Мој <http://www.politika.rs/rubrike/Moj-zivot-u-inostranstvu/index.1.sr.html> живот у иностранству
Ваше приче Јеловник Ма знао сам ја и пре одласка у иностранство да ће ми, између осталог, наша храна можда и највише недостајати. Са породицом и пријатељима се чујем пар пута недељно, а скоро сваке године ми у посету стигну најближи из Србије. Књиге на српском увек могу да купим или да одштампам преко интернета, а понекад замолим неког ко долази из Србије да ми донесе шта ми треба. Кад се баш ужелим, увек могу да се „окачим“ на интернет и погледам програм не некој од српских телевизијских станица или пак подесим „stream“ на неку од омиљених радио станица. Али како бре да одштампам кајмак преко „google“ и како да пребацим кисело млеко, млади сир или на пример јела са роштиља путем телефонске жице? Како ја да објасним оном „stream“-у да ми се баш вечерас једе српски мезе, са ужичком пршутом, кајмаком, куленом и ајваром? Како? Да живим у Торонту, ишло би то много лакше, мада и тамо мораш поприличан број километара да пређеш да би скупио састојке за прави српски мезе и гибаницу за госте који ти стижу у посету. Хвала богу, па скоро све састојке који се користе у српској кухињи, могу да купим у овдашњим продавницама, барем кад причамо о поврћу. Није баш да је укус исти, али поврће је мање више слично. Чак сам и парадајз успео да нађем (рекли су ми да ће то јако тешко ићи) који и по укусу личи на оно што сам некад јео („Tomatoes on Vine“ у „Sobeys“). А пијаца која ради три-четири месеца у години је једино место где могу да купим бабуре за пуњену паприку или рецимо зелене „шиље“. Доста, таман да се срце ужели истих до следеће сезоне. Мало теже већ иде са млечним производима, које сам углавном и поменуо. Тако ћу кајмак, кисело млеко, јогурт и млади сир баш тешко да пронађем, мада се у Торонту производи нешто што они зову кајмак, а може се купити у специјализованим малим продавницама у сваком већем граду у Канади. То само мирисом подсећа на кајмак и то је све. Постоји и „Astro Balkan Style“ јогурт, који се може купити у свим већим продавницама прехрамбене робе. Е, он баш укусом подсећа на павлаку (ако узмете црвени) или на кисело млеко (плави). Ја морам онда кашичицом доообро да га умутим, па га онда пијем и правим се да пијем јогурт. И чак има и лепши укус од оног јогурта што га прави Имлек или Суботичка млекара. Ако ми се једе пита са сиром, одем у „Sobeys“ ili „Superstore“ i kupim „Phyllo pastry“ коре за питу, па још свратим и у „Costco“ и купим „Mediterra“ фета сир. И пита је вероватно онда боља него она коју сам јео у Србији. Овај фета сир је другачији од српског фета сира и баш се некако фино уклапа са овим корама за питу. Потврда за то је што ми је супруга постала омиљена у фирми у којој радим иако никад није крочила тамо, али редовно доносим питу са месом и сиром на посао коју она прави, па се „oгребе“ ко стигне да проба један од српских специјалитета. Проблеми настају код сухомеснатих производа, мада и ту има лека. Уместо шунке, са породицом таманим саламу „Krakowska“ из продавнице „Sobeys“. Врат може да се купи у пољској радњи „Polcan“, као и разне кобасице. Ипак, код Руже може да се купи домаћа сремска кобасица, само треба да се осуши дан-два код куће. Прва врата до Руже је Миладин, где увек може да се узме бурек, домаћи колачи, жито, лепе домаће кифле и то је то. Није савршено, али дефинитивно, нема пуно избора у Калгарију што се наше хране тиче. Пршут и још неки сухомеснати производи нису баш претерано здрави за јело, па њих једем само кад одем у Србију, чисто да не заборавим укус. Као и свака средина, Канада има своје добре и лоше стране, ствари које личе на оне које се могу пронаћи код нас, а и неке које баш и немају пуно сличности са оним на шта смо навикли. Ради се и овде и тамо, живе људи како најбоље умеју. И не жалим се, једино стварно патим понекад, али само понекад, за српском храном. Ваљда тако мора, да није храна, било би нешто друго. Најближа родбина и пријатељи су незаменљиви и њих ипак не могу да купим у продавници. За то мора се спакује пар кофера, па пут под ноге и правац Србија. Живели! Ђелке, Калгари, Канада [објављено: 12/10/2008.] <http://www.politika.rs/rubrike/Moj-zivot-u-inostranstvu/Jelovnik.sr.html> stampaj <http://www.politika.rs/rubrike/Moj-zivot-u-inostranstvu/Jelovnik.sr.html> posalji пошаљите <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=new_review&int_itemID=58827> коментар | погледајте <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=58827> коментаре (20) http://www.politika.rs
<<attachment: image001.gif>>
<<attachment: image002.gif>>
