http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/ekonomija/glas-javnosti-14-10-2008/traziti-alternativu-ako-kasni-juzni-tok
ROBERT EBEL, EKSPERT ZA ENERGETIKU IZ VAŠINGTONSKOG CENTRA ZA STRATEŠKE I MEĐUNARODNE STUDIJE Tražiti alternativu ako kasni „Južni tok“ Rezervna strategija se u suštini svodi na kucanje na vrata susedima, koji će najverovatnije reći da ni oni nemaju dovoljno gasa za sebe, kaže Ebel BEOGRAD - U slučaju da gradnja gasovoda „Južni tok“ bude odložena, a imajući u vidu da su šanse konkurentskog „Nabuka“ da proradi još manje, Srbija bi morala da razmišlja o rezervnom planu za snabdevanje gasom. Ovo je jedna od poruka Roberta Ebela, iz vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije, koji navodi da u razgovoru sa domaćim zvaničnicima nije saznao naš „plan B“. „U ovim okolnostima to je ključno pitanje. Rezervna strategija se u suštini svodi na kucanje na vrata susedima, koji će najverovatnije reći da ni oni nemaju dovoljno gasa za sebe“, navodi on, ali se s njim ne slažu domaći stručnjaci. Ebel je krajem prošle nedelje boravio u Srbiji, gde je održao više predavanja o energetici i geopolitici. Iako je njegovu posetu organizovala američka ambasada, pre početka razgovora sa novinarima navedeno je da njegovi stavovi nisu stavovi američke vlade. Inače, ambasadori SAD u Švedskoj i Mađarskoj oštro su se suprotstavili ideji „Južnog toka“, na račun „Nabuka“. Da „Nabuko“ nema dovoljno plina kako bi se napunio i da zaobilazi Srbiju, poznato je odranije, ali početkom oktobra pojavila se informacija u ruskom listu Vedomosti da bi početak rada „Južnog toka“ mogao da bude pomeren za dve godine, na 2015. godinu. Vedomosti navode da će se rokovi uvođenja perspektivnih objekata (uključujući „Južni tok“), određivati u zavisnosti od situacije u spoljnim i unutrašnjim tržištima, državne politike u toj oblasti, kretanja cene metala i drugih faktora. Rokovi će, takođe, zavisiti od uspeha pregovora o trasi gasovoda, od obima gasa koji se transportuje preko teritorija zemalja učesnica, kao i od principa uprave zajedničkim preduzećima, koja se osnivaju radi izgradnje i eksploatacije gasovoda. GRUZIJA I ENERGETIKA Kao primer šta se dešava u energetskim krugovima on je naveo i rat u Gruziji. Jedna od posledica ovog sukoba je smanjivanje bezbednosti ove zemlje za transport energenata. Kroz Gruziju prolaze dva naftovoda, a izgrađeni su sa namerom da se smanji zavisnost Zapada od nafte iz Persijskog zaliva, ali i da se zaobiđe Rusija za transport iz Kaspijskog regiona. „Rusi tokom rata nisu oštetili cevovode iako su to mogli. Namera je bila da se pokaže da mogu da ga pogode ako žele, kao i bilo koji u regionu. Jedna od posledica bi moglo da bude da u skorije vreme u Gruziji ne bude izgrađen nijedan cevovod“, ističe američki stručnjak. OBAVEŠTAJAC Robert E. Ebel je ekspert za energetiku i nacionalnu bezbednost u jednom od vodećih istraživačkih centara u SAD. On je posebno stručnjak za naftu i gas u zemljama bivšeg SSSR-a i Persijskog zaliva. Bogato iskustvo stekao je radeći na visokim pozicijama u američkoj administraciji i privredi, uključujući višegodišnji rad za Federalnu kancelariju za energiju i CIA. „Južni tok“ namenjen je snabdevanju Italije ruskim gasom, a sigurno je da će prolaziti Crnim morem do Bugarske, a zatim južno - do Grčke i Italije, i severno - preko Srbije i Mađarske, Austrije ili Slovenije, do Italije. „Nabuko“ je zamišljen kao način da se smanji zavisnost EU od ruskog gasa. Upitan zašto Rusija gradi „Severni tok“, od Rusije preko mora do Nemačke, i „Južni tok“, Ebel je odgovorio: „Namera je da se zaobiđu pribaltičke zemlje, Poljska, Ukrajina, Belorusija, a preko nekih se i sada transportuje plin do Evrope“. Naravno, dodaje on, reč je i o geopolitici. „Ovim gasovodima ‘majka Rusija’ povezuje se sa određenim zemljama“, naglašava on. Na pitanje zašto je Srbiji bitan „Nabuko“ kada je zaobilazi, Ebel je rekao da EU podržava ovaj cevovod, a kada Srbija bude deo Unije, biće uključena u taj projekat. Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas, kaže da se priče o odlaganju „Južnog toka“ plasiraju za one koji bi želeli da u to veruju, one kojima ne odgovara da se gasovod izgradi. „Reč je o jednom ozbiljnom dogovoru između Italije i Rusije, odnosno ENI-ja i ‘Gasproma’ i teško da će tu biti problema“, uveren je Vuletić. Ebel navodi da su kod gasovoda i naftovoda bitne dve stvari - obezbediti snabdevače za 20-25 godina i potrošače. - Bez Irana nema „Nabuka“. SAD podržava ovaj gasovod, ali ne i Iran. Mislimo da bolji odnosi nisu mogući jer razvijaju nuklearni program. Takođe, Iran nema dovoljno gasa za domaće potrebe, pa deo uvozi iz Turkmenistana. Moguće je da grade nuklearku kako bi oslobodili gas, koji sada koriste u druge svrhe, za izvoz, ali mi im ne verujemo. Na kraju, dosta će zavisiti i od izbora u SAD - Barak Obama bi razgovarao sa Irancima, a Džon Mekejn ne - objašnjava Ebel. Autor: Vladimir Spasić __________ Information from ESET Smart Security, version of virus signature database 3520 (20081014) __________ The message was checked by ESET Smart Security. http://www.eset.com Srpska Informativna Mreza [email protected] http://www.antic.org/
