Neoliberalni koncept razvoja <http://www.glas-javnosti.co.yu/pismo/48836/neoliberalni-koncept-razvoja-korupcije> korupcije
Sada je svakom jasno da je finalni pobednik neoliberalnog koncepta razvoja korupcija nesagledivih razmera. Kao izum Amerike on je što milom, što silom (učen za zemlje u tranziciji) postao isključivi model razvoja poslednjih dvadesetak godina. Po definiciji neobično atraktivan, jer se poziva na najšire demokratske principe ponašanja, bio je zaista privlačan, a slobodno tržište bez monopola i kartela je osnovni regulator razvoja. Državi koja ga je izmislila i naturila drugim je u startu pogodovao, jer je ona najrazvijenija i najmoćnija sila sveta a toj moći smetaju prepreke na putu njene hegemonije. Zakonske regulative u vidu carinskih i poreskih propisa koje čuvaju tradicionalna obeležja privrede pojedinih država su nepremostiva i neoprostiva brana ovom modelu. Anarhija u funcionisanju i pohlepa u ponašanju su osnovne njegove karakteristike. Kao faza razvoja kapitalizma bio je pogodan model do određenog stupnja i isključivo je odgovarao najrazvijenijim zemljama kapitalizma u efikasnoj eksploataciji ostalog dela sveta pod demokratskom ljušturom. Međutim, njegova negacija zvana pohlepa ljudskih bića kao tajkuna, menadžera, kriminalaca ogromna svetska bogatstva preraspoređuje u privatne džepove. Vrhuške u svakoj državi su neminovni saučesnici ovog po državu malignog procesa. Ogromne štete koje ciklično nastaju prevazilaze se putem ratova što je bilo moguće u unipolarnom svetu (postojanje jedne velesile). U sadašnjem trenutku ovaj metod je eliminisan pa će ceh Vol strita platiti poreski obveznici celog sveta iako su fizički gubitnici tajkuni, koji su prethodno očerupali u svojim državama poreske obveznike kupujući američke hartije od vrednosti. Kada bi samo Amerikanci platili ovaj ceh bila bi to pravedna nagrada veća od Nobelove date Ahtisariju. Jedna država koja uskoro treba da bude tako moćna, pored svog ubrzanog ekonomskog razvoja, uvećava i broj bogataša pa već ima 71 milijardera čak i jednu ženu čije je procenjeno bogatstvo veće od deviznih rezervi Srbije. Najveći deo tog „teško“ stečenog bogatstva prekriće neoliberalna prašina podignuta sa Volstrita. Šta li bi se desilo da je ta država u punom razvoju, efikasnom borbom protiv korupcije učinila više za većinu ruskog naroda. Pretpostavljam da bi bila moćnija. U našoj državi situacija je „specifična“. Nemamo nacionalnu privredu, nemamo nacionalno bankarstvo, već imamo stranu privredu i strane banke. Po broju tajkuna i korupciji zauzimamo apsolutno i relativno visoko počasno mesto. Strane banke će morati da drastično smanje (pooštre uslove zaduživanja stanovništva) kredite, jer njihove centrale imaju prečeg posla sada. Mi ćemo objasniti da to nije zbog uništenja naših banaka već zbog „objektivnih“ okolnosti u svetu. Kako se boriti protiv korupcije kada se ona ugnezdila u vrhu državne vlasti. Uništili su najveće nacionalne državne banke, a sa njima i ceo privredni sistem. Štete su minimum 50 milijardi evra. O sudbini imovine banaka njeni vlasnici ne znaju ništa a kamoli široka javnost. Završni računi privrede, banaka, države su za javnost vojna tajna. Teške malverzacije oko „Sartida“ se skrivaju mada o njima i vrapci znaju. Zloupotreba državnih depozita u Narodnoj banci kupovinom i formiranjem tzv. Nacionalne štedionice o čemu je i KGB vodio istragu kao i Savet za borbu protiv korupcije još uvek ne štreca njene tvorce. Šećerna afera u kojoj je nestalo 200.000 tona šećera po ceni od 630 evra dobra je preporuka njenom tvorcu da bude savetnik našem najvećem tajkunu. Valjda se i u Evropi neko ovajdio kada je zbog toga ukinuo, zbog te malverzacije, ranije uvedene sankcije. Kupovina šećerana za tri evra, sirijska nafta... Kriminalistička policija je mnogo toga obradila ali je trud bio uzaludan. Dragiša Vešović Beograd http://www.glas-javnosti.co.yu/pisma
