Мирослав Радић тужи Србију
Наше министарство правде одбило одштетни захтев јединог Србина ослобођеног у Хагу, Радићеви адвокати поднели тужбу против државе Првом општинском суду у Београду ЕКСЛУЗИВНО Бивши капетан некадашње ЈНА једини је од 85 окривљених Срба који се из Хага вратио с пресудом – „није крив ни по једној тачки оптужнице” – али себе не сматра срећним човеком. „Потрошио“ је четири и по године живота, здравствено је угрожен – и ником ништа! Радић први пут од изласка из Хага, од 27. септембра 2007. године, говори за штампу у Србији, разложно описујући због чега се одлучио да затражи помоћ адвоката. – Сви „перу руке” – каже нам Радић. Хашки трибунал, уз сарадњу правосудних органа Републике Србије, ухапсио је и оптужио Мирослава Радића (46) али данас, пошто је ослобођен сваке кривице, нико не признаје одговорност за његово безразложно тамновање од четири године, шест месеци и шест дана. Министарство правде, одлуком од 10. октобра ове године одбило је капетанов одштетни захтев – док у Хагу такву врсту правде не може ни да тражи – па су Радићеви пуномоћници 27. октобра тужили Републику Србију Првом општинском суду у Београду, истичући тужбени захтев од 50 милиона динара. – Све време од 7. новембра 1995. године, кад је Хашки трибунал подигао оптужницу против мене, једноставно речено, осећам се лоше. Сврстан сам, ето, међу људе којима се не признају ни обична права доступна свакоме, и једини начин да се борим за правду јесте да се обратим правосуђу своје државе Србије. И, нажалост, то је једини пут да ми се одговори чији је Мирослав Радић, пошто ме сад нико не признаје – рекао је овај Београђанин у разговору за „Политику”. – Статутом Хашког трибунала није предвиђено да се тамо обратим за одштету нити је његова пракса до сада признавала одштетно право за ослобођене од оптужбе. Сви светски национални правни системи признају права онима који су неосновано лишени слободе да траже задовољење својих права. – Правосудни систем у Србији налаже да се у овом случају моји правни заступници најпре обрате Министарству правде, што су они и учинили, али то исто Министарство сматрало је да не постоји правни основ да се мени исплати надокнада за претрпљену нематеријалну штету. Чији сам, заправо, ја? Зашто нико не обраћа пажњу на мене? Радић наводи да дуже од деценије живи под сталном пресијом: – На леђима носим оптужницу за коју сам знао да није истинита. Морао сам да одговарам пред међународним судом, а да ни сам нисам знао због чега. Да сам барем некоме чвргу ударио разумео бих зашто ми се све то дешава. За нашу и светску јавност ја сам био један из злогласне „вуковарске тројке”, како су нас многи медији окарактерисали. То што сам био невин оптужен могу да разумем и да опростим, али не и то што су моја деца расла без мене дуги низ година, одрастала и стасавала у људе а ја нисам могао да им помогнем својим присуством, саветом родитеља и оца. Исто бреме, вели, потпуно незаслужено и дуго носили су његови синови, Јовица (1986), који студира грађевину, и Ненад (1988), академац на правима у престоници („Годинама сам за све био злочинац, а они су моја деца”). Радић је у јесен 1991. године командовао једном четом Прве гардијске моторизоване бригаде на ратишту у Вуковару и био је, заједно са пуковником Милетом Мркшићем и мајором Веселином Шљиванчанином, оптужен за злочине против човечности и кршења закона и обичаја ратовања. Претресно веће којем је председавао Кевин Паркер из Аустралије, крајем септембра прошле године, осудило је Мркшића на 20 а Шљиванчанина на пет година затвора, док је Радић ослобођен сваке одговорности. Суочен са губитком многих права по изласку са неосноване робије, Радић се обратио Министарству правде које је одбило одштетни захтев на 50 милиона динара, постављен од стране Радићевих адвоката. ....Србија „не може бити одговорна за накнаду штете јер именованом није одређен притвор у вези са кривичним поступком вођеним пред домаћим судом”. Зато је покренуо спор пред Првим општинским судом у Београду. – Наша држава је донела Закон о сарадњи са Хашким трибуналом у складу са својим међународним обавезама. На тај начин је практично пренела део своје судске надлежности на Хашки трибунал, а пошто је одлуком Окружног суда у Београду Србија изручила Радића Хагу то постоји правни континуитет између одлука органа Републике Србије и одлука Хашког трибунала, јер да се Радићу судило у Србији не би било спорно да му припада накнада за неоснован боравак у притвору – наводи адвокат Светозар Павловић из Београда, Радићев правни заступник. ----------------------------------------------------------- Кога колико Трибунал у Хагу до сада је правоснажно осудио 38 Срба на укупно 575 година и 10 месеци робије, приде је Станислав Галић кажњен на доживотни затвор. Још шесторица оптужених осуђена су, у првом степену, на 109 година без слободе. Оптуженима из хрватске војске досуђено је 145 година правоснажног и 12 година првостепеног затвора, Албанцима 19 година (правоснажно), Македонцима 12 година (првостепено) и муслиманима 52 и по године, све првостепено. Гвозден Оташевић [објављено: 03/11/2008] <http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Miroslav-Radic-tuzi-Srbiju.sr.html> stampaj <http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Miroslav-Radic-tuzi-Srbiju.sr.html> posalji пошаљите <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=new_review&int_itemID=61611> коментар | погледајте <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=61611> коментаре (4) http://www.politika.rs
<<attachment: image001.gif>>
<<attachment: image002.gif>>
