100 Годинa Српске Народне Одбране
Александра Ребић 21. октобра 2008 Пеt дана по анексији Босне и Херцеговине од стране Аустроугарског Царства у октобру 1908., у Београду се састала група Срба да планира потребне акције против овог незаконитог чина аустроугарске монархије. Бранислав Нушић, познати српски књижевник и најистакнутији у групи, је предложио, а што су сви прихватили, да се формира организација која ће да заступа интересе Срба свуда и на сваком месту. Формирали су Српску народну одбрану која је конституисана 21 октобра 1908. године. Ниједан од тих Срба није могао да предочи да ће организација којој су поставили темеље бити функционална, иако не у матици, али у расејању, сто година касније. За првог председника изабран је генерал Божа Јанковић, ослободилац Косова (1912). За првог секретара изабран је мајор Милорад Васић. Сви четници тог времена постали су њен саставни део и представљали су борбену снагу исте, док је Организација имала и своју идеолошко-политичку страну. По формирању Краљевине Југославије, 1 децембра, 1918. године, рад Српске народне одбране је сведен на минимум. У новонасталој држави једино је српски народ доживео велику ''националну демобилизацију''. Рад Српске народне одбране је био практично забрањен из бојазни да ће њено дејство увредити друге две националне групе у Краљевини, Хрвате и Словенце. Тако је утицај Српске народне одбране и националног духа којим је мотивисала Србе да досегну врхове, био пригушен. Шест година по њеном формирању у Београду, Српска народна одбрана је формирана у Сједињеним Државама 1914. године личним напором, великог српског научника и јавног радника, Михаила Пупина. У Канади је формирана 1916. а у Аустралији 1951. године, кад су на тај континент почели да пристижу четници генерала Драже Михаиловића. У 1942. години, Српска народна одбрана је реактивирана у Чикагу у Сједињеним Државама, напором опет једног књижевника, овог пута Јована Дучића, а у знак подршке бескомпромисним борцима-четницима против Сила Осовине, а под воћством генерала Михаиловића. Од тада па до данас та организација није престала са својим радом. Ефекат исте, уз подршку огранака из Канаде, Аустралије и Немачке, на одржање српског имена, не може бити прецењен. Њен орган, лист СЛОБОДА, уз листове Канадски Србобран и Глас Канадских Срба, ужива високо место у свеукупној српској штампи. Честитамо Српској Народној Одбрани њен СТОТИ РОЂЕНДАН. Књига ХЕРОЈИ СРБИЈЕ, која ће ускоро бити спремна за штампу описује историјске детаље, правичним приказом, и у духу Српске народне одбране која ширењем српског националног духа не престаје да мотивише Србе да могу ако хоће да досегну врхове. Понекад је историја најистинитије приказана у речима при одавању почасти. Годинама, многи знани људи света су указали почаст Дражи Михаиловићу својим посмртним беседама. Премда жале његову смрт они славе његов живот и његово заслужно место у историји. Њихове речи нас потсећају на вредност истинске величине и часног воћства. Дама Ребека Вест, познати писац светске литерартуре и историчар, добро је разумела те идеале. Иако је о њима говорила на скупу у почаст Драже Михаиловића јула 1966. године те њене речи одјекују и данас, у 2008., истом снагом као и тада, много година раније: ''Дража Михаиловић, 20 година после своје смрти блиста у слави поносног браниоца не само слободе против терора фашиста, већ такође, и слободе против терора комуниста. Он није поседовао ни моменат слабости нити трунак горчине. Ја не знам ни за један случај где је прекорио оне који су га издали. Двадесет година раније знала сам да је невин за све оно чиме су га окривили, a од тада имам многе накнадне доказе његове невиности. Злочин је био кад су га напустили, и слично свим злочинима, ни овај није донео истински профит злочинцима. Волела сам вашу земљу Србију пре рата. Моја љубав и поштовање према српском народу су само порасли пролазом година, јер сам схватила да херој кога сте даровали историји нема себи сличнога у нашем времену.'' Те речи Ребеке Вест , знаног писца светске литературе, потсећају Србију да је за срамоту да још увек незнамо где је гроб Чика Драже – како га Срби најрађе помињу – не знамо за место које чека да буде обележено. Ових дана навршава се 90 година од пробоја Солунског фронта, којим је српска војска сломила кичму Централних сила и тиме не само скратила Први светски рат за најмање годину дана већ евентуално спасила милионе живота, углавном Европљана. У том пробоју учествовао је тада млади поручник Драгољуб Дража Михаиловић. http://www.serbianna.com/columns/rebic/006.shtml
