TUŽBA I PROTIVTUŽBA Kao što se i pretpostavljalo, izjava ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića da Beograd namerava podneti tužbu Medjunarodnom sudu pravde u Hagu protiv Hrvatske za antisrpske ratne zločine izazvala je oštro reagovanje Zagreba.
Autor: Petar Iskenderov, Glas Rusije, 21.11. U sredu je predsednik republike Hrvatske Stipe Mesić upozorio Beograd da ne čini ovu grešku i potvrdio nameru svoje zemlje da privede političkom kraju razmatranje sopstvene tužbe protiv Srbije. Evi mišljenja komentatora Glasa Rusije Petra Iskenderova. Medjunarodni sud pravde u Hagu se polako, ali sigurno angažuje u razmatranju balkanskih tužbi i protivtužbi. U dokumentima koje su pripremile Srbija i Hrvatska radi se o sličnim optužbama – za genocid i etnička čišćenja. Zagreb optužuje vlasti SR Jugoslavije za učešće u ubistvu 20 hiljada Hrvata u ratu na Balkanu 1991-1995. godine. Beograd insistira na neophodnosti istrage o okolnostima operacije „Oluja“ protiv krajinskih Srba u avgustu 1995, u kojoj je, prema podacima srpske strane, poginulo nekoliko hiljada lica i nekoliko stotina hiljada pobeglo iz Hrvatske. Osim toga, srpski pravnici razmatraju pitanje o uključivanju u tužbu nedela koja su vlasti fašističke Nezavisne države Hrvatske počinile za vreme Drugog svetskog rata, posebno u zloglasnom koncetracionom logoru Jasenovac. Sada je prerano suditi čiji će argumenti biti ubedljiviji. Medjutim, neki zaključci mogu se izvesti već danas. Prvi put, naime, najtragičnije stranice balkanske istorije 20. veka podižu se na nivo medjunarodnog pravosudja. Ali proces je zakasnio nekoliko godina. Nezavisni analitičari su već pre 13 godina govorili da su tokom operacije hrvatske vojske protiv Srpske Krajine vršeni ratni zločini. Štaviše, početkom avgusta 1995. su predstavnici Misije UN organizovali u Zagrebu specijalnu konferenciju za štampu na kojoj su nameravali da izlože raspoložive činjenice. Medjutim, hrvatske vlasti i njihovi zapadni pokrovitelji nisu spavali. Pred već okupljene novinare izašao je kurir iz ambasade Nemačke i saopštio da su, navodno, tek što dobijeni senzacionalni podaci o pokolju u Srebrenici. Pokazalo se da su u pitanju samo fotografije koje su snimili američki bespilotni avioni i koje nisu sadržale realne dokaze o zločinima koje su, navodno, izvršili bosanski Srbi. Ali glavni zadatak bio je ispunjen - konferencija za štampu u Zagrebu je osujećena i vlasti Hrvatske stekle su mogućnost da nametnu medjunarodnoj javnosti svoj tretman dogadjaja. I kao što danas znamo, kroz 13 godina gruzijski režim Mihaila Sakašvilija iskoristio je iskustvo operacije protiv Srpske Krajine u agresiji na Južnu Osetiju. Uzgred rečeno, u oba slučaja vladine trupe pripremali su instruktori iz jedne te iste američke vojne organizacije najmljeni od strane Pentagona. Tako da se današnja težnja Beograda da izdejstvuje da Medjunarodni sud pravde utvrdi istinu o dogadjajima u Srpskoj Krajini ne može smatrati pogrešnom. Predsednik Mesić je u svojoj izjavi na nacionalnoj televiziji okarakterisao dejstva Zagreba u avgustu 1995. kao legitimnu akciju. Isto tako rezonuju danas i vlasti Tbilisija, i njihovi zapadni pokrovitelji. Sasvim je zakonomerno to što je nesposobnost medjunarodnog pravosudja da prethodnih godina adekvatno oceni dogadjaje na Balkanu izazvala nove krize i krvoproliće. Zašto je sveobuhvatna balkanska tragedija dobijala do sada samo selektivnu ocenu, pitali smo eksperta katedre za komparativnu politikologiju na Univerzitetu MIP RF Jelenu Ponomarjovu. Zašto se na Balkanu sve dešavalo tako nezdravo i, što je glavno, uz takvu snažnu demonizaciju Srbije i Srba? Čini mi se da je jedan od važnih faktora toga psihološko-istorijski rat Anglosasa protiv pravoslavnih Slovena. Oni ne razumeju naše doživljavanje sveta i pogled na svet, a da se i ne govori o tome kako Rusija, Srbija ili druge zemlje mogu da se ne slažu sa njihovim modelima društvenog uredjenja. A radi realizacije svojih ciljeva Zapad je upravo na teritoriji bivše Jugoslavije proverio tzv. "teoriju upravljanog haosa", odnosno stvaranje što većeg broja sitnih država, protektorata i kvazidržava kojima se može upravljati iz jednog centra. I Zapad ni najmanje ne interesuje da li će pri tome biti migracije, izbeglice i humanitarne katastrofe, sigurna je Ponomarjova. http://www.balkanmagazin.net/kolumna/novosti_i_politika/tuzba_i_protivtuzba.xhtml
