Evro podiže ratu
S. MORAVČEVIĆ, 19.11.2008 20:07:41
Devizni kurs stvara veliku brigu mnogim građanima koji otplaćuju kredite, a
posebno onima koji imaju stambenu pozajmicu. Zajmovi su već poskupeli zbog
finansijske krize, a od prošlog meseca, usled slabljenja dinara, rate su
dodatno uvećane.
U zavisnosti od vrste kredita i valute, mesečne obaveze porasle su, u proseku,
od 500 do 5.000 dinara. Jedino miruju rate za dinarske zajmove. Najlošije su
prošli građani koji su se zadužili u "švajcarcima". Krediti vezani za ovu
valutu donedavno su bili znatno povoljniji, odnosno imali su nižu kamatu, tako
da su se mnogi zadužili, ne očekujući da će švajcarska moneta za mesec ojačati
22 odsto u odnosu na dinar.
- Svi krediti koji su indeksirani u evrima ili "švajcarcima" otplaćuju se u
dinarima, tako što se rata zajma obično na dan otplate prekursira u dinare -
kaže Petar Gajić, direktor sektora za poslovanje sa stanovništvom Folks banke.
- Samim tim, čim dođe do porasta vrednosti neke od ovih valuta u odnosu na
dinare, i rata pozajmice se takođe povećava.
Tako, na primer, građanin koji je uzeo stambeni kredit od 68.000 "švajcaraca",
odnosno 41.000 evra, sa ratom od 451 franak, odnosno 303 evra, u septembru je
izdvojio 21.900 dinara, a prošlog meseca 26.598 dinara! Ovaj kredit u poslednja
dva meseca nije usklađivan sa švajcarskom kamatnom stopom, odnosno osnovna cena
mu nije porasla, već je ovako visoka mesečna obaveza direktna posledica rasta
"švajcarca". Ništa bolje nisu prošli ni oni sa keš pozajmicom vezanom za
švajcarski franak. Tako, na primer, građanin koji se zadužio za 8.900
švajcarskih franaka, odnosno 6.000 evra, sa ratom od 196 franaka ili 120 evra,
u septembru je platio ratu 9.612 dinara, a u oktobru 11.206 dinara.
Nešto manje su izdvajali građani koji su svoje kredite vezali za evro. Tako, na
primer, rata za stambeni kredit sa subvencijom države od 31.500 evra i sa ratom
od 194 evra, u septembru je korisnika koštala 15.069 dinara. Prošlog meseca je
za sedam evra povećana kamata, a mesečne obaveze su iznosile po istom zajmu
17.387 dinara.
Građani koji su uzeli gotovinski kredit od 11.000 evra, sa ratom od 137 evra, u
septembru su izdvajali 10.518 dinara, a u oktobru 11.722 dinara.
OLAKŠICE OD PONEDELJKA
Zbog nepredvidivog kretanja i evra i švajcarskog franka, Narodna banka Srbije i
banke su se dogovorile da malo rasterete građane koji imaju kredite. Četiri
najveće banke su najavile da će naknadu za prevremenu otplatu kredita ukinuti
već od ponedeljka, 24. novembra 2008. godine, kada će i početi da primaju
zahteve za produženje roka otplate kredita i konverziju kredita u dinare,
odnosno evro. Banke su spremne da navedene usluge obave bez dodatnih troškova,
kao i da ponudu za produženje roka otplate i konverziju kredita učine
povoljnom. NBS se nada da će i ostale banke postupiti na isti način.
RAČUNICA ODOKA
Banke primenjuju različite kurseve prilikom obračuna mesečnih obaveza svojih
klijenata. Većina ih primenjuje zvaničan srednji kurs Narodne banke Srbije, na
dan kada kredit dospeva, ali ima i onih koji rate zaračunavaju po svojim
srednjim, a neke čak i po svom prodajnom kursu određenog dana u mesecu.
* * * * *
EVRO I DALJE NAPREDUJE NA DEVIZNOM TRŽIŠTU
DINAR SVE TANJI
Dinar iz dana u dan obara rekorde u slabljenju. U sredu je nacionalna valuta
"skliznula" za 40 para u odnosu na utorak, i srednji, zvanični devizni kurs je
iznosio 86,89 dinara. Na međubankarskom deviznom tržištu i dalje je veoma mali
obim trgovine, i veća je potražnja od ponude deviza. Narodna banka Srbije u
sredu nije intervenisala, a indikativan kurs u 14 časova bio je 87,56 dinara.
Na ovom nivou, u četvrtak bi trebalo da bude i zvanični srednji devizni kurs.
Radovan Jelašić, guverner NBS, ipak se nada da će dinar početi da jača. Naime,
on smatra da na kurs sada utiču psihološki efekti, ali se NBS ne rukovodi time
šta se dešava na dan-dva. Na srednji rok, centralna banka očekuje da će doći do
određenog jačanja domaće valute.
- Svakodnevno jačanje evra, i pored učešća NBS na međubankarskom tržištu,
posledica je i psiholoških faktora i ponude i tražnje za devizama - kaže Zoran
Petrović, član Izvršnog odbora Rajfajzen banke.
http://www.novosti.rs/
