JOVANOVIC: EU nije raj na zemlji
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
<http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&new_topic=14>
Nekadašnji potpredsednik Socijalisticke partije Srbije i poslednji ministar
inostranih poslova SRJ u vreme vlasti Slobodana Miloševica Živadin Jovanovic
danas je samo clan SPS, daleko je od dnevne politike, vreme provodi u
Beogradskom forumu za svet ravnopravnih ciji je predsednik i nema nameru da
se vraca na politicku arenu u Srbiji. U intervjuu „Dnevniku” priznaje da
ipak prati politicka zbivanja i da ga neke stvari “zaticu”, ali da, kako
kaže, „ima razumevanja” jer je vreme takvo da se mnogi politicki akteri
moraju prilagodavati njemu a ne ono njima.
– Moram priznati da nisam ocekivao koaliciju SPS sa DS. Možda malo uprošceno
i prevazideno, ali sam verovao da je DS zastupnik interesa krupnog kapitala,
a SPS interesa malog i srednjeg biznisa, inteligencije, radnika, seljaka,
sirotinje, uopšte ljudi koji žive, ili su spremni da žive, od svog licnog
rada. Sada ispada da sve, ili vecina stranaka u Srbiji zastupaju interese
sirotinje, a da niko ne zastupa interese krupnog kapitala. A u životu, u
svakodnevnoj stvarnosti, u Srbiji nikad više sirotinje i nezaposlenih, a
nikad veci profit krupnog kapitala.
Kako komentarišete potpisivanje deklaracije o pomirenju demokrata i
socijalista?
– Deklaracija SPS i DS je novost u politickom životu. Tekst je dobar, iako
je možda preambiciozan, kao da je pisan uoci, a ne posle izbora i formiranja
vlade. Vreme ce dati odgovor da li ce ta deklaracija olakšati postizanje
nacionalnog konsenzusa o strateškim, državnim i nacionalnim interesima, a
što ce biti pravo merilo uspeha. Ili ce, pak, voditi podeli na “pomirene”,
na jednoj, i one “nepomirene”, na drugoj strani, što nikako ne bi bilo
dobro.
Srbija je nakon dugog perioda uspela da ostvari diplomatsku pobedu odlukom
UN da se od Medunarodnog suda pravde zatraži mišljenje o proglašenju
kosovske nezavinosti?
– Za ocekivati je da ce usvajanje srpskog predloga rezolucije u Generalnoj
skupštini UN usporiti, ako ne i zaustaviti priznavanje jednostrano
proglašene nezavisnosti Prištine. Slucajevi Crne Gore, Makedonije i Emirata,
teško da drugima mogu biti uzor. Uostalom Makedonija je tako vec jednom
priznala Tajvan, pa se onda predomislila i povukla priznanje. S druge
strane, trajanje postupka pred Medunarodnim sudom pravde daje priliku sada
manjini, odnosno SAD-u, ciji stavovi nisu prošli u Generalnoj skupštini, da
oprobanim metodama ucena i pritisaka prinude još neku clanicu UN na
priznavanje Prištine. Poznato da SAD i Velika Britanija poštuju demokratski
izraženu volju vecine samo onda kada to odgovara njihovim interesima. Zato
srpska diplomatija mora još upornije nego do sada delovati kako bi druge
zemlje sacekale mišljenje MSP. Veoma je, medutim, opasno što se iz državnog
vrha i vladajuce koalicije, domacoj i medunarodnoj javnosti, šalju
razliciti, cesto konfuzni i kontradiktorni signali kada je rec o državnoj
politici prema Kosmetu: da li važi strategija svojevremeno usvojena
konsensusom, ili se menja, ako se menja u cemu i na koji nacin, da li je
Euleks prihvatljiv, ako jeste, pod kojim uslovima i ko utvrduje te uslove...
Vecina stranaka koje su došle na vlast nakon 2000. godine tvrde da je Kosovo
zapravo izgubljeno 1999. i da se sada naša diplomatska borba zapravo svodi
samo na to da se „spasi što se spasiti da”?
– Tezu da je Kosovo izgubljeno još 1999. godine prvi su u Beogradu lansirali
bivši americki, britanski i nemacki ambasadori, a tek za njima su to poceli
da je ponavljaju i lideri nekih stranaka DOS-a; istini za volju, ne i lideri
najuticajnijih - DS i DSS. To je, dakle, bio i ostao deo taktike SAD, Velike
Britanije i Nemacke, zemalja koje na svaki nacin žele da zamagle svoju
odgovornost za agresiju NATO 1999. i savezništvo sa teroristickom OVK. One
bi da svu odgovornost, pa i za otcepljenje Kosmeta, prebace na predsednika
Slobodana Miloševica i vlade iz 1999, a da sacuvaju svoj i obraz
“demokratskih vlasti” od kojih i danas traže, direktnu ili indirektnu
saglasnost za oduzimanje Kosmeta.
Zaboravite na podelu Kosova
Da li je u vreme dok ste bili ministar inostranih poslova i visoki
funkcioner SPS-a bilo razgovora o podeli Kosova?
– Nije mi poznato da je takvih razgovora bilo. Iz mnogo razloga ni danas, po
mom mišljenju, ne bi bilo dobro da Srbija izlazi sa takvom inicijativom jer
bi napustila teren principa i prava i nehotice otvorila druga pitaa i
rizike.
Prava istina je da je Kosovo u sastavu Srbije još uvek samo zahvaljujuci
upravo i jedino Rezoluciji 1244. Naime, Zapad je 2. i 3. juna1999. u
Beogradu dao pismene garancije predsedniku Miloševicu da ce se, pored
ostalog, bespogovorno poštovati suverenitet i teritorijalni integritet
Srbije odnosno SR Jugoslavije, da ce status Kosmeta biti suštinska
autonomija u okviru Srbije, da ce se u Pokrajinu slobodno i bezbedno vratiti
svi proterani, ukljucujuci i 270.000 Srba i drugih nealbanaca, kao i da ce
se u Pokrajinu vratiti kontigenti vojske i policije Srbije (SRJ). Te
garancije su potom ponovljene 9. juna Kumanovskim sporazumom i 10. juna
Rezolucijom Saveta bezbednosti UN broj 1244. Ako je Zapad navedene garancije
dao Slobodanu Miloševicu, kojeg je po svaku cenu želeo da ukloni i
eliminiše, zašto bar slicne, ako vec ne vece, garancije nije dao
“demokratskoj vlasti” koja mu je po volji i kojoj je zdušno pomogao da se
ustolici? Kako objasniti da Zapad, bar po pitanju statusa Kosmeta, gore
tretira sadašnju “demokratsku”, nego bivšu “totalitarnu” vlast?
Euleks je na korak od dolaska na KiM. Treba li Srbija da prihvati misiju EU
kao neminovnost?
– Euleks je vec na Kosmetu, ali bez saglasnosti Srbije. Brisel je još
decembra 2007. donela odluku o tome ne konsultujuci zvanicni Beograd. Sada
je EU zapala u teškoce jer za njenu misiju nema pravne sonove, a
nastavljanje angažovanja na Kosmetu “na crno” nije preporucljivo. Zato
Brisel nastoji na sve nacine da privoli Srbiju da “a posteriori” prihvati
Euleks, da ispravi ono što se “grbo” rodilo i što “vreme ne ispravi” . Jer,
ako bi se to desilo, onda bi i protivljenje Rusije, Kine i drugih unutar SB
UN postalo bespredmetno. Srbija i dalje ima kristalno jasnu, cvrstu pravnu
poziciju koja je olicena u Rezoluciji 1244. da uvek i u svakom medunarodnom
forumu brani Kosmet kao integrlani deo svoje državne teritorije. Vlada i
državni vrh Srbije ne bi smeli bilo kojim potezom, izricito ili precutno,
cinjenjem ili necinjenjem, da oslabe tu poziciju. Uz sve uvažavanje EU i
interesa Srbije prema EU, bojim se da je Euleks još jedna licemerna podvala
Srbiji. Teško mi je da poverujem da to nije jasno i državnom vrhu Srbije a
još teže da ce ga svejedno prihvatiti. Euleks i Ahtisarijev plan su
nerazdvojni. Treba samo procitati Ahtisarijev plan (cl.12) i priloge 8 i 9
pa se uveriti da je jedina uloga Euleksa angažovanje i pomoc ka punoj
nezavisnosti Prištine. Šta onda znaci i koju svrhu ima prica da je Euleks
prihvatljiv pod uslovom da bude “statusno neutralan”. Duboko verujem da
Srbija ne sme ni jednim potezom da obezvredi, umanji znacaj i pravnu snagu
rezolucije SB 1244, niti da dopusti izmeštanje pitanja Kosmeta sa koloseka
UN na bilo koji drugi kolosek, pa bio to i kolosek EU.
Kakav je Vaš stav o ulasku Srbije u Evropsku uniju?
– Ispravna je i legitimna težnja Srbije za clanstvom u EU. Ali to clanstvo
je poželjno i prihvatljivo samo ukoliko se kao uslov ne postavlja saglasnost
Srbije sa oduzimanjem Kosmeta. Kad ovo kažem, imam u vidu, da li se takav
uslov postavlja suštinski ne formalno. Vlada i državno rukovodstvo ne bi
smeli da saraduju sa visokom briselskom birokratijom u predstavljanju EU kao
raja na zemlji, jer to Briselu omogucava da gotovo svakodnevno spiralno
podiže cenu za svaku etapu približavanja Srbije Uniji. Pitanju clanstva
Srbije u EU mora se prici drugacije nego do sada. Prvo, državno rukovodstvo
treba da se oslobodi kompleksa manje vrednosti ili dužnika prema EU, SAD i
Zapadu uopšte i da pocne da se ponaša kao rukovodstvo jedne nezavisne stare
evropske države. Srbija ništa ne duguje Zapadu. Stvar je sasvim obratna.
Može se reci kako ne treba da se okrecemo prošlosti i da moramo graditi
buducnost. Medutim, jedino je tacno ono što se vec dogodilo, sve drugo su,
manje ili više osnovane predpostavke. Pogled u buducnost - da, ali kao
ozbiljan narod moramo jasno znati – na kojim osnovama i po koju cenu.
LJ. Maleševic
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News
<http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&file=article&sid=46256>
&file=article&sid=46256
image001.png
Description: Binary data
image002.png
Description: Binary data
image003.png
Description: Binary data
