Komentar dana - Đoko Kesić POČETAK KRAJA
Za običan svet, pa i za moju malenkost, vlast je velika enigma. Naspram te velike tajne mene zanima samo fenomen kako vlastodršci ne prepoznaju onu tačku loma koja čeka svaki totalitarni režim, bez obzira na moć i veštinu vlastodršca Reč je naravno o Milu Đukanoviću, crnogorskom premijeru, koji je u žižu naše javnosti opet sam sebe postavio, pošto je on sam odlučio da Crna Gora prizna nezavisnost samoproglašene države Kosovo, i time bez sumnje najavio svoj politički kraj. Đukanovićeva tvrdnja da je pribegao ovom činu zbog evropske i evroatlantske perspektive Crne Gore je licemerna laž, što je jasno i osnovcu sa Mojkovca. Pre će biti da se on rukovodio svojom osionošću da još jednom naglasi nezavisnost Crne Gore, ili možda principom kad mogu SAD, mogu i ja, previđajući jasnu činjenicu da se bar 80 odsto građana Crne Gore ne slaže sa ovom njegovom odlukom. Ako ne veruje u to, neka raspiše referendum i proveri ispravnost odluke koju nije donela ni Skupština, ni Vlada, nego on sam. Geopolitičari sad primećuju da je Đukanović priznajući Kosovo konačno otvorio zelenu transverzalu (kažu da je to put heroina i fundamentalizma) od Irana preko Turske, Kosova, Crne Gore do BiH. Ako je to i bio zahtev moćnog Zapada, Đukanović na to nije smeo da pristane, čak ni po cenu vlastite slobode i opstanka na vlasti. Đukanović je bez sumnje darovit političar. Preživeo je tolika mutna vremena od „žute grede" do danas. Pogrešio je što se pre izvesnog vremena vratio na vlast. Ako je to učinio samo zbog toga da nama Srbima postavi istinsku zagonetku ko su nam veća braća: Hrvati, Šiptari ili Crnogorci, imao se rašta i roditi. Jer, priznajući nezavisno Kosovo Đukanović je uspeo da uradi ono što nijedan vladalac Crne Gore do sada nije. Da totalno pomuti odnose između Srba i Crnogoraca. Da li se to rukovodio vekovnom naučnom tradicijom dukljanske akadmije ili postojanim duhovnim saznanjima crnogorske pravoslavne crkve? http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=49044§ionId=62
