PRESS ISTRAŽUJE... Vojna neutralnost ili NATO
BORBENA GOTOVOST ARMIJA NA BALKANU
Vojno neutralna Srbija u obruču NATO zemalja. Najjača vojna sila na Balkanu
postala - Bugarska
Jednostavnim pogledom na mapu, dolazi se do frapantnog podatka - vojno
neutralna Srbija okružena je zemljama koje su u NATO-u ili su na korak od
Alijanse! Koliko je to loše, videli smo 1999. kada su NATO avioni kidisali na
Srbiju sa svih strana. Danas je dramatično promenjena i regionalna struktura
oružanih snaga - Bugarska je vojno dominantna sila. A, na trusnom Balkanu
Srbija jedino nikad nije ratovala s Rumunijom.
Press nedelje je zato istraživao koliko je Srbija spremna za vojnu neutralnost
i šta ona znači u promenjenim regionalnim odnosima. Iz razgovora s relevantnim
sagovornicima, došli smo i do zaključka da eventualan ulazak u NATO ne bi bio
skup, da bi taj proces trajao nekoliko godina, ali i da se na takav korak
sigurno nećemo odlučiti u skorije vreme. Takođe, ni pristup Savezu ne može da
nam garantuje stopostotnu bezbednost i eliminiše mogućnost konflikta s nekom od
susednih zemalja članica Alijanse!
Mitar Kovač, general
- Bili mi neutralni, bili u NATO-u, ne vidi se neka dimenzija sukobljenosti sa
susedima. Odluka o neutralnosti ne znači neprijateljstvo prema njima. Naprotiv,
ona ne isključuje bilo kakvo savezništvo s nekom drugom regionalnom ili
svetskom vojnom silom. Srbija želi da u bezbednosnom ambijentu sarađuje sa svim
državama, pa i s NATO-om u okviru Partnerstva za mir - kaže brigadni general
prof. dr Mitar Kovač, načelnik Uprave za strategijsko planiranje u sektoru za
politiku odbrane Ministarstva odbrane.
Kovač naglašava da Srbija kao neutralna teorijski i iskustveno može da opstane
u okruženju NATO-a, navodeći Austriju kao primer.
- U javnosti se postavlja lažna dilema da li Srbija želi ili ne želi u NATO. A
da nije bilo samoproglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, da li bismo uopšte
govorili o ovoj dilemi i neutralnosti? Saradnja s NATO-om je bila toliko
intenzivna do tada, čak bolja nego što je imaju neke zemlje članice. Taj rad je
zbog Kosova i Metohije zamro s obe strane - podseća Kovač naglašavajući da
nijedna odluka nije večna i da je na političarima i narodu da u budućnosti
preispitaju pitanje eventualnog učlanjenja u Alijansu.
Neutralnost više košta
Naš sagovornik navodi da neutralnost više košta i da zahteva povećana
finansijska naprezanja države za opremanje vojske.
Živulović: Još smo u savezu s Belorusijom!
Predsednik Atlantskog saveta Srbije Vladan Živulović kaže da Deklaraciju o
neutralnosti ne uzima za ozbiljno jer je parlament u vreme Šešelja i Miloševića
usvojio deklaraciju koja je još na snazi - da se Srbija priključi Rusiji i
Belorusiji.
- Po NATO standardu, Srbiji je dovoljno 28.000-35.000 vojnika, što finansijski
možemo da podnesemo. Za neutralnost treba izuzetna tehnika. Švajcarska ima
stotinak aviona F-16, a mi četiri miga-29, koje uglavnom koristimo za parade.
Ulaskom u NATO, imali bismo manje izdatke za naoružanje - navodi Živulović.
- Ušli - ne ušli u NATO, potrebna su ulaganja, pogotovo za složene borbene
sisteme, koji nisu obnavljani više od tri decenije. I ako idemo u NATO,
moraćemo nekim vanbudžetskim izdvajanjima da rešimo taj problem, kao neke
susedne zemlje. Neke od njih morale su da obnove avijaciju iz vanbudžetskih
sredstava, uzele su kredite za flotu i PVO i vraćaće ih 10-15 godina. Stvar je
države kako će da reši naš problem, da li kreditima, da li od prodaje
nepokretnosti, da li od sredstava od privatizacije. Zato se ne može očekivati
da bi Srbija za ulazak u NATO izdvajala više sredstava nego sada - objašnjava
general i dodaje da bi ulaskom u NATO Srbija dobila povoljnije bezbednosno
okruženje, participaciju moćnih država u kreiranju njene bezbednosti,
povećavala bi svoje vojne kapacitete i sposobnosti. On podvlači da nije stvar
VS-a da se opredeljuje želi li u Alijansu, kao i da Vojska ima kapacitete i
kadrovske sposobnosti da u potpunosti participira u NATO paktu, u skladu s
odlukama zakonodavne i izvršne vlasti Republike Srbije.
- Ali, nijedna organizacija, pa ni NATO, nije garant bezbednosti jedne države.
Jeste da NATO i svaka članica garantuje drugoj bezbednost, ali nijedna
organizacija nije večita, sve bezbednosne organizacije imaju svoj vek
formiranja, trajanja, nestanka. Svaka ozbiljna bezbednosna integracija kao što
je NATO razvija mehanizme da ne dođe do konfrontacija. Hipotetički, postoji
mogućnost konfrontacija, ali mala je verovatnoća. Postoje antagonizmi među
članicama, ali oni nikad ne eskaliraju do otvorene sukobljenosti - uveren je
Kovač.
Vojni analitičar Aleksandar Radić, pak, otvoreno kaže da je najnormalnije da
Srbija uđe u NATO i da je to proces koji Vojska može lako da završi za nekoliko
godina, bez dodatnih ulaganja.
Mišljenje političkih stranaka
Željko Ivanji (G17): Država treba da proceni koja vojna pozicija je dobra za
nju i o tome obavesti građane koji treba da se izjasne o članstvu u NATO-u.
Dragan Šormaz (DSS): Mi smo za vojnu neutralnost. Zašto bi naši vojnici morali
da rade za američke interese u Iraku?! Najbolje je da sarađujemo sa svima.
Jelena Trivan (DS): Vojna neutralnost je pozicija koja nam sada najviše
pogoduje. Kada pitanje o eventualnom ulasku Srbije u NATO bude otvoreno, stav
DS-a je da građani na referendumu treba da daju odgovor.
Božidar Delić (SNS): Svaka priča o ulasku u NATO je besmislena jer taj savez
nije stvoren radi mirovnih, nego borbenih operacija.
Branko Ružić (SPS): Mi smo protiv ulaska u NATO. Ali, ako pitanje ulaska Srbije
u NATO ikad bude postavljeno, smatramo da građani moraju da se izjasne „za" ili
„protiv".
Dragan Todorović (SRS): Srbija nikad i ni po koju cenu ne sme da bude član
NATO-a. Moramo da razvijamo vojnu saradnju s prijateljskim zemljama, pre svega,
s Rusijom.
- Nalazimo se u pomalo šizofrenoj situaciji, s jedne strane smo vojno
neutralni, a s druge smo u Partnerstvu za mir. Pokazali smo nespremnost u
pokušaju da se odredimo. Deo političke scene je bio protiv NATO-a pa je kao
kompromis s drugim strankama nađeno rešenje vojne neutralnosti. A neutralnost
dozvoljava da budemo u PZM-u koji je u NATO programu! Ostali smo izolovani, bez
jasne vizije šta želimo - smatra Radić.
Bombardovanje i emocije
Radić priznaje da je Srbima bombardovanje prva asocijacija na pomen NATO-a, ali
da je problem političara kako će pripremiti javno mnenje.
fakti
n Makedonija je faktički u NATO-u, ali je u punopravni prijem koči Grčka zbog
naziva republike
n Crna Gora je u Partnerstvu za mir, s ozbiljnim najavama da će biti primljena
u NATO na proleće 2009.
n BiH je u Partnerstvu za mir, bez najava da bi uskoro mogla postati članica
Pakta
n Posle samoproglašenja nezavisnosti Kosova, Skupština je donela Deklaraciju o
nezavisnosti
n Naši zvaničnici više ne koriste termin evroatlantske integracije, već samo
evropske
- Političari su na ivici žileta emocija srpskog naroda, imaju odgovornost da
vode državu, i ne mogu da se zaklanjaju iza referenduma, da traže međuput, da
rade zajedničke vežbe s NATO-om a da neće da uđu u savez. Šta onda, bićemo
jednom nogom u NATO-u, ali ne skroz jer ga javno mnenje ne voli?! Treba da
preuzmu odgovornost uprkos negativnim emocijama i kažu: „Znate šta, zdrav razum
kaže ovo, nema nam druge". Politička elita ne može da računa s većinskom
podrškom za NATO, daleko od toga. Mi smo ratovali s mnogim zemljama koje su nam
sad saveznice, imamo izuzetno dobre odnose s Bugarskom, s kojom smo često
ratovali - podseća on.
- Vojska je već sprovela jednu od najradikalnijih reorganizacija od jula 2006.
do juna 2007. bez ozbiljne podrške vlade. Ako joj date rok, ona će da se
prilagodi. Nećemo odbaciti američku čizmu samo zato što je američka, jer je
dobra - slikovit je Radić.
Vojnopolitički komentator Miroslav Lazanski pak kaže da će prvi glasati za
pristupanje tom vojnom savezu ako ga neko ubedi da je to dobro za Srbiju.
- Osim toga, niko nikad nije matematički izračunao koliko košta vojna
neutralnost, a koliko članstvo u NATO-u tako da niko ne može ni da tvrdi šta je
za Srbiju profitabilnije. Gluposti su da smo sada vojno ugroženi, što bismo
bili?! Jesmo li mi nekog ugrozili da bismo bili napadnuti?! Mi nismo nikakva
opasnost NATO-u. Gruzija je jako bliska s NATO-om, pa eto šta je doživela -
završava Lazanski.
ĐORĐE TOMIĆ
http://www.pressonline.co.rs/
