U JEKU DIPLOMATSKI PRITISAK AMERIKE I VODEĆIH ZEMALJA ZAPADA NA SRBIJU
Jenkiji vode novu kosovsku ofanzivu Jeremić: Imaćemo mnogo posla, očekujemo ogromne pritiske na oko 50 država širom sveta da priznaju Kosovo i Metohiju i da time ignorišu sudski proces BEOGRAD - Dolazak Baraka Obame na čelo Amerike neće ništa promeniti u odnosu prema Srbiji, može se ovih dana čuti od raznih analitičara „preko bare“. - Obama će svoju politiku usmeriti na rešavanje ekonomske krize i ratove u Avganistanu i Iraku, dok će Balkan biti u fokusu njegovog potpredsednika Džoa Bajdena i buduće državne sekretarke Hilari Klinton - rekao je Ted Karpentner iz vašingtonskog instituta „Kjoto“. Krenuli lobisti Bajden je jedan od viđenijih albanskih lobista u Americi, dok se po Hilarinom mužu Bilu u Prištini zove čak i jedno naselje, a raspisan je i konkurs za izgradnju spomenika kao zahvalnost za sve što je on uradio za kosovske Albance. Imajući to u vidu, više je nego jasno da će dolaskom Obamine administracije Srbija možda biti u gorem položaju nego za vreme osmogodišnje vladavine Džordž Buša Juniora. Predsednik Srbije Boris Tadić očekuje nova priznavanja Kosova i Metohije, ali kaže da će Srbija „učiniti sve kako bi ih obeshrabrila u tome“. - Nema nikakve dileme da će pojedine države vršiti pritisak ka novim priznavanjima nezavisnosti Kosova i Metohije, a mi sprečavamo nova priznavanja našom spoljnopolitičkom aktivnošću i obeshrabrujući države da tako nešto urade - rekao je predsednik na dvodnevnoj konferenciji ambasadora koja je održana ove nedelje. Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić bio je još eksplicitniji, ističući da je Srbija u vezi s tim zainteresovala čitav svet i da će tokom 2009. godine doći do pomeranja statusa južne srpske pokrajine. - Tim pitanjem će se baviti Međunarodni sud pravde i imaćemo mnogo posla da sprečimo pokušaje ignorisanja ovog procesa. Očekujemo ogromne pritiske na oko 50 država širom sveta da priznaju Kosovo i Metohiju i da time, praktično, ignorišu sudski proces - rekao je nedavno ministar. JOVANOVIĆ: AMERIKA JE NERVOZNA Na drugoj strani, Vladislav Jovanović, bivši šef naše diplomatije, kaže da će izgradnja „doborsusedskih odnosa“ sa državama u regionu, među kojima na Zapadu ubrajaju i Kosovo, biti uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju. - Amerika je postala nervozna, mada to otvoreno ne pokazuje. NJihov plan da više zemalja prizna Kosovo pao je u vodu, ali to ne znači da neće prestati sa ucenama Srbije, od kojih će akcenat biti na uspostavljanju doborsusedskih odnosa sa svojom južnom pokrajinom - rekao je Jovanović. SERVER: SVI ZNAJU ZA USLOV SRBIJI Danijel Server iz Američkog instituta za mir ističe da će biti potrebno da Srbija na neki način prihvati nezavisnost Kosova da bi bila primljena u EU. - EU ne može da nametne taj uslov, ali svi znaju da on postoji. Bojim se da će biti potrebno prihvatanje te činjenice, odnosno nezavisnosti Kosova u nekom vidu, bilateralnim sporazumom, ili odobravanjem učlanjenja Kosova u UN, ili tome slično. Drugim rečima, nisam siguran da je realna ideja da Srbija uđe u EU bez priznanja Kosova - rekao je u Server za Glas Amerike. Tadić i Jeremić nisu precizirali na koje su zemlje mislili kada su rekli da se lobira za kosovsku stvar, ali je svima jasno da su u pitanju SAD i Velika Britanija. Milibandu važan 17. mart Šef britanske diplomatije Dejvid Miliband je početkom godine uputio depeše tridesetorici svojih kolega širom sveta da priznaju nezavisnost Kosova, objavio je nedavno prištinski list Ekspres. - Ono što se zasada zna jeste da oko 10 zemalja može da prizna Kosovo pre 17. februara, kada je godišnjica proglašenja nezavisnosti - potvrdio je izvor u vladi Kosova za taj list. Miliband je otvorenih karata igrao i tokom novembarske posete Beogradu kada je rekao da prihvatanje misije „Euleksa“ nije dodatni uslov za evropske integracije Srbije, ali da jeste razvijanje „dobrosusedskih odnosa“. S obzirom na trenutni spor u regiji, gde Slovenija blokira Hrvatskoj put u EU zbog „tri sela i kofe ribe“, pritisak na Srbiju da se odrekne 15 odsto ukupne teritorije nesumnjivo će biti veći, a sadašnji odnos Holandije, koja se protivi da postanemo i kandidat za EU, više je nego dovoljan. Dirigovane poruke Trenutna diplomatska ofanziva Amerike i Britanije usmerena je i ka Indoneziji da prizna nezavisnost Kosova, s ciljem da se ohrabre i druge države sa islamskim življem. Ono što brine te dve zemlje jeste to što Kosovo ne priznaje Egipat, arapski Pejmont, kao i zemlje BRIK-a (Brazil, Rusija, Indija i Kina), koje su nakon sloma američkog unilitarizma postale novi centri ekonomske i vojne moći. Ovih dana na adresu Srbije zbog toga stižu i orkestrirane poruke iz raznih prekookeanskih instituta u kojima njihovi analitičari „dobronamerno“ savetuju srpske političare kakav kurs da zauzmu pre svega prema Rusiji. Pored Karpentera, koji je rekao da će Srbija morati da revidira svoj odnos sa Moskvom i prilagodi se politici Evropske unije, oglasio se i potpredsednik Američkog instituta za mir Danijel Server. On objašnjava da jačanje veza između Srbije i Rusije ukazuje da je ta orijentacija delimično politička i da nije sasvim ekonomska. - To je izbor koji je Beograd napravio u znak zahvalnosti Rusiji za njenu podršku Srbiji u pogledu Kosova. Mislim da Srbija na taj način plaća visoku cenu svom protivljenju nezavisnosti Kosova - smatra on. A najnovija vest kaže da je juče 54. zemlja, Panama, priznala nezavisnost Kosova. Autor: S. Gujaničić <http://www.glas-javnosti.rs/autor/113> http://www.glas-javnosti.rs/clanak/politika/glas-javnosti-17-01-2009/jenkiji-vode-novu-kosovsku-ofanzivu
