http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Slovenija-Tito-kriv-za-posleratne-likvidacije.sr.html
Словенија: Тито крив за послератне ликвидације
Да ли тајну рова „Барбара” расветљавају документи „сакривени у неком
београдском архиву”?
Злогласни ров „Барбара” (Фотодокументација „Политике”)
Од нашег сталног дописника
Љубљана, 7. марта – У Словенији се после откривања до сада највеће
масовне гробнице, 60 година прећутане у запуштеном руднику код Лашког у
чија окна су бачене жртве послератних ликвидација, распламсала дебата о
кривици. Јанез Становник, председник Савеза бораца и учесник у Другом
светском рату, тврди да је за злочин бесмислено оптужити партизане. За
ликвидације заробљених припадника непријатељских формација али и
политичких неистомишљеника и цивила, Становник тврди да није знао.
Извршили су их, каже, „припадници тзв. војске државне безбедности која
је деловала у оквиру Југословенске армије а која је била подређена
Врховном штабу”.
Становник одговорност за послератна недела приписује некадашњем врховном
команданту Јосипу Брозу. Правда се да је борачка организација подржала
идентификацију послератних масовних стратишта, откривање заташканих рака
и „пиететну сахрану жртава, чиме се својти омогућава да сахрани остатке
предака”. Антон Дробнич, некадашњи генерални државни тужилац Словеније
који се залаже за рехабилитацију домобрана, слаже се да су „ликвидације
извршене на Титову команду”, али то не поништава кривицу „словеначких
партизана које су водили комунисти”.
Становник одбацује Дробничеве оптужбе. Подсећа да су партизанске
јединице распуштене 1945, па су они који су „оптирали да остану у
униформи укључени у Југословенску армију, што је била регуларна војска
под командом Београда”. Дробнич, међутим, упире прст на преживеле
партизанске команданте, а словеначка телевизија прозива Митју Рибичича,
иако га је суд недавно ослободио сличних оптужби. „Ништа страшније нисам
видео, не можете ни замислити како су ти људи патили”, испричао је
новинарима Јоже Балажиц, начелник љубљанског Института за судску
медицину, пошто је прегледао доступне делове рова „Барбара”. Ров је део
1942. године напуштеног рудника у Худој јами (Страшна јама) у цељској
регији. У њему су акцијом државне комисије за сондирање и евидентирање
прикривених гробница пронађени мумификовани лешеви жртава послератних
ликвидација. Дробнич тражи да тужилаштво изведе џелате пред лице
правде.Истражитељи откривају да су за садржину „Барбаре” сазнали
захваљујући петорици актера ликвидација, који су на самртној постељи
себи олакшали савест. Потом су рудари рудника Трбовље–Храстник јуна
2008. почели да разбијају и извлаче препреке из рова на чијем улазу
великим словима пише „зараза” (на српском, словеначки је „окужба”).
Прошлог уторка су се пробили до јаме дубоке 72 и пресека четири метра у
којој су нашли око 300 нагих тела поливених живим кречом, добро очуваних
у херметички затвореном простору.
Према доступним сведочењима, Худа јама крије до 12.000 жртава
послератних ликвидација. То је пример једног од најгорих облика насиља
послератне комунистичке власти, сматра директорка Студијског центра за
народно помирење Андреја Валич. Она у налазишту види материјали доказ
злочина – вансудских обрачуна политичке полиције, Озне, са непријатељима
нове власти. Очекује да тајну рова „Барбара” расветле документи
„сакривени у неком београдском архиву”.
Светлана Васовић-Мекина
[објављено: 08/03/2009]
stampaj posalji
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
