ЦИА у Србији
Олакшавајуће околности уместо амнестије Многи су се наши политичари и јавне личности заиграли и помислили да су амерички миљеници па им се то олупало о главу, каже бивши шеф РДБ Горан Петровић Многи су са наше политичке и јавне сцене умислили да су амерички миљеници па им се то олупало о главу. Питање је да ли ће и Јовица Станишић да заврши тако што ће му одвалити 15 година паушално или ће имати неки ефекат обраћање ЦИА Хагу. То није негирање његове оптужнице, није амнестирање Станишића од дела која су наводно почињена, већ су ово прилози за биографију Јовице Станишића као олакшавајуће околности које би суд могао да узме у обзир – каже Горан Петровић, бивши начелник Ресора Државне безбедности (РДБ). – Ово није порука: он је човек ЦИА, пустите га кући. То се неће десити. Него: него испитајте злочине, ако је он шта радио, и када будете доносили одлуку имајте на уму да је он поред тих неких лоших ствари – ако их је урадио – урадио и неке добре. И то је крајњи домет те информације. Станишићева сарадња се у медијима двојако тумачи? Комуникацију морате да имате и она постоји на међудржавном нивоу, на нивоу дипломатије, па и на нивоу обавештајног сектора. Будући да је низ година био на челу службе и да је био савршено информисан, Станишић је, наравно, био радо виђен саговорник. Да сам ја директор ЦИА, желео бих да причам са њим. С ким да причам, са Мирком Марјановићем? Он није комуницирао само са Американцима. Ја сам разговарао са свим живима. И са француским шефом службе, грчким, мађарским, словеначким. Сви они желе да чују од првог човека службе шта он мисли о злочинима, Косову... Није никаква фама више да све тајне службе међу собом сарађују, да се сарадња успоставља прво на нивоу директора, затим иде сарадња на нивоу аналитичара, размењују се информације о тероризму, криминалу итд. Доласком Јовице Станишића на чело РДБ почела је да се успоставља та сарадња и мислим да су они добацили до респектабилног броја од педесетак служби. Један од послова којих сам се ја прихватио 2001. било је поновно успостављање те сарадње, јер се за време Радета Марковића то свело на сарадњу са једном службом – Кином. Ако је то био партнерски однос између Станишића и ЦИА, какав је интерес америчке обавештајне службе да доставља Хашком трибуналу информације којима се Станишић представља у позитивном светлу? Постоје две озбиљне чињенице када је реч о Станишићу и ЦИА. Прво, да је директор ЦИА Џорџ Дојч посетио Београд. Не знам да ли директор ЦИА баш као и председник САД има 20 таквих посета годишње. Друго, да је ЦИА – а ми коментаришемо новински текст који нико није демантовао – послала Хагу информације о Станишићу. Не пратим уопште Хаг, али не памтим да је ЦИА или било која друга западна служба доставила трибуналу било какве информације, иако је Карла дел Понте годинама вапила за њима. То је чињеница која не може да се пренебрегне која је врло мистична и интересантна. Оно што је ЦИА доставила Хагу су општепознате ствари, ништа што би представљало фасцинантно нову ствар. И мени се чини да је то питање пијетета према Станишићу. Какав ефекат та информација може да има? Нисам стручњак за Хаг, али ме интересује шта ће учинити са Шешељом и Станишићем: да ли ће Шешељ добити 20 година за вербални деликт и шта ће бити са Станишићем. Да ли ће и он проћи као многи фамозни „амерички људи”, многи политичари и људи са српске јавне сцене, људи из ДОС-а, међу којима и Момчило Перишић, који су умислили да су амерички фаворити и озбиљно се заиграли, па су мислили ја сам ЦИА и са Америком, и све је у реду. Велике силе и службе немају емоција. Када питате кога више воле, мене или Радета Булатовића, они ће вам рећи – Булатовића, он им је све однео, а ја сам им давао информације за које сам мислио да треба да се размењују. Они користе сваку прилику, и ако нађу будалу која ће да им однесе архиву, они ће да кажу – супер. Да ли за успостављање сарадње са другом тајном службом мора да постоји државна одлука? Апсолутно не. То је нешто што је уобичајена пракса свуда у свету. Можемо често да чујемо како најјаче службе на свету 40 одсто информација добијају легалним путевима, 50 одсто разменом, а само 10 одсто класичним обавештајним радом. Када је прави човек дошао на чело службе, а то је Станишић, ми смо почели ту сарадњу, коју сам ја наставио и имамо је и данас. Ако директор не обавештава надређеног о својим контактима, да ли он може да пређе дозвољену линију? Подразумева се да шеф службе обавештава свог надређеног. Министар Душан Михајловић и ја смо били заједно, рецимо, у Вашингтону, Паризу. Постоји и Управа за сарадњу са другим тајним службама и она све информације, па и оне које се добијају кроз размену, доставља државном руководству. То је и питање поверења. Ако неки Милошевић постави Станишића, то значи да је имао поверења у њега. Не може Станишић да сакрије да је Дојч био у Београду. Да ли је Станишић могао да да информацију коју није смео? То је вечно питање. Ја сада причам са вама – да ли то значи да ви радите за службу или служба ради за вас? Морате да разговарате да бисте били информисани, а да бисте нешто добили нешто морате и да дате. Разговарају два министра, па један каже: ово је незванично и то је нешто што је нормално и уобичајено. Да ли је пређена граница или није, то је ствар искуства и ствар талента, концентрације и свега осталог. Да ли је Станишић могао да пређе ту границу? Имате те две опције. Имате професионалца, паметног и информисаног човека, с којим сви хоће да разговарају и који жели да развија сарадњу и са ЦИА и са другим тајним службама, што је у интересу земље. И имате крајност која каже да је Јовица Станишић радио за ЦИА, што подразумева да је био њен сарадник како би добијао новац или је то био зато што је мрзео Слободана Милошевића. То је ван памети. Шта је мотив осим стручне и професионалне сарадње? Паре? Станишић је био начелник РДБ у време ратова, шверца, криминала. Његов школски друг Михаљ Кертес био је на челу царине, Станишић је могао да узме колико год хоће. Идеолошки мотив не постоји јер Станишић важи за патриоту и српског националисту. А како важи и за професионалца, намеће се закључак да је реч о човеку који увиђа да је сарадња са том великом службом нешто што је корисно за земљу. Свако са два грама мозга на његовом месту би урадио исто. Не видим други мотив. Т. Д. [објављено: 03/03/2009] <http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Olakshavajuce-okolnosti-umesto-amnestije.sr.html> http://www.politika.rs:8080/images/icon-print.gif <http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Olakshavajuce-okolnosti-umesto-amnestije.sr.html> http://www.politika.rs:8080/images/icon-send.gif пошаљите <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=new_review&int_itemID=77405> коментар | погледајте <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=77405> коментаре (9) http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Olakshavajuce-okolnosti-umesto-amnestije.sr.html
<<attachment: image001.gif>>
<<attachment: image002.gif>>
