NTERVJU: IVAN STOILJKOVIĆ, JEDINI SRBIN U MAKEDONSKOM SOBRANJU I nas čekaju enklave
Albanizacija Makedonije je prisutna u svakoj društvenoj pori. Pitanje je opstanka makedonskog naroda, a kamoli srpskog BEOGRAD - Ivan Stoiljković, jedini predstavnik Srba u makedonskom parlamentu, zastupa interese oko 40.000 svojih sunarodnika, a široj javnosti u matici postao je poznat po tome što je jedini u Sobranju glasao protiv priznavanja jednostrane nezavisnosti Kosova. Ovaj četrdesetšestogodiši pravnik živi u Kumanovu a pored univerzitetske, ima i diplome iz Liderskog instituta u Virdžiniji i nemačkog Centra za bezbednost „Džordž Maršal“. Povod za razgovor je njegovo mišljenje da Srbe u Makedoniji očekuje sudbina kosovskih enklava. - Srbi u Makedoniji žive uglavnom po obodima zemlje, blizu Albanaca, koji sa 25 odsto stanovništa predstavljaju konstitutivni narod. Posle priznanja Kosova, situacija je još teža pošto se na Makedoniju pored tih 600.000 stanovnika naslanja i 1.300.000 kosovskih Albanaca. Albanizacija Makedonije je prisutna u svakoj društvenoj pori, a statistika i natalitet im idu u prilog, tako da se postavlja pitanje i opstanka makedonskog naroda, a kamoli srpskog - kaže za Glas Stoiljković. Koji je drugi razlog? Samo stanje u zemlji i loši susedski odnosi. Makedonija ima probleme sa Bugarskom koja je dala oko 100.000 pasoša za njene državljane, Srbija je zamrzla diplomatske odnose zbog priznanja Kosova, ali glavni spor se vodi oko ustavnog imena republike, pošto je Grčka u Bukureštu ove godine zbog toga stopirala prijem Makedonije u NATO pakt, a u koji su ušli Hrvatska i Albanija. PO POLA GODINE DECA BEZ KNJIGA Kako makedonska država pomaže srpsku zajednicu? Mi ne tražimo ništa što je izvan evropskih standarda, ali to se ostvaruje veoma teško. Država nam je od 1990. godine dala svega 50.000 evra, dok Srbija iz svog budžeta za makedonsku zajednicu ovde izdvaja oko 100.000 evra godišnje. Kasni nam i štampanje udžbenika, tako da naša deca knjige na srpskom jeziku dobijaju tek u drugom polugodištu. U državi nam kažu da naša deca mogu da uče i na maternjem jeziku, ali iz udžbenika na makedonskom jeziku. Kako srpska zajednica opstaje u takvoj „mirkoklimi“? Snalazimo se nekako. Mada ljudi uglavnom napuštaju pogranične oblasti i odlaze u druge delove Makedonije ili za Srbiju. Imate li i vi nameru da se iselite? Političar mora da razbija strahove i otvara perspektive, a kao predstavnik manjine u jednoj državi nemam čak ni pravo o tome da razmišljam. Niste glasali za nezavisnost Kosova, kakav je osećaj biti jedinstven? Za govornicom, dok sam obrazlagao zbog čega ne treba da se prizna nezavisnost, bilo je dosta drugačije nego, recimo, po skupštinskim hodnicima, gde su se mogli čuti manje uglađeni komentari. Šta se to moglo čuti? Recimo da je Srbija kao „nokija“ jer je svakog dana sve manja, dok su mene nazivali srbokomunistom ili četnikom. Postoji li nada da će se situacija poboljšati? Postoji. Na Skopskom univerzitetu su ove godine otvorili katedru za srpski jezik na koju se upisalo 15 studenata. Očekujem da će ti mladi ljudi u budućnosti doprineti boljem očuvanju srpskog identiteta. Autor: http://www.glas-javnosti.rs
