KOSOVO: IZGUBLJENO ZA SRBIJU I ZA ZAPAD Još jedan pogled na kosovsko pitanje – propast svega što Zapad predstavlja
Autor: Džon Lafland* Nekoliko dana provedenih u Beogradu izgleda kao čitav vek. Iako sam ovde bio nebrojeno mnogo puta (mada ne u poslednjih pet godina), zemlja mi je i dalje neverovatno strana. Postoji nešto radikalno drugačije na Balkanu, u poređenju s ostatkom Evrope, a svakako nema tipičnije balkanske države od Srbije. Gde biste na drugom mestu, primera radi, mogli da sretnete čoveka s divnim imenom Slobodan Despot, koji vam se smeši i predaje primerak knjige "Put do revolucije" Tomasa Kačinskog, mnogo poznatijeg kao Unamobmer? Despot je izdavač koji je ranije radio za konzervativnu prosrpsku izdavačku kuću u Parizu, a među njegovim ostalim naslovima su objedinjen kalendar pravoslavnih i katoličkih svetaca i memoari žene koja je početkom sedamdesetih godina prošlog veka u Parizu otvorila seksišop. I u kojoj biste drugoj zemlji mogli da sedite na udobnoj sofi, uživate u vinu i razgovarate s uljudnim mladim profesorom medicine koji je juna 1999. godine morao da napusti svoj rodni grad Uroševac na Kosovu, dok su NATO čuvari u svojim hamerima prevozili albanske gerilce da bi sistematski i surovo palili, ubijali i silovali? Gde drugde - posebno u Evropi - možete sresti monaha čijih 25 parohijana (u jednom od većih gradova na Kosovu) mora svaki put da oblači pancirne prsluke da ne bi bilo ubijeno na putu do crkve i nedeljnog bogosluženja? Sve mi se to dogodilo - i još mnogo više - tokom kratkog prošlonedeljnog boravka. Od kako su Ujedinjene nacije preuzele Kosovo 1999. godine, endemska korupcija u ovoj pokrajini je naprosto eksplodirala, što su mi potvrdila i dva američka policajca koji rade za međunarodnu administraciju. "Korupcije ima na svim nivoima društva", kazao mi je jedan od njih. "Nema apekta društva koje nije kriminalno." Najvećim delom zbog toga što je Oslobodilačka vojska Kosova - koju podržava SAD, a koja upravlja pokrajinom i koja kontroliše vladu, vojsku i policiju - više nego poznata kao moćna organizacija koja krijumčari drogu, oružje i seksualno roblje u Zapadnu Evropu. Ako je organizovani kriminal način života na Kosovu, isto važi i za sistematsko uništavanje crkava: za poslednjih devet godina, pred očima UN, uništeno je preko 150 crkava i manastira jer Albanci ne žele samo da isteraju sve Srbe iz pokrajine, već i da izbrišu svaki fizički dokaz da su oni ikada na Kosovu i bili. Kosovo, to nikada ne treba zaboraviti, je matica srednjovekovne Srbije. Srbi su na sever, do Beograda i dalje u panonsku ravnicu, krenuli zbog turske invazije. Prizori razularene mase koja obara krstove i gazi po njima, što je i snimljeno 17. marta 2004. godine, nisu viđeni još od prvih dana boljševičke revolucije u Rusiji. Posle manje od jednog veka te su scene ponovo deo evropske stvarnosti. Uprkos tim i takvim zločinima, u koje spada i pogrom Srba u martu 2004. godine - koji je uglavnom prošao nezapaženo na Zapadu i koji je sada potpuno zaboravljen - Evropska unija i SAD su "pogurale" kosovske Albance da jednostrano proglase nezavisnost, iako međunarodno pravo jasno zabranjuje takav čin. Vrhovni sud Kanade je 1998. godine odbacio jednostrano proglašenje nezavisnosti Kvebeka, s obrazloženjem da stanovnici Kvebeka imaju sva ljudska i politička prava pod okriljem Kanade. Pošto Kosovom još od 1999. godine upravljaju UN, proglašenje nezavisnosti može da znači da stanovnici Kosova nisu imali puna politička i ljudska prava baš pod tom administracijom - istom onom koja, pod maskom "međunarodne zajednice", pritiska Srbiju u ime ljudskih prava i demokratije. Do kraja ove godine, zapadne sile (EU i SAD) će pokušati da pronađu način da prenesu vlast s administracije UN na onu koja će biti pod kontrolom EU. Glavna prepreka stiže iz Rusije, koja ima pravo veta u Savetu bezbednosti UN, jedinom telu koje može da se odrekne odnosno da prenese vlast nad pokrajinom. Za sada vlasti u Beogradu kažu da se protive misiji EULEX, jer je EULEX stvoren da bi postao "motor" nezavisnosti Kosova, a istovremeno iz Kremlja se čuje da će podržati Srbiju. Međutim, u nezvaničnim, privatnim razgovorima srpski ministri priznaju da će učiniti sve da Srbija uđe u EU, uključujući pristajanje na amputaciju 15% državne teritorije. U takvoj kvadraturi kruga, verovatno prenošenje ovlašćenja s UN na EU će svakako doprineti da se i ono malo vlasti na Kosovu potpuno raspadne. Kao što mi je rekao jedan od američkih policajaca: "Kako da nekoga uhapsite ako su granice vlasti i ovlašćenja nejasne?" Od takvog stanja će, naravno, dodatne koristi imati samo gangsteri, podvodači i krijumčari koji trenutno čine vladu Kosova i koji su saveznici Zapada od 1998. godine. Kosovo je, stoga, sada definitivno izgubljeno za Srbe, a samim tim i za hrišćansku civilizaciju. Rat vođen u ime ljudskih prava 1999. godine doveo je ništa manje nego do genocida - temeljnog iskorenjivanja srpske populacije na Kosovu (ono malo preostalih Srba živi u getu) i istorijskog pamćenja tih ljudi. Da bi opravdao napad na Jugoslaviju, američki Stejt department je 1999. godine objavio dokument "Brisanje istorije", u kojem je bio izložen navodni genocid nad Albancima. Sada znamo da je najveći deo tog dokumenta bila čista propaganda, a navodi u njima ostaju nedokazani upkos višegodišnjim pokušajima da budu dokazani pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu. Pa ipak, "brisanje istorije" je upravo ono što su Albanci uradili na Kosovu od kako je NATO pakt okupirao pokrajinu i od kada je kontroliše. Oni su izbrisali i demokratiju, ljudska prava i sva osnovna načela ljudske pristojnosti. Istoriju poslednjih deset godina na Kosovu čine samo tragedija i hipokrizija, stopljeni u jedno - istinsku smrt Zapada i svega što on predstavlja. * Džon Lafland je britanski istoričar, politički analitičar i direktor istraživanja na Institutu za demokratiju i saradnju u Parizu. Saradnik je mnogih uglednih evropskih listova. Autor je knjiga "Istorija političkih suđenja: od Čarla I do Sadama Huseina (prošlost u sadašnjosti)", "Travestija: suđenje Slobodanu Miloševiću i korumpiranost međunarodne pravde", "Rusija: novi hladni rat? (geopolitička pitanja)", "Šeling protiv Hegela" i drugih. Izvor: www.brusselsjournal.com (preveo Milan Djukić) http://www.balkanmagazin.net/kolumna/novosti_i_politika/kosovo_izgubljeno_za_srbiju_i_za_zapad.xhtml
