Pravda, 6.03.09 / Ненад Брезо, бивши оперативац југословенске Контраобавештајне службе, хоће да сведочи пред Хашким трибуналом Србију не занимају шиптарски злочини · У „Жутој кући" побијено је и без крви и органа остало више од 500 људи, а злочин су организовали главни официри: Чеку, Тачи, Харадинај, Хаљити, Љуштаку и Салими, уједно и главни извозници српске крви и органа · Нашем тужиоцу за ратне злочине још 2007. сам предао и имена злочинаца, али ме више никада нико није позвао · Више се бојим наших него Шиптара. Управо зато што сам све ове податке дао тужиоцу, имао сам проблеме - Сви бивши шефови УНМИК-а на Космету, од Бернара Кушнера, Михаела Штајнера и Сорена Јансена Петерсена до Јоакима Рикера, добро су знали да су припадници бивше УЧК, под вођством највиших официра, у времену од 1999. до 2000. узимали крв и органе Србима, Русима, Чесима и Украјинцима, и сви су учествовали у стопирању истраживања тог страшног злочина. А ја сам нашем специјалном тужиоцу за ратне злочине 2007. предао и имена злочинаца, али ме више никада нико није позвао да о томе кажем шта знам, па ћу, очигледно морати да сачекам Дика Матрија, истражитеља Хашког трибунала и понудим му да сведочим у Хагу - рекао је у разговору за „Правду" Ненад Брезо, сарадник Контраобавештајне службе бивше Југославије. Претње УЧК Због сазнања до којих је дошао, он је у Немачкој још 1999. године добијао озбиљне претње Шиптара, са увек истим потписом - УЧК. Пошто су претили и њему лично, и члановима његове породице, Брезо је добио заштиту немачке полиције, али није одустао од истраге страшног злочина коју су над његовим народом починили косовски Шиптари и Албанци. - Још 2002. имао сам све податке. Знао сам да у месту Бурељи, на граници Србије и Албаније, постоји клиника Гур, коју су звали „Жута кућа". Ту, на северу Албаније, био је и логор за Србе. Истовремено је у Приштини постојала једна клиника чији је власник био Турчин. У Албанији је главни хирург био доктор Даутај Кестро, а с њим је радио и један доктор из Пећи кога су звали „Носоња". Они су несрећним Србима, али и Русима, Чесима и Украјинцима, најпре узимали крв, која је преко Турске транспортована у Италију, а отуд даље, највероватније до Америке. Јер, како ми је посведочио један Албанац који је све то гледао из непосредне близине, испевали су и песму у којој се питају докле је стигла српска крв, и одговарају да ће препливати Америку - прича Брезо. Према његовим информацијама, у „Жутој кући" побијено је и без крви и органа остало више од 500 људи, а злочин су организовали главни официри: Агим Чеку, Хашим Тачи, Рамуш Харадинај, Хафтер Хаљити, Сами Љуштаку и Сулејман Салими, који су били и главни извозници српске крви и органа. - Терористичка група „Очи орла", и „Група 21", чија имена такође знам, били су њихови главни оперативци. Међутим, морам да кажем да је било и лекара Шиптара који су одбили да учествују у овом злочину, а касније их је, зато што су били потенцијално опасни сведоци против Рамуша Харадинаја, поубијао Љирим Јакупи, убица из УЧК-а - каже Брезо за „Правду", подсећајући да је све податке имао пре хашке тужитељке Карле дел Понте, која је о свему сада написала и књигу. Брезо тврди да је главни финансијер злочина Беџет Пацоли, у Европи познат као послован човек који је уједно финансирао и активности УЧК по терористичким камповима у европским градовима, па и код Новог Места у Словенији. Плашим се наших У све ово, по његовим сазнањима, умешани су и Екрем Лука, познат као трговац цигаретама на Космету, Реџеп Селими, Сенеш Еркиз (Турчин, лобиста Шиптара из Цириха у Швајцарској). А помагали су и Букашијер, и његов пријатељ Ахмет Краснићи, који је у Немачкој основао фонд из кога је обезбеђивао средства. - О свему желим јавно да сведочим, јер имам много више података од ових које сам навео, и никога се не плашим. Истина, више се бојим наших него Шиптара, јер мислим да сам управо зато што сам све ове податке дао тужиоцу за ратне злочине касније имао проблеме. Наиме, када сам 2004. отишао у Румунију и узео 560.000 долара које сам држао у сефу једне банке, био сам ухапшен и без ташне са мојим личним парама депортован у Србију. После седам месеци, одлежаних у затвору у Панчеву, за мном је расписана потерница, а после сам поново ухапшен у Новом Саду и осуђен на три године и девет месеци затвора, које сам „одслужио" у Сремској Митровици - рекао је саговорник „Правде". Он додаје да се, и поред тога, не плаши, јер зна да је истина јача од свега. - Покушавао сам да дођем и до Бруна Векарића, јер сам желео да ми омогући сусрет са Диком Мартијем који за Хашки трибунал истражује вађење органа Србима и осталима. Али, никада у томе нисам успео. Некако имам утисак да нико не жели да чује ту непожељну истину. Али, како сам познат као упоран и истрајан у својим намерама, ја сам већ преко својих адвоката у Немачкој и Швајцарској предузео одређене активности да дођем до овог истражитеља, упркос претњама које и даље стижу и мени и мојим најближима. И надам се да ћу једног дана против наведених злочинаца сведочити у Хагу - поручује Ненад Брезо. Н. Стојчевић http://www.pravda.rs/srbija/7389/srbiu-ne-zanimau-shiptarski-zlochini
