MSP u procepu između dve odluke Međunarodni sud pravde u sporu po tužbi Hrvatske protiv Srbije u teškoj situaciji, jer je u prošlosti donosio kontradiktorne odluke po pitanju nadležnosti, ocenio glavni zastupnik srpskog pravnog tima Tibor Varadi.
Navodi tužbe Hrvatska je 2. jula 1999. godine podigla tužbu protiv SRJ, odnosno Srbije zbog "povrede Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida počinjenog protiv njenih građana u ratu od 1991/95". U tužbi Hrvatska traži da "SRJ kazni sve počinitelje genocida koji se nalaze na njenoj teritoriji i učini sve da se dozna potpuna i prava istina o nestalim 'hrvatskim braniteljima i civilima'", zahteva "vraćanje kulturnih dobara" i "naknadu štete pojedincima i državi". Profesor Tibor Varadi kaže da, sledeći pravnu logiku i argumente, smatra da Međunarodni sud pravde nije nadležan da postupa u sporu Hrvatske protiv SRJ, odnosno Srbije, ali ističe i da ne želi "da nagađa kakvu bi odluku mogao doneti". Prema Varadijevom mišljenju, Sud je pred veoma teškim zadatkom, jer je doneo neke odluke o nadležnosti u vreme kada situacija u pogledu raspada bivše Jugoslavije pravno nije bila jasna. Podsetivši da se Međunarodni sud pravde po tužbi BiH protiv SRJ (čiji je pravni naslednik Srbija) proglasio nadležnim, a po tužbi SRJ protiv NATO nenadležnim, Varadi je istakao da su ove dve odluke teško spojive i zbog toga Sudu sada "nije lako da bude dosledan". "Ukoliko Sud prihvati procesne prigovore Srbije i proglasi se nenadležnim, bio bi to kraj međudržavnih sporova koji su proizašli iz sukoba na prostoru bivše Jugoslavije", ocenio je Varadi u izjavi Tanjugu. Ocenio je da bi bilo "politički dobro i zdravo da se prestane sa konfrontacijom i nastavi s utvrđivanjem individualnih odgovornosti za zločine počinjene na svim stranama". Tri opcije U slučaju da se Sud proglasi nadležnim, moguće su tri opcije: da Srbija podigne protivtužbu ili da samo nastavi odbranu, a "zamislivo je i vansudsko rešenje spora", rekao je Varadi. Vardi je podsetio da je Srbija, pre javne rasprave o nadležnosti, u više navrata vrlo jasno stavila do znanja da je spremna za neki dogovor van suda, što je Hrvatska ignorisala. "Kada se sud proglasi nadležnim, a nema dogovora van suda, onda predstoji rasprava o suštini (meritumu) spora i tada bi Srbiji bio ostavljen razuman rok, ne manji od godinu dana, za pripremu odgovora i protivtužbe", objasnio je Varadi. Protivtužbeni zahtev, kako je naglasio, mora da se odnosi na genocid, što je i predmet hrvatske tužbe, pošto je Međunarodni sud pravde nadležan samo za najteži zločin, koji pravno ne zastareva. Da li bi protivtužba Srbije polazila od kontinuiteta genocida koji je nad Srbima počinjen u vreme takozvane Nezvisne države Hrvatske (kvislinške tvorevine nacističke Nemačke u vreme Drugog svetskog rata), pitanje je pravne strategije koju ne treba otkrivati, naveo je Vardi. Najava povlačenja iz pravnog tima Glavni pravni zastupnik Srbije potvrdio je da će se povući iz tima posle izjašnjavanja suda u utorak, a ukoliko postupak bude nastavljen preuzeće ga, verovatno, "neko od mladih i talentovanih pravnika" koji su u timu stasavali proteklih godina otkako se Srbija spori pred Međunarodni sud pravde . Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić nedavno je rekao da je Hrvatska počinila "etničko čišćenje" Srba u akciji "Oluja" početkom avgusta 1995. i pozvao je da povuče tužbu, ali je hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova to odbilo, odbacujući optužbe. U javnoj raspravi od 26. do 30 maja ove godine, Srbija je osporavala nadležnost Međunarodnog suda pravde, jer u vreme kada je Hrvatska podnela tužbu nije bila članica UN, niti potpisnica Konvencije o genocidu, što znači ni Statuta suda, pa nije mogla ni biti tužena. Pojedini domaći analitičari smatraju da Srbiji ide u prilog i to što Haški tribunal nije nikoga čak ni optužio, a ne osudio za genocid u Hrvatskoj. http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Srbija/27806/Sud+u+procepu+izme%C4%91u+dve+odluke.html
