Da li posle Kosova svako ima pravo da stvori državu? Autor: Tanjug | 24.10.2008. - 15:10
Posle nezavisnosti Kosova, a zatim i Abhazije i Južne Osetije, postavlja se pitanje koji su kriterijumi za priznanje nezavisnosti i ko odlučuje o tim kriterijumima, ističe zamenik šefa britanskih laburista u Evropskom parlamentu Ričard Korbet u autorskom tekstu za briselski "EU Obzerver". "Priznanje nezavisnosti Kosova, Abhazije i Južne Osetije bi nas dovelo do skoro 50 suverenih država na teritoriji Evrope. Naravno, neki će reći da nezavisnost Flandrije, Škotske, Baskije, Katalonije i Korzike nije nemoguća", piše Korbet, koji je portparol Socijalističke grupe u Evropskom parlamentu za pitanja reforme EU. "Na neke od ovih nezavisnosti će biti iznete snažne primedbe, na druge ne - ali koji su kriterijumi? Da li je moguće imati objektivne kriterijume? Ako da, ko bi trebalo da odlučuje o njima? Ako ne, da li svaka grupa koja to poželi može da ima svoju sopstvenu državu?", upitao je britanski poslanik. "Da li na to ima pravo moja izborna jedinica - Jorkšir (koji je daleko veći od Luksemburga!)? Možda Gibraltar?", pita Korbet. On upozorava da je moguće da će roku od jednog veka broj država na evropskom kontinentu porasti sa 20 - koliko ih je bilo 1900. godine - na preko 50 tokom narednih godina. "Svet podeljen na nekoliko stotina malih država, uz nekolicinu giganata, ne bi baš bio bolje mesto za život za manje države, pa ni za dogovore o rešavanju svetskih pitanja poput ekologije", ističe Korbet. On upozorava da bi širenje broja novih država mogla da izazove trku u naoružanju, jer će "te zemlje težiti da razviju svoje vojske da bi se odbranile od istinskih ili prividnih opasnosti koje dolaze od njihovih suseda" Na opasnost od "proliferacije mikro-država" u Evropi godinama već upozorava i portparol britanskih konzervativaca u Evropskom parlamentu Čarls Tenok, koji se oštro protivio nezavisnosti Crne Gore i Kosova. http://www.blic.co.yu/politika.php?id=62329
