Bogdan Tirnanić: Duh iz Boce
SLOM HAŠKOG VOJVODE
Mada još nije ni osnovana (to će se dogoditi tek 21. oktobra), nova stranka
Tome Nikolića i Aleksandra Vučića već je postala nezaobilazan faktor na
ovdašnjoj političkoj sceni
Taj se zaključak nameće kako po broju pristupnica budućem SNP-u, koji danima ne
jenjava, tako, još više, po pritajenoj (ili čak otvorenoj) panici u redovima
ranije etabliranih političkih partija.
O tome šta vlast namerava da preuzme kao kontrameru još se ništa ne zna, ali se
ona pouzdano naslućuje, a do juče pojedinačno najjača srpska opoziciona stranka
SRS, koja je inače pred rasulom, ne posustaje u svojim naporima da diskredituje
Nikolića i drugove: ovog ponedeljka predala je tužbu zbog nekog nenamenskog
kredita, što se logično nadovezuje na optužbe kako je dotični, naime Nikolić,
izdajnik bez moralnog integriteta, plaćenik stranih službi i tajkunski sluga, a
sve to u podloj želji da naškodi Šešeljevoj odbrani pred Tribunalom.
Ovaj, međutim, na sve to ostaje mrtav ‘ladan. Tako da se, ukoliko obrnemo
stvar, naziru pravi razlozi Nikolićevog raskida sa srpskim radikalima. Formalni
povod ovog sloma bila je, priča se, Šešeljeva naredba da poslanici SRS-a
glasaju protiv ratifikacije SSP-a, bez obzira što je u rezoluciju o tome unet
radikalski amandman o teritorijalnom integritetu Srbije. Ako je to tačno, a
nema sumnje kako jeste, onda je Šešelj, rukovođen svojom bezgraničnom sujetom,
zapravo pomogao Nikoliću da se otarasi balasta Todorović-Radetinog SRS-a, koji
mu je vremenom postao nepodnošljiv teret. Haški optuženik ponovo je postao
jedini gazda srpskih radikala.
Tajna je zapravo jednostavna: rast radikala, nekada minorne partije, do
liderske pozicije opozicionog korpusa plod je Nikolićeve i Vučićeve koncepcije
u rukovođenju strankom, koja se, iz dana u dan, mic po mic, oslobađala
ratnohuškačke i ekstremno nacionalističke retorike svog još nominalnog lidera.
Toma je prvi sa svog revera skinuo bedž s vojvodinim likom, a retko ga je i
pominjao u predizbornim nastupima, što mu je, na minulim predsedničkim izborima
recimo, donelo preko 2.000.000 glasova. U takvom izmenjenom kontekstu Šešelj
je, prosto govoreći, postao vodenički kamen o vratu Nikolića, Vučića i njima
sklonih (bivših) radikalskih funkcionera. Oni se, doduše, ni sada, kada više
nisu članovi SRS-a, ne odriču Šešelja, žele mu sve najbolje itd. Ali će,
osnivajući novu partiju, to činiti protokolarno, bez okova koje im je, umesto
bukagija, ostavio u amanet haški pritvorenik. Bez obzira kako će se završiti
proces u Hagu, era dr Vojislava Šešelja u ovdašnjem političkom životu je prošla
http://www.pressonline.co.rs/
