Саво Штрбац Податке пред Суд
Из Хрватске је између два пописа нестало више од 400.000 Срба Одлука Међународног суда правде да се огласи надлежним поводом тужбе коју је Хрватска поднела против Србије за мене је очекивана, али и добродошла. Да се суд прогласио ненадлежним, Хрвати би своју тужбу користили као пресуду. То су радили и до сада, што се види и по најновијим препуцавањима између Јеремића и Тадића, с једне, и Месића и Санадера, с друге стране, када су рекли: „Зна се ко је агресор, зна се ко је извршио геноцид”. По њима – све се зна унапред. Да се суд прогласио ненадлежним, Хрватска би то користила по принципу: „ми смо тужили, све је познато, а само из формалноправних разлога суд није донео пресуду”. Други разлог за добродошлу одлуку суда је тај што се нама Србима из Хрватске сада пружа могућност, и то једина, да изнесемо све доказе о страдању Срба на простору те републике. По истој методологији као што су Хрвати правили своју тужбу, у којој су обухваћени и погинули и нестали, и рањени и прогнани и ми имамо своју документацију. Она се односи на ратна збивања од 1991. до 1995, али она се не могу сасвим разумети ако се не зађе мало у догађања од 1941. до 1945. године. Ми то зовемо „злочин у континуитету”, и он мора наћи место у овој тужби. Кад је реч о рату 1991–1995, ми у „Веритасу” имамо податке о око 7.000 погинулих и несталих Срба на подручју Хрватске. Од тога је око 1.350 несталих. Хрватска страна, пак, помиње 12.000 погинулих Хрвата, од тога око 1.500 несталих. Ми наше бројке супротстављамо њиховим. Уколико су подаци тачни, а то ће утврдити суд, јер ми имамо примедбе на њихове спискове а они на наше. На први поглед Хрвата је страдало више. И јесте, гледајући само бројке, ако се занемари да је Срба у Хрватској, по статистичким подацима из пописа 1991, било 582.000, а Хрвата око 3,7 милиона. Тако да је жртава на српској страни, у односу на број становника, три пута више од хрватских. Имамо и документацију о протераним Србима. На попису 1991. године у Хрватској било је 582.000 Срба и око 106.000 Југословена А на попису 2001. Срба је било – 201.000, а Југословена 74. Међу Југословенима је 1991. највише било Срба. Значи, из Хрватске је у тих десет година нестало више од 400.000 Срба. Имамо још један податак из статистичког завода Хрватске, о кретању становништва, у коме се каже: У току 2007. године из Србије у Хрватску доселило се око 1.400 особа. У супротном смеру, из Хрватске у Србију, одселило се више од 3.800 особа. Не треба бити нарочито паметан па закључити да се одселило више припадника српске националности. Имамо и податке УНХЦР-а о томе колико се Срба укупно вратило у Хрватску. Службени подаци Хрватске говоре о 120.000, а ми сматрамо да је реч о далеко мањем броју. УНХЦР је зато организовао истраживање на основу којег је констатовано да их се стварно вратило 52.000. Нама, дакле, одговара да негде, а најбоље је пред Судом у Хагу, сучелимо наше податке, јер очито је да се на овим просторима Хрвати и Срби сами не могу договорити о томе ко је од њих агресор, ко је жртва. Све је то овде супротстављено и очито је да нема сагласности. Зато је најбоље да истину о томе каже Међународни суд. И кривични Трибунал у Хагу је основан зато што на овим подручјима ни о чему нисмо могли да се сагласимо. Исти људи су на једној страни хероји, а на другој злочинци. Нека онда тај Међународни суд ради свој посао. Професор Правног факултета у Загребу Иван Шимоновић изјавио је, иначе, ових дана да Хрватска не треба да одустане од тужбе против Србије, јер ако суд и одбије тужбу за геноцид суђење ће бити од користи: Суд ће морати да да оцену, након што провери доказе, шта се то десило, ако није био геноцид, која су то друга кривична дела у питању. Професор Шимуновић је то назвао „позитивним поразом”. По истом принципу, и ми размишљамо о значају противтужбе. Јер многи ће рећи – чему противтужба, кад геноцида у овом рату није било ни са једне ни са друге стране. Али, ако изнесемо све податке које имамо, по истој методологији по којој су то Хрвати урадили, онда ће Међународни суд морати да да оцену и о нашим и о хрватским подацима. У томе је значај предстојећег суђења: овај непристрастни суд, а верујем да ће бити непристрастан, утврдиће истину и онда ће се преко те истине лакше раскрстити с прошлошћу и једне и друге стране. А та истина би требало да допринесе, прво обештећењу људи који су у рату оштећени, а онда и помирењу. председник Информационо-документационог центра „Веритас” Саво Штрбац [објављено: 20/11/2008] http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Podatke-pred-Sud.sr.html
