kulturnu baštinu! Nazdravlje im svima, ali mi moramo da brinemo brigu o svom (srpskom) jeziku i svom (ćiriličkom) pismu, a ne da u dvadeset prvom veku, zamenjujemo svoju za srpski jezik savršeniju i pogodniju ćirilicu za nesavršeniju hrvatsku abecedu. Engleski jezik, naravno, ostao je engleski i kad su ga Amerikanci u SAD prihvatili za svoj službeni jezik, jer su mnogi Englezi postali Amerikanci, ali nisu mogli menjati ime jezika jer se s tim Englezi nikada ne bi saglasili. - Reč je o vrlo ozbiljnom koraku koji vodi u vidan jezički separatizam, što je praktičan i konkretan nagoveštaj da se nastavlja ranije spominjana ideja o ustoličenju i izdvajanju „vojvođanskog jezika“ iz srpskog jezika za Srbe u Vojvodini, jer niko drugi ne bi taj jezik prihvatio za svoj. Već su neki neodgovorni političari spominjali da postoji nekakav „vojvođanski jezik“. Mi se s tim ne bismo uopšte šalili, jer je nama do juče izgledalo šaljivo i pominjanje „crnogorskog jezika“. Koliko je ćirilica ugrožena? - Toliko je ugrožena da uskoro možemo ostati bez svog pisma! Pojedini, čak i lingvisti, ne razumeju da pismo ne razlikuje javnu od službene upotrebe jezika. Lingvistika ima nekoliko zakonitosti, a jedna od njih jeste da jezik, po svojoj prirodi, ne trpi ono što nije važno. Jedan jezik, po svojoj prirodi, ne trpi ni dva pisma, koja ne samo da mu nisu važna nego su i nemoguća! Pošto je to tako, naš jezik ne može da trpi dva pisma i sam se oslobađa jednog. A oslobađa se onog koje je decenijama bilo na udaru. To je ćirilica. Koliko je naše pismo zastupljeno u svakodnevnom životu? - Više od pedeset godina neverovatne zabune u vezi s dvama alternativnim pismima samo za Srbe dovela je do toga da se u našem narodu stvori neverovatna zbrka koje je to zaista naše pismo. Zato je danas u javnoj upotrebi ćirilica ređa nego ikad. Ima je, kako rekosmo, tek oko dva odsto u javnoj upotrebi. Sve drugo je preplavila hrvatska latinica. Naravno, nije ta pojava nestajanja ćirilice vezana samo za AP Vojvodinu. Ćirilice više nemamo ni u Beogradu, po selima i gradovima Šumadije, južne Srbije i širom cele Republike. Uzrok tome je višedecenijska naopaka praksa zamenjivanja srpskog pisma hrvatskom latinicom, i naročito - srpski lingvisti koji i danas zadržavaju dvoazbučje u Pravopisu srpskoga jezika i jezičkoj nauci četiri godine najavljujući novi pravopis, koji je, tako, već postao neki Skadar na Bojani, odnosno na Dunavu. Kod njih još nije prošla „žal“ za tim što su se Hrvati jezički otcepili, a naši stručnjaci nikako da shvate da Srbi više nemaju „srpskohrvatski jezik“, da nemaju dva „svoja“ pisma, nego im je ostao srpski jezik iz čije je varijante proistekao i „hrvatski jezik“, i „bošnjački jezik“ i „crnogorski jezik“ (čim se otcepila i Crna Gora) i ostalo im je njihovo pismo. Šta bi trebalo uraditi da se spase naša ćirilica? - Osim što bi se neizostavno morale poštovati i sprovoditi zakonske odredbe, neophodno je sačiniti novi pravopis srpskog jezika, u kome će rešenje pitanja pisma biti usklađeno s rešenjem u Ustavu i svetskom praksom u rešavanju pitanja po pravilu: jedno pismo za jedan narod i jedan jezik. Da bi do toga došlo, lingvisti bi morali imati u vidu da više nemaju prava da i dalje „bogatstvom dvoazbučja“ (koje ne postoji u jednom jeziku i narodu nigde drugde u Evropi i prestižnom svetu) osiromašuju srpski narod za njegovo jedino matično pismo - ćirilicu koja je već praktično izgubljena iz naše javnosti. Takođe, neophodno je da srpski lingvisti, ako im nešto s tom obavezom nije jasno, neizostavno organizuju ozbiljan lingvistički skup na kome bi se i oni, konačno, dogovorili da prihvate ono što je srpski narod već na referendumu potvrdio, a reč je o tome da se srpski narod, posle šezdesetak godina lutanja bez svog milenijumskog pisma ćirilice, na ustavnom referendumu u članu 10. vratio porodici svih evropskih i prestižnih svetskih naroda koji, razume se, svi imaju svoj (jedan) jezik i svoje (jedno, svakako) pismo. I na kraju, potrebno je da naša država konačno shvati da se ustavi ne donose da bi se čuvali u vitrinama i da bismo se njima hvalili pred svetom, nego da se konkretno sprovede u praksi. Autor: Petar <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/12> Pašić * Dodaj novi komentar <http://www.glas-javnosti.co.yu/comment/reply/46711#comment-form> * <http://www.glas-javnosti.co.yu/node/46711/print> Verzija za štampu Ključne reči: * INTERVJU <http://www.glas-javnosti.co.yu/tagovi/intervju> Komentari Pon, 06/10/2008 - 09:20 — zeka nislija Pa gospodine Zbiljicu pa i vi ste kao profesor pa i vase kolege koji predaju Srpski jezik krivi zasto se pise i govori tako nepravilno.Skoro u svakoj skoli se pise latinicnim pismom govori se neki nepravilni jezik ubacenim stranim recima,ucitelji,nastavnici,profesori,dekani kada izadu na tabli oni pisu latinicom.Zivim u Francuskoj i kada kupujem neki nas proizvod ili kada mi roditelji posalju nesto iz Srbije uvek pisu latinicnim pismom kao Hrvati,pa zar su Makedonci pametniji od nas pa oni pisu cirilicom na svakom proizvodu.Evo i primera ove novine pa i sve druge pisu latinicnim pismom a izlazi u zemlji SRBIJI http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/tema/glas-javnosti-06-10-2008/cirilici-preti-nestanak
<<attachment: image001.gif>>
