KESIĆ: Po volji srpske dijaspore
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
<http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&new_topic=22>
– Srpska dijaspora u Americi je mahom glasala za Baraka Obamu, ali pre svega
zbog ekonomskog položaja u kojem je trenutno zbog recesije pa tek onda zato što
očekuje da će se američka spoljna politika menjati, pa samim tim i doneti
promene u pogledu odnosa prema Srbiji i Srbima – ocenjuje za naš list politički
analitičar iz Vašingtona dr Obrad Kesić.– Istorijska pobeda Baraka Obame jeste
donela radost većini pripadnika srpske dijaspore u Americi jer su i oni,
uostalom kao i mnogi drugi, očekivali da se to zbog celokupne situacije, kako
političke tako i ekonomske u kojoj se našla Amerika, dogodi kako bi im se
vratila nada će se biti bolje i da će biti izabran predsednik koji će ovu
zemlju voditi u pravcu ozbiljnih promena i na unutrašnjem i na spoljnom planu.
Naravno, naši ljudi pre svega od novog predsednika učekuju da se kao prioritet
uhvati u koštac s problemima na ekonomskom polju, što je bio i glavni faktor na
osnovu kojeg su se odlučivali na izborima. Nade u sprovođenje Obaminih
predizbornih obećanja – da će uvesti skromniju politiku u međunarodnim
odnosima, da će Amerika pokušati sa svima da se dogovara, da će se više truda
uložiti u pregovaranje a da će se sve manje koristiti pretnje i uslovljavanje –
su velike. Srpska zajednica u Americi deli tu nadu i optimizam koji danas
preovladava na celom ovom kontinentu.
Mada je u Srbiji pozdravljena pobeda demokratskog kandidata Baraka Obame, mnogi
upozoravaju na to da pojedini ljudi iz njegove neposredne blizine, a koji će
zauzeti visoka mesta u američkoj administraciji, bude neprijatne uspomene i
strah kod Srba i ne slute na promenu dosadašnje politike prema našoj državi?
– Strah od nekih Obaminih saradnika u Srbiji nije neopravdan jer neke od tih
ljudi Srbi zaista iz devedsetih godina prošlog veka pamte po zlu. Zato treba
biti vrlo oprezan u procenama kakva će biti spoljna politika Amerike za vreme
Baraka Obame. Pogotovo ako se zna da je on za potpredsednika imenovao DŽozefa
Bajdena koji predstavlja kontinuitet one američke politike koja je bila najgore
što su Srbi ikada doživeli jer se povezao za krutu priču o dobru i zlu, gde je
upravo naš narod obeležio kao one zle, a sve druge kao one dobre i žrtve
srpskog zla. Ne znači da se on neće menjati, ali nije realno očekivati da
znatnije promeni svoj stav prema našem narodu. Da bi ga „ubedili“ da promeni
stav nije dovoljno da sama američka administracija obeća da će uspostaviti
bolju komunikaciju sa Srbijom već i da se slomi njena politika uslovljavanja
svih na ovom prostoru.
Kosovska priča
Da li očekujete da se pritisci na vlast u Beogradu u pravcu priznavanja
nezavisnosti Kosova i Metohije nastave?
– Sasvim je sigurno da će uslovljavanja biti, ali da li će ono biti istog
intiziteta kao do sada ili manjeg, što se očekuje, pitanje je procene nove
administracije. S potpredsednikom Bajdenom nije realno očekivati da se išta u
pitanju KiM drastičnije promeni. Naravno, mnogo toga zavisi od Beograda. Ako on
pokaže odlučnost i jasno definiše interese iza kojih će stati svi najznačajniji
faktori u državi, onda će se i američki pritisak u vezi s KiM morati da
smanjiti, a to će pružiti mogućnost da dođemo do toga da se srpsko-američki
odnosi redefinišu nabolje. Međutim, ako srpski političari nastave da daju i
više nego što se od njih traži, ako prave ustupke a ništa za njih ne dobijaju,
samo će se ojačati američki stav novih ljudi koji će početi da zagovaraju još
žeću politiku prema Beogradu. Ako se tome doda da se očekuje da potpredsednik
Bajden vrlo brzo pokrene pitanje Republike Srpske i revizije Dejtonskog
sporazuma, jasno je da je kucnuo čas da srpski političari kažu tačno šta hoće
jer će se u suprotnom dogoditi da ih i nova administracija pritisne toliko da
će izgubiti sve.
Zatim, mnogi se zavaravaju da je Amerika „tvrda“ samo prema kosovskom pitanju.
Treba znati da poslednju godinu ovde postoji čvrsto uverenje i da treba ići na
izmenu Dejtonskog sporazuma. Američke diplomate veruju da njihova politika
uslovljavanja ipak pokazuje rezultate i zato baš i nije realno očekivati da će
novi predsednik i njegovi saradnici tu prema Srbiji išta bitnije menjati. Da bi
došlo do zaokreta, nije dovoljno očekivati promene samo u Americi već se one
moraju dogoditi i u Srbiji. Naime, političari u Srbiji moraju shvatiti da ne
mogu očekivati milosrđe ili da će Amerika uvažavati interese naše države ako se
prvo ti interesi jasno ne definišu a zatim ako Srbija ne pokaže da su reforme
koje sprovodi u nacionalnom i državnom interesu a ne rezultat pritiska koji
dolazi sa strane.
Znači li to da Srbija ne može očekivati da će dolaskom novog predsednika njena
borba za Kosovo biti donekle olakšana, odnosno da će problem američkog
protivljenja srpskom načinu odbrane teritorijalnog integriteta pred
Međunarodnim sudom pravde i na druge pravne načine ostati?
– Pre nego što na red dođe kosovsko pitanje, Srbija će imati težak zadatak – a
to se može očekivati vrlo brzo po stupanju na dužnost novog američkog
predsednika – redefinisanje Dejtonskog ugovora i pregovore o budućoj izgradnji
zajedničkih institucija u BiH. Tu će biti izuzetno veliki pritisak na Republiku
Srpsku direktno, a indirektno na Beograd, i tu postoji prilika da se konačno
kroz jasno definisanu politiku srpski političari pokažu dorasli zadatku zbog
kojeg ih je narod izabrao. To oni mogu i da stave tačku na politiku
uslovljavanja – pod uslovom da zaista znaju šta hoće i kako hoće. Srbija tu
mora pokazati odlučnost jer će to biti i pokazatelj za rešavanje svih drugih
otvorenih problema za kojima se suočava.
Koliko je realno očekivati da se novi američki predsednik i njegova
administracija u skoro vreme pozabave statusom Kosova?
– Već narednog utorka će se na dnevnom redu Saveta bezbednosti naći Kosovo, ali
ta sednica je bila najavljena pre američkih predsedničkih izbora i tu nema
šanse da se američki stav išta promeni. Ne treba uopšte očekivati brzu promenu
američke spoljne politike već je realnije očekivati da se ona za bitnija
pitanja po inerciji nastavi za neko duže vreme. Naime, novoj administraciji će
trebati vremena da se upozna sa svim problemima u američkoj spoljnoj politici,
da se formulišu prioriteti, da bi mogli da preuzmu proces odlučivanja. Sasivm
je sigurno da će prioritet imati krupna pitanja, a za Amerikance to svakako
nije Balkan. Oni će se, opet po inerciji, o balkanskim pitaima teško menjati. U
vezi s kosovskim pitanjem i nova američka administracija nastaviće da podržava
izgradnju šire podrške za nezavisnost Kosova. Biće tu i pritisaka i otvorenih
pregovora s vlastima u Beogradu o prihvatanju nezavisnosti Kosova. Treba se
nadati da će taj pritisak ipak biti manji nego što je bio od Bušove
administracije, ali je relno očekivati da će politika koja je krojena u vreme
Klintona, a ona je bila i za NATO-bombardovanje i za nezavisno Kosovo, biti
nastavljena i za vreme novog predsednika.
LJ. Malešević
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/
image001.png
Description: Binary data
image002.png
Description: Binary data
image003.png
Description: Binary data
