Извор : Новине „ПРАВДА“ , 01-02.11.2008.
ТВ Алапача РАПОРТ Крај недеље, у целом свету распад система. Код нас ништа. Хаос је наше природно стање. Шеф је позвао најближе сараднике да их покара, а успешне помази... - Ало, просвета, ја разумем да се деца дрогирају, али министар. Ел си ти нормалан? - Како, молим... - Шта молиш кој мој, деци се срушила школа на главу а ти им објашњаваш да је за то крива бивша власт! - Тако изађе, ми смо затекли такво стање да... - Који ви сте затекли, па ти си бивша власт! - Па, на неки начин... - На сваки начин си бивша власт, а то што си сада на власти захвали Томи што није хтео с нама. - Ми смо хтели... - Ви сте хтели, на жалост! - Немојте тако шефе... - Завежи, бре, дал је неко од присутних икада чуо да су деца затворила магистрални пут зато што желе, понављам, желе у школу. Дал је неко чуо? Мешкољење, мрмљање, непријатна ситуација... I - Нисте ни могли да чујете, то се још није десило! - Али, шефе... - Тишина! Кркобабићу, долази овамо. Сместа! Да и тебе нешто питам.
