AMERIČKI ISTORIČAR ČARLS INGRAO O SPORAZUMU HOLBRUK-KARADŽIĆ, SRPSKOJ KRIVICI, PODELI KOSMETA...
Karadžić-Holbruk samo - usmeno! Postojao je usmeni dogovor Holbruk - Karadžić, sklopljen je preko posrednika, bez ijednog pisanog traga, a istekao je već krajem 1998. uuuHolbruk je obećao Karadžiću da ga Ifor neće uhapsiti - to je mogao da obeća jer je Ifor bio direktno pod američkom komandom, a ni Britanci ni Francuzi nisu hteli hapšenja optuženika uuuPentagon se plašio gerilskog rata u BiH, a Vesli Klark mi je priznao da se i 1999. nismo odlučili na invaziju Srbije da ne bismo podneli žrtve BEOGRAD - Profesor Čarls Ingrao, ispred projekta „Inicijativa naučnika“ (Siholars’ Inintitative) Univerziteta „Purdue“ u Indijani, SAD, tvrdi u razgovoru za Glas da je postojao usmeni dogovor Holbruk - Karadžić, ali da je on sklopljen preko posrednika, bez ijednog pisanog traga i da je istekao već krajem 1998. godine. - Pre dve godine smo, u okviru projekta, dobili potvrdu da je Holbruk obećao Karadžiću da ga Ifor neće uhapsiti. To je mogao da obeća jer je Ifor bio direktno pod američkom komandom - Pentagon je stajao iza naređenja, mada ni Britanci i Francuzi nisu hteli hapšenje optuženika. Holbruk, međutim, nije dao obećanje bez vremenskog ograničenja, nije rekao Karadžiću da nikada neće biti uhapšen i vrlo je važno da razumete da nikada nije ni mogao da obeća da se Karadžiću neće suditi u Hagu, jer nijedan političar nema moć da kaže šta Hag može ili ne može da uradi. Zašto je Karadžić bio naivan da poveruje? - Ko neće biti uhapšen, ne može mu se ni suditi. SAD su držale kontrolu, a Hag ne može da hapsi. Bio sam na Palama 10. oktobra 1996. i video Karadžića da se slobodno šeta. Holbruk i još neki u Stejt departmentu su se borili, ali neuspešno da Klinton promeni odluku o nehapšenju ratnih zločinaca. Ovo znači da je Holbruk obećao Karadžiću nešto što je ovaj već uživao, a Karadžić je to, u neznanju, prihvatio. Kako je došlo do promene dogovora? - Ne znamo tačno šta je Holbruk rekao Karadžiću, već samo šta nam je preneo jedan visoki zvaničnik Stejt departmenta. Rekao nam je mnogo, ali ne i sve. Što bi vam se poverio neko iz Stejt departmenta? Ima li skrivenih motiva? - Ne znam. Može biti bravura ili bliskost sa našim članom... Ime tog člana i tog zvaničnika, kao i još šest učesnika, biće u arhivi Univerziteta Perdu i otvorićemo ih u vreme koje oni navedu, a pošto izađe knjiga sa činjenicama o kojima govorimo. Sada ne možemo da ugrozimo karijere onih s kojima smo razgovarali. Umesto njih, ja stavljam svoj integritet i odgovornost u zalog. Koje će koristi imati Karadžić od toga što tvrdite, ali bez dokaza, da vam je visoki američki zvaničnik kazao da je bilo sporazuma? - Nijedan diplomata ne bi bio toliko lud da stavi svoje ime na papir. Veoma je naivno što su neki tvrdili da postoji pisani sporazum pa falsifikovali nekakav papir. Prvo pravilo diplomatije je da ne stavljate svoje ime na nešto što će se čuvati kao tajna. Holbruk nije bio lud da se potpiše, ali zašto je Karadžić bio „lud“ da poveruje Holbruku na „lepe oči“? - Morate shvatiti da je 1996/97. mnogo ljudi znalo gde je Karadžić i mogao je biti uhvaćen. Ali zbog Pentagona, Francuske i Britanije niko nije smeo da hapsi ratne optuženike, pa su tako čak holandske snage odbile da uhapse jednog Hrvata kad je došao da se preda. Imamo i dodatne dokaze koje ćemo otkriti za koji mesec. Neki ljudi su spremni da istupe i ranije. Reč je o stvarima koje će veoma, veoma osramotiti Klintonovu administraciju. Je li moguće da Mladića i sad neko štiti, kao što je to činio Pentagon 90-ih? - Ne mislim da je tako. Računica Klintonove administracije o ratnim kriminalcima je bila da ne rizikuju eventualni gubitak svog ljudstva u Bosni. Na Dejtonskom sporazumu je svaka strana, na svom jeziku, imala i deo koji kaže da će američka vojska morati da krene u poteru za ratnim kriminalcima. Ali, kad se visoki diplomata, koji nam je ovo rekao, vratio iz Dejtona u Vašington, dakle pre zvaničnog potpisivanja Dejtonskog sporazuma u Parizu, ta stavka je izbačena, jer se Pentagon plašio gerilskog rata. Od toga je, kako mi je priznao, strahovao i Vesli Klark 1999. pa se nismo odlučili na invaziju Srbije da ne bismo podneli žrtve. Od kad se to SAD brinu da ne izgube vojnike? Pogledajte Irak... - Za razliku od Avganistana i Iraka, Balkan nikada nije bio važan američki interes. Znači li to da SAD nemaju interes ni na Kosovu? - Čak ni Kosovo nije bilo krucijalni američki interes. I zato su napravile najveću i najskuplju vojnu bazu u Evropi... - I njime se na duge staze štede pare. Napustili smo Nemačku, jeftinije je da imamo trupe u Bugarskoj, Rumuniji i na Kosovu. Dakle, SAD su se ovde ustoličile trajno? - SAD hoće da uvek budu vojno prisutne u Evropi. Potrebne su im vazdušne baze za transport trupa i materijala i praćenje operacija Al Kaide. SAD štedi novac i to što imamo trupe u Koreji. Mnogo je jeftinije da imamo 30.000 vojnika u Južnoj Koreji, nego u Severnoj Karolini ili Teksasu. SVEDOK BEZ DOKAZA Hoćete li svedočiti za Karadžića? - Trebalo bi da se 18. novembra sretnem sa njegovim advokatom, ali ne znam da li je prikladno da svedočim pre nego što budem smeo da otkrijem imena ljudi koji su nam dali podatke. Ali, već ste se umešali time što tvrdite da ne postoji papir za koji Karadžić tvrdi da postoji? - Zdrav razum nam kaže da nema papira, a naročito posle razgovora sa zvaničnikom Stejt departmenta, nemamo razloga da verujemo drugačije. Nemate ni trake sa snimkom tog zvaničnika? - Da smo ga snimali ne bi nam ništa rekao. PODELA IZ PRINCIPA Jesu li pregovori o šest tačaka Ban Đi-muna i o Euleksu prvi korak ka podeli Kosmeta? - Pre tri dana sam se sreo sa ljudima iz vašeg MIP-a i jasno su mi stavili do znanja da su protiv podele. Koje podele - fizičke ili administrativne? - Fizičke. Za sada ili zauvek? - Rekao sam i njima kao i Koštunici kada je, pre pet godina, pričao o kantonizaciji, da je krajnje rešenje: ili da Albanci puste da se Srbi vrate i daju im punu zaštitu, ili da Srbi dobiju kompenzaciju. Da, ali oni nisu isterani iz svojih kuća nego i sa dela svoje zemlje! - Da, naravno. Najbolje bi bilo da se Srbi vrate i svi žive zajedno, kao što će svi jednoga dana i živeti zajedno u EU. PRVO U MOROVIĆU Ingrao je u Beogradu boravio kao gost Evropskog pokreta u Srbiji. „Inicijativa naučnika“ je od 2000. godine okupila više od 300 članova iz 28 država. Istraživački tim je prvi sastanak održao 2001. u selu Morović u Sremu. Da, ali Amerika nije dala Koreji nezavisnost... - Nezavisnost Kosova nema veze sa vojnim potrebama. A sa čim onda ima veze? - Sa onim što se desilo u Srebrenici. Taj masakr je zaveštanje Ratka Mladića. Do tada Bosna, Hrvatska i Kosovo nisu bile od velikog značaja za SAD. Ne možete da zamislite šta je taj masakr napravio u Americi. Klinton i Pentagon su posle masakra osetili takvo poniženje i sramotu što je američka sila toliko omalovažena - pošto nije uspela da spreči Ovčaru, a naročito Srebrenicu, koja je bila zločin u razmerama koje nisu viđene od Drugog svetskog rata. I SAD osećaju krivicu i odgovornost prema muslimanima? - Da. U zapadnom svetu je ceo lanac tog osećaja krivice. Jedan događaj je promenio celu sliku o ratu u Bosni. Do tada su srpski mediji i ljudi kao Krajišnik i Karadžić mogli da ubede zapad da sve strane jednako čine zločine, što nije tačno, jer podaci koje su nam dali i naši srpski članovi govore da su zločine 1992. uglavnom činili Srbi. I to nad muslimanima, Hrvatima i Romima. Taj jedan događaj je uništio srpski argument da su na Balkanu svi ludi. Pa ste zaključili da su samo Srbi ludi ili makar najluđi na Balkanu? - Holbruk je i pre Srebrenice govorio da su Srbi glavni problem. Ako su problem male zemlje u kojima je jedan narod dominantan, zašto onda SAD prave baš to na Kosovu? - Ako ste očekivali da se izvinim u ime svoje vlade - to se neće desiti. Žao nam je što ste to tako shvatili... - Ja se protivim tome što su SAD priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. To nam nije bilo u interesu. Bušova administracija je napravila mnogo grešaka, i to u pogledu morala (Irak i Gvantanamo). Američko priznanje Kosova je trebalo da bude multilateralno, i dogovoreno je sa Beogradom, kao i Prištinom - da nema legitimnog dogovora ako ga između sebe ne naprave Beograd i Priština. „Kosovari“ nisu hteli da prave kompromis jer su znali da će ih SAD podržati, kao što podržavaju i Izrael. Kada je 850.000 ljudi proterano, to je bio ekvivalent Srebrenici. Američke diplomate i vladini zvaničnici veruju da su od tog trenutka Albanci postali žrtve. Milošević je mrtav, birači su doveli demokrate. Ostaje još samo uticaj SAD - da li bi Albanci pristali na suživot sa Srbima da im Vašington tako kaže? - Voleo bih da tako bude! Ali, Albanci su rekli da ne bi mogli tako, pa sve i da je Latinka Perović predsednik Srbije. To je za žaljenje. Zvaničnici SAD govore da Zapad neće da pritisne Albance, jer su trpeli Miloševićev režim osam godina. U Vašingtonu uzalud govorim da Albanci moraju biti odgovorni za proterivanje Srba i sve što se desilo Srbima na Kosovu. Odgovaraju mi da je nesrećno i da se nadaju da će se Srbi vratiti, ali neće da „pucaju“ na Albance koje smatraju žrtvama. Autori: <http://www.glas-javnosti.rs/autor/20> Diana Milošević <http://www.glas-javnosti.rs/autor/19> Jelena Jevremović http://www.glas-javnosti.rs/clanak/politika/glas-javnosti-16-11-2008/karadzic-holbruk-samo-usmeno
