http://www.danas.rs/dodaci/vikend/epizoda_u_borbi_za_presto_svetog_save.26.h tml?news_id=145393
Povodom odluke Sabora da patrijarh Pavle ostane na čelu Srpske pravoslavne crkve Epizoda u borbi za presto Svetog Save Autor: Jelena Tasić Patrijarh srpski Pavle i posle ovogodišnjeg jesenjeg zasedanja Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve ostaje na tronu Svetog Save. Ova saborska odluka trebalo bi da stavi tačku na poslednju višenedeljnu kampanju za izbor novog poglavara SPC u Crkvi i medijima. Prema zvaničnoj verziji, Sabor je "primio na znanje patrijarhovu molbu da se zbog zdravstvenog stanja i nemoći povuče iz aktivne službe i istovremeno odlučio da ga umoli da ostane na čelu Crkve". Poglavar SPC je trećeg, poslednjeg dana zasedanja obavešten o radu Sabora, kao i da "nije udovoljeno njegovoj molbi", što je on, kako je saopšteno iz Patrijaršije, "sa smirenjem prihvatio". Dosadašnja kratka zvanična saopštenja i izjave patrijaršijskih službenika, ipak, nisu razrešila sumnje javnosti u autentičnosti molbe, na čemu je, kako se nezvanično priča, cela stvar i "pala". Zahtev većine vladika da se utvrdi verodostojnost ovog dokumenta bio je razlog da se ona jednoglasno odbaci, tvrde izvori Danasa. Gostujući na jednoj od beogradskih televizija, profesor Bogoslovskog fakulteta protojerej-stavrofor Dimitrije Kalezić izjavio je da "postoji razlog za ovakav ishod i verovatnoća da nije autentičan ni tekst, ni potpis na molbi". Načet autoritet sinoda Iako vladike, koje su tražile utvrđivanje verodostojnosti patrijarhove molbe, nezvanično prozivaju Sinod, zvanično je, ipak, upotrebljena uobičajena "formula": jedinstvenost Sabora u odluci o kojoj postoje različita mišljenja, čime je koliko-toliko sačuvan većnačet autoritet crkvene vlade. Izvori Danasa objašnjavaju da je zamena članova Sinoda u situaciji kad on, prema saborskoj odluci iz maja ove godine, obavlja dužnost patrijarha, ustavno nedorečena i da Sabor može jedino da apeluje na savest sinodalaca da eventulano sami podnesu ostavke, što je u vreme pisanja ovog teksta, petak ujutro, izgledalo malo verovatno. S druge strane, bez pokretanja pitanja odgovornosti, nejasno je šta su garancije da ovo nije samo "epizoda" u borbi za presto Svetog Save, koji tinja faktički još od izbora sadašnjeg poglavara i da već, koliko u maju 2009. nećemo gledati "reprizu"? Iako pojedini mediji tvrde da patrijarh Pavle ostaje na čelu Crkve do kraja života, izvori Danasa ukazuju da odluka Sabora ne pominje nikakav rok. Patrijarh i molilac i umoljeni U delu SPC optimistično veruju da "nakon što Sabor nije udovoljio ovoj molbi, više niko neće pokretati slične akcije". Ipak, treba imati u vidu da se poslednjih nekoliko godina spekulisalo da patrijarh na sabore, za svaki slučaj, nosi izveštaje s VMA o zdravstvenom stanju, da su mu u jednoj od ranijih sličnih prilika vladike većobećale da više neće da ga "smenjuju", da se na njega vrše pritisci da se dobrovoljno povuče, da je od VMA maja 2008, navodno, tražen izveštaj o njegovoj radnoj (ne)sposobnosti, da bi se sredinom prošlog meseca pojavila molba za povlačenje, čije su postojanje i datum potpisivanja i pre Sabora stavljeni pod znak pitanja. U SPC sve ovo odbacuju kao "besmislice", mada niko do sada nije zvanično negirao ove priče. Mišljenje samog patrijarha Pavla, koji se od novembra 2007. nalazi na lečenju na VMA, o "slučaju" molba javnost nije mogla direktno da čuje, iako se u lekarskim izveštajima, koje je Patrijaršija gotovo prestala da objavljuje, tvrdi da je on "svestan, priseban i komunikativan". Sudeći prema zvaničnim saopštenjima iz Patrijaršije, on je za kratko vreme bio i molilac i umoljeni, mada je zapravo svojim "smirenim prihvatanjem saborske odluke", autoritetom i ugledom među vernicma, čak i iz bolničke postelje najviše "pokrio" arhijereje koji su očekivali da će usvajanje njegove molbe biti samo formalnost. Mnogi smatraju da je odziv arhijereja na liturgiju koju je jutro uoči Sabora u Sabornoj crkvi služio zamenik predsedavajućeg Sinoda mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije bila prvi signal u kom će pravcu saborska rasprava teći. Da li je mitroplit Amfilohije zaboravio da obavesti sabraću o novom protokolu, kako se priča, ili je rečo nečem drugom, tek zajedno s trojicom arhijereja koji su služili, ukupno 18 episkopa bilo je u Sabornoj crkvi, dok je ostalih 27 priziv Svetog Duha čekalo u Patrijaršijskoj kapeli, gde je na kraju ovaj čin održan. Odlukom da patrijarh Pavle ostaje na čelu SPC, Sabor je pokazao da odnos snaga u episkopatu do poslednjeg trenutka može biti nepredvidljiv i da shodno crkvenom Ustavu najviše jerajhijsko i crkveno-zakonodavno telo SPC zna da pokaže Sinodu da je iznad njega. U vreme pisanja ovog teksta nije se moglo zaključiti da li će i kako odluka o odbijanju patrijarhove molbe, uticati na rasprave o drugim tačkama dnevnog reda i da li će episkopi kojima je izmakao izbor novog poglavara pokušati da to nadoknade, pre svega na pitanju Kosova i Metohije i spora unutar Eparhije raško-prizrenske. Uoči jesenjeg zasedanja Sabora mnogo se govorilo i o uticaju državnih vlasti na eventualni izbor novog patrijarha. Uticaj državnih vlasti Mada ministar vera Vlade Srbije Bogoljub Šijakovićtvrdi da ni prethodna, a ni sadašnja vlast u Srbiji, nemaju nikakve veze s eventualnim promenama na crkvenom vrhu, činjenica je da se u delu SPC računalo i na "nove političke okolnosti", oličene u tandemu predsednik Srbije - premijer RS koji, navodno, značajno utiče i na odnos snaga unutar SPC. Sam ministar vera, koji od imenovanja na ovu dužnost izbegava da javno govori o svom državljanstvu (živi na relaciji Nikšić- Beograd, a predaje i u RS), postavljen je na to mesto, kako se priča, "čudom" - direktnom intervencijom predsednika Srbije. SPC je neprihvatanjem patrijarhove molbe pokazala da njene odluke ne moraju nužno da prate "nove političke okolnosti", ali i da u episkopatu za sada nema "kritične" većine neophodne za vanredne izbore novog patrijarha. Oni koji bi da neophodnost promene na tronu Svetog Save povežu sa evropskim integracijima Srbije previđaju da veći deo Sabora SPC sada čine vladike iz dijaspore, koje na to gledaju iz drugačije vizure i bez naročitog opterećenja domaćim političkim kuhinjama. Ipak, čak i oni koji smatraju da zbog očuvanja crkvenog jedinstva i potreba Crkve izbor novog patrijarha ne treba više odlagati, na kraju su se nekako složili da je gotovo neočekivana saborska odluka "najbolje rešenje" u sadašnjoj pregrejanoj situaciji. Delikatan odnos s novinarima - Ovaj Sabor ostaće upamćen i to tome što je prvi put u novijoj istoriji SPC uoči početka rada crkvene skupštine služena liturgija u Sabornoj crkvi. Sporedni ulaz u Patrijaršiju iz ulice Kralja Petra je uređen - okrečen, postavljena je mesingana tabla s nazivima institucija SPC koje se u zgradi nalaze, tu su ikone, crveni tepih i takoreći službena uniforma za zaposlene u prijavnici. Prvi put usred zasedanja pojedini arhijereji, uprkos ranijoj saborskoj odluci o zabrani davanja izjava tokom Sabora, pod imenom i prezimenom govorili su za medije. Čak se glavni sekretar Sinoda u nekoliko navrata obraćao novinarima, koje je policija držala na bezbednoj daljini od Patrijaršije, s druge strane ulice Kralja Petra. Iako to deluje banalno, stalni crkveni izveštači znaju koliko je to veliki medijski iskorak za SPC. Novinarima je većviše godina unazad zabranjeno da tokom Sabora ulaze u Patrijaršiju, a njihovim od ranije zategnutim odnosima s pojedinim vladikama sada je dodata nova nijansa - lične opomene. Zbog najavljivane smene na Svetosavskom tronu, poslednja dva sabora definitivno su stavila SPC u žižu medijske pažnje, ne samo u Beogradu, nego i Podgorici i Skoplju, mada je utisak da se u tome nisu najbolje snašli ni crkveni vrh, ni novinari, a ni "dežurni" crkveni analitičari. Duga lista "favorita" Nedeljama uoči Sabora u javnosti je stvarana atmosfera da su crkveni prevremeni izbori gotova stvar, a mediji su se utvrkivali sa imenima "favorita" i procenama ko iza koga i iz kojih interesa stoji. Mogućnost da Sabor ne prihvati patrijarhovu molbu gotovo da nije uzimana u obzir u predizbornim kombinatorikama. Samo dan dva uoči Sabora, u crkvenim krugovima većse govorilo i o dve paralelne liste sa po trojicom kandidata koji bi navodno trebalo da uđu u drugi krug izbora, dogovorima o "biračkom telu", koji je potom na sednici pao u vodu. Među "favoritima" najviše su pominjani mitropolit Amfilohije, episkop bački Irinej (Bulović), kome se pripisuje da stoji iza patrijarhovog "povlačenja", mitropolit dabrobosanski Nikolaj (Mrđa), zahumsko-hercegovački Grigorije (Durić), za koga je jedan beogradski dnevnik dva dana uporno tvrdio da je novi poglavar, da bi potom njegov izbor najavio za maj 2009. Na preliminarnim nezvaničnim saborskim konsultacijama episkopa potrebnu natpolovičnu većinu u prvom krugu, kako je nezvanično "procurelo", dobili su episkopi niški Irinej (Gavrilović) i banjalučki Jefrem (Milutinović), dok bi treći kandidat za drugi krug, prema broju glasova, najverovatnije bio biran između mitropolita Amfilohija i episkopa raško-prizrenskog Artemija. U SPC napominju da bi u slučaju pravih izbora, najverovatnije u prvi plan ušli i "favoriti" na koje su navodno tipovali državne vlasti i pojedini poslovni krugovi, a spekulisalo se da je bilo spremnosti i za "trgovinu" glasovima na izbornoj utakmici.
