БАЛКАНСКА СИМЕТРИЈА УЖАСА
Срби и Хрвати имају своје митове. Код Срба то је Косово, код Хрвата постоји мит о држави Хрватска је одбила српску руку помирења, која је у неколико наврата пружана на овај или онај начин, па ће зато Србија одговорити Хрватској контратужбом – отприлике је званичан одговор Београда на одлуку Међународног суда правде у Хагу, који се прогласио надлежним за тужбу Хрватске против Србије. Да ли би се Београд одлучио на контратужбу да се суд у Хагу прогласио ненадлежним? Вероватно не би, што би у том случају могло да значи да је Хрватска, и поред тога што није одустала од своје тужбе, практично прихватила српску руку помирења? Јер Загреб уопште није давао знаке да ће повући своју тужбу, па ми није јасно како смо ми то тек после одлуке суда у Хагу закључили да Хрватска није прихватила српску руку помирења? И одједном напустили стратегију заборава? У вези с овим је пример број два: после једнострано проглашене независности Косова, када је НАТО почео да обучава нове косовске снаге безбедности, војску и полицију, назовимо то како хоћемо, Војска Србије је, да би указала како ни држава Србија ни ВС нису тиме задовољне, своје односе са НАТО свела на нижи ниво „заледивши” неке контакте. Трајало је то неколико месеци и ето сада нашег начелника Генералштаба генерала Здравка Поноша у седишту НАТО-а у Бриселу. Да ми њима кажемо како „нисмо задовољни одлуком НАТО-а да Кфор буде ангажован у обуци косовских безбедносних снага, да је интерес Војске Србије да очува безбедност у региону и безбедност неалбанског становништва на Косову, али и да потражимо нови модел сарадње, што се све може постићи ако постоји отворена комуникација на највишем нивоу. Циници би се запитали како то Војска Србије у пракси мисли остварити интерес очувања безбедности неалбанског становништва на Косову и ко је то затворио комуникације између Војске Србије и НАТО-а на највишем нивоу”. Ови из НАТО-а ми кажу да они нису. Пример трећи: због признавања Косова, уз велику помпу протерасмо амбасадоре Црне Горе и Македоније из Београда. Сад им кажемо да могу да врате амбасадоре у Београд, али да ћемо пажљиво да проучимо да ли такве особе заслужују да добију агреман Србије. Ови у Подгорици и Скопљу сада су на мукама како да пронађу будућег амбасадора који је истовремено и за независно Косово и против независног Косова. Да светска историја прави од свих нас будале, рекао је још Фридрих Енгелс, а ми се данас, заправо, истовремено суочавамо с европеизацијом и балканизацијом. Супротности се преплићу, тенденција ствара противтенденцију која опет ствара тенденцију. То је формула која може да се препозна у сва три наведена примера. Балкан као серум истине? Све балканске државе и данас следе искључиво сопствене интересе који су, у највећој мери, међусобно супротни. Остатак су бриселске фразе и ироничан смех политичара свих балканских народа. Возови, или влакови без возног реда вековима возе балканским беспућима и зауставиће се, нажалост, највероватније тек када се уверљива већина сваке нације концентрише око своје матице. „Етнички инжењеринг” или „прагматична хумана размена становништва”? Срби и Хрвати имају своје митове који су повезани са емоцијама. Код Срба то је Косово, код Хрвата постоји мит о држави. Мит о хрватској држави као о нечем светом, што је посвећено ратом, то је мит који је данас дубоко укорењен у свест грађана Хрватске. Митом о држави правда се све. Критика свега и свачега може доћи само до једне тачке, где почиње држава, ту је крај. Да ли се до те државе могло и без рата и без балвана у Книну? Са паметнијим политичарима, вероватно да. Уосталом, председник Хрватске Стипе Месић пре неколико година је рекао да је „ХДЗ својом политиком уочи рата антагонизирао Србе у Хрватској против нове хрватске државе”. Да ли је требало нападати гарнизоне ЈНА у многим градовима Хрватске и ризиковати одговор тада војнички јаче стране? Та иста ЈНА је до августа 1991. била тампон зона између хрватских снага и наоружаних Срба. Је ли ЈНА наоружала Србе у Хрватској? Јесте, али тек у пролеће 1991. после масовног и илегалног увоза наоружања из Мађарске и Бугарске за потребе ХДЗ-а, што се догодило у јесен 1990. Да ли су тенкови ЈНА из Србије учествовали у рату у Хрватској? Јесу, јер су тенкови државе СФРЈ из Београда кренули ка Вуковару да деблокирају гарнизон ЈНА у Вуковару, инжењеријски батаљон ЈНА који је тамо одувек постојао, а који је нападнут. Задар, Шибеник, Сплит, Вараждин, Бјеловар градови су у којима је ЈНА нападнута и где се војска бранила. Никоме се у Хагу због тога није судило. Хаг ни за борбе у Вуковару није судио, већ за злочин на Овчари. Наравно, Дубровник је срамна операција и због тога се судило официрима ЈНА у Хагу. Али како то да рата између хрватских снага и ЈНА није било у Истри: Пула и Пазин, па Ријека, острва Лошињ, Вис, Ластово. Све гарнизони ЈНА. Неко је био паметан и није нападао те гарнизоне. И војска је мирно отишла из тих гарнизона. Да ли су Срби када је почео рат истерали Хрвате из Крајине? Јесу. Је ли том приликом било злочина против Хрвата, пљачке и палежи? Јесте. Да ли су Хрвати истерали Србе из Крајине 1995? Јесу. Је ли том приликом било злочина против Срба, пљачке и палежи? Јесте. Постоји ли дакле симетрија ужаса? Хрватска је у Хагу ту дилему највероватније разрешила у српску корист. Мирослав Лазански [објављено: 22/11/2008] <http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/BALKANSKA-SIMETRIJA-UZASA.sr.html> http://www.politika.rs:8080/images/icon-print.gif <http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/BALKANSKA-SIMETRIJA-UZASA.sr.html> http://www.politika.rs:8080/images/icon-send.gif пошаљите <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=pogledi&part=new_review&int_itemID=64158> коментар | погледајте <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=pogledi&part=list_reviews&int_itemID=64158> коментаре (12) http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/BALKANSKA-SIMETRIJA-UZASA.sr.html
<<attachment: image001.gif>>
<<attachment: image002.gif>>
