Sociolog Stjepan Gredelj o platama u javnim preduzećima Čerupanje naroda
Autor: Irena Radisavljević | Foto:Beta | 30.11.2008. - 00:01 Ovde se vlast smatra plenom koga se treba dočepati i očerupati ga što pre, dok „vladavina“ traje, jer će posle biti kasno. Malverzacije se smišljeno kriju na svim nivoima jer niko nije lud da seče granu na kojoj sedi. Kada, ipak, pukne bruka, što se uglavnom dešava u medijima, većina aktera se pravi luda, a poneku egzemplarnu ludu puste niz vodu, tek da bi narod „pomirisao krv“. A onda – Jovo nanovo – kaže u intervjuu za „Blic nedelje“ Stjepan Gredelj, sociolog iz Instituta filozofije i društvene teorije, povodom rasipanja para u javnim preduzećima i u vrhu vlasti. I ovoj Vladi je najbitnije bilo da se izdele fotelje u javnim preduzećima i upravnim odborima. Zašto najgori i kadrovi i rešenja opstaju u svim sistemima i gde odlazi novac koji se pokrade od države? – Kad se stvori sistem za hijerarhijsko reketiranje države, najgori opstaju jer od njih svi umešani imaju koristi. Novac, jasno je, odlazi partijama koje su ih tu i postavile. Javna je tajna o partijskom reketu – navodno je šifra 20 odsto, koliko sinekuristi u UO isplaćuju svojim strankama. Uskoro će pred parlamentom biti restriktivan predlog budžeta, zašto se ne smanjuju troškovi u javnim preduzećima? – Naravno da se uštede poput smanjenja plata u JP i UO ne kalkulišu jer, kao što sam već pomenuo, nijedna partija neće iseći granu na kojoj sedi. Da su hteli tako da razmišljaju, mogle bi im pasti na pamet i restrikcije poslaničkih apanaža (ne bih to nazvao platama jer se plate ipak moraju zaraditi) i beneficija, kadrovskih stanova, kilometraža, dnevnica za put oko sveta… Smešno je reći da ministri nemaju pojma o platama u JP, pošto oni, odnosno njihove stranke, uglavnom postavljaju direktore i članove UO, a rekli smo i zašto. Zar posle niza sumnjivih poslova nije trebalo da se detaljno pročešljaju sva javna preduzeća, a posebno Železnice, i zašto to nije urađeno? Ko se plaši kontrole? – Slažemo se verovatno svi da jeste trebalo da se pročešlja, ali pitanje je ko bi to izveo i kako, kada su svima prsti u pekmezu, pa Vlada pravi detant – ravnotežu straha. I dalje funkcioniše ono tipično – ti mene Železnicom, ja ću te Nacionalnom štedionicom, ili ti mene Državnom lutrijom, ja ću tebe privatnom klinikom. Ne plaše se oni javnosti, previše su bahati za to, oni cvikaju samo od „brata lažova“ ili tajkuna. To je slika našeg društva. Kako je moguće da državni revizor nakon godinu i po dana rada nema nikakvih rezultata? Da li zbog toga što je postavljen po partijskoj liniji? – Nije on jedina institucija koja ne funkcioniše. Prisetimo se sudbine poverenika za dostupnost informacija od javnog značaja, Odbora za javne nabavke, Saveta za borbu protiv korupcije... s kojima se isto tera šega. Utisak je da se ovakve institucije namerno ograničavaju u svom delovanju. Što se tiče državnog revizora, čak i ako nije pod direktnim stranačkim uticajem (u šta je teško poverovati s obzirom na strukturu naše vlasti), revizoru su očigledno ruke vezane jer dobija onoliko informacija koliko mu dozvole, pa i on daje na kašičicu. Prisetimo se javne sprdnje s izveštajima o troškovima izbora ili pravog ponižavanja javnosti u vezi s imovinskim kartama funkcionera. Zašto ne funkcionišu ni druge institucije koje su stvorene da bi kontrolisale samovolju vlasti? – To je moguće zahvaljujući vertikalnoj strukturi vlasti (feudalni princip – moj resor jednako moj feud) i potpunom odsustvu nezavisnosti ključnih segmenata vlasti koje bi se uzajamno kontrolisale. Jer suština demokratije je horizontalna podela vlasti pri čemu je sudska najvažnija, a kod nas je sve sasvim obrnuto. I Kosovo je dugo poligon za bogaćenje pojedinaca? – Kosovo je finansijsko-politički čir koji će tek da pukne. No i ovo što se pojavilo kao vrh ledenog brega je skandalozno: Eto kako se busanje u patriotske grudi pretočava u zveket Judinih zlatnika. Ovo čak više nije ni čuveno Veljino „kraduckanje“, to je megapljačka u ime partije. Koliko garnitura vlasti treba da se izređa i da nas pokrade da bismo uspeli da uspostavimo sistem kontrole? – Kako s institucijama stvari stoje, još mnogo njih. http://www.blic.co.yu
