Otvaranje istrage u predmetu Dobrovoljačka u Beogradu
"Herojska odbrana" zločina
U ćutanju je sigurnost za Ganića, Kljujića, Pušinu, Backovića i ostale, a ako
istragu pokrene neko u Beogradu računa se da će se krv s ruku najlakše moći
sprati besmislenom optužbom da je to samo nekakva “velikosrpska ujdurma”. A da
to što su u Dobrovoljačkoj ulici, 3. maja 1992. pobijeni vojnici i oficiri, ne
pružajući nikakav otpor - ne predstavlja ništa drugo do “herojsku odbranu”
Sarajeva
Slobodan Durmanović
_____
Prošle sedmice u javnost je procurila informacija da je MUP Srbije raspisao
poternicu za 19 lica osumnjičenih za zločin nad pripadnicima nekadašnje JNA, 3.
maja 1992. u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu. Tome je prethodilo rešenje o
sprovođenju istrage protiv 19 lica kojima se stavlja na teret izvršenje
krivičnog dela ratni zločin protiv ratnih zarobljenika i upotreba nedozvoljenih
sredstava borbe. Tog i prethodnog dana pobijena su 42 vojnika i oficira JNA,
navodi se u rešenju o sprovođenju istrage koje je 29. decembra prošle godine
potpisao Milan Dilparić, istražni sudija Veća za ratne zločine Okružnog suda u
Beogradu.
Nova-stara istraga: Niko iz istrage nije želeo zvanično da komentariše ovaj
slučaj. Nezvanično, izvor «NR» iz istrage smatra da nije dobro što su
informacije o istrazi i o poternici dospele u medije. «Nažalost, to je poteklo
od nekog iz Republike Srpske, ja ne znam zbog čega, jer za tim nije bilo
potrebe. Mi veoma ozbiljno vodimo istragu i nadali smo se da ćemo, van domašaja
medija, uspeti da dođemo do izjava nekih od osumnjičenih, možda čak i u
Beogradu», kazao je izvor «NR», jedan od istražilaca Tužilaštva Srbije za ratne
zločine, koji je odlično upućen u predmet «Dobrovoljačka».
Prema našem izvoru, u srbijanskom Tužilaštvu već su planirali da od Tužilaštva
BiH u Sarajevu zatraže ispitivanje nekoliko ključnih ličnosti koje se sumnjiče
za zločin u Dobrovoljačkoj, a postojala je, navodno, i mogućnost da se neki od
osumnjičenih pojave na teritoriji Srbije, što bi automatski omogućilo njihovo
privođenje, slično kao u slučaju Ilije Jurišića, optuženog za zločin u Tuzli,
15. maja 1992. Zamisao srbijanskih istražnih organa sada će se znatno teže
odvijati, čak i ako ispitivanja svedoka i osumnjičenih budu vršili tužioci u
Sarajevu. To se moglo jasno videti po reakcijama sarajevskih političara, čim je
objavljena nepotvrđena, ali sasvim tačna informacija da su među osobama koje
srpsko Tužilaštvo sumnjiči i ratni članovi Predsedništva RBiH Ejup Ganić i
Stjepan Kljuić, zatim ratni ministar unutrašnjih poslova RBiH Jusuf Pušina, a
od poznatijih lica tu je Zaim Backović, prvi operativac «Patriotske lige» koji
se sumnjiči i za glavne operativne radnje u napadu na kolonu JNA koja se
Dobrovoljačkom ulicom povlačila iz sedišta Komande Druge vojne oblasti JNA.
Zaim - Zagi Backović danas je poslanik Stranke za BiH u parlamentu FBiH i jedna
je od najuticajnijih ličnosti među ratnim veteranima iz redova Armije RBiH.
A upravo su Backovićev šef Haris Silajdžić, pored njegovog kolege u
Predsedništvu BiH Željka Komšića, bili najglasniji u reakcijama na vest da je u
Beogradu otvorena istraga za zločin u Dobrovoljačkoj. Oni su, dakako, istakli
da se u Srbiji ne može suditi državljanima BiH, ali niko od njih nije ni
pomenuo zločin u Dobrovoljačkoj. Valjda zato što i ne misle da se tada dogodio
zločin, već - sasvim suprotno. Štaviše, Komšić je ustvrdio da raspisivanje
poternice «potvrđuje umešanost Srbije u rat u BiH»!?
«Ta istraga je smešna, jer ja sam tog 2. i 3. maja 1992. samo branio BiH»,
odgovorio je Ejup Ganić. Stjepan Kljuić nije želeo ništa da komentariše, dok se
ostali nisu javljali za reč.
Valjda to ćutanje, odnosno negodovanje upućuje na odgovor zašto istraga o
zločinu u Dobrovoljačkoj nije do sada čestito ni otvorena tamo gde je najpre
trebalo - u Tužilaštvu BiH. „Možemo reći da u Tužilaštvu BiH postoji predmet
koji se odnosi na ratne zločine u Dobrovoljačkoj ulici, ali ne možemo u ovom
trenutku licitirati sa imenima, niti davati neke detalje o tom predmetu. Imamo
predmet koji se odnosi na događaj u Dobrovoljačkoj ulici i predmet koji se
odnosi na dešavanja u sarajevskoj kasarni ’Viktor Bubanj’“, izjavio je Boris
Grubešić, portparol Tužilaštva BiH.
Ni Grubešić, niti iko drugi iz bh. Tužilaštva nisu, međutim, objasnili zašto je
do sada malo šta učinjeno na predmetu „Dobrovoljačka“, iako se dobro zna da je
reč o jednom od predmeta koji je vraćen iz Haškog tužilaštva s preporukom da
istraga obavezno bude nastavljena, kao i da u tom predmetu postoje zaista
snažni dokazi o organizaciji napada na kolonu JNA i zločinima koji su zatim
počinjeni.
Vrhunac ironije su izjave iz Tužilaštva BiH koje objavljuju pojedini sarajevski
mediji da će ta institucija, čim stigne zvanična potvrda iz Srbije da je
tamošnji MUP raspisao poternice za 19 bh. građana, putem Ministarstva pravde
BiH zatražiti ustupanje tog predmeta. Za takav potez navode se dva razloga: da
Tužilaštvo BiH vodi istražne radnje u predmetu "Dobrovoljačka" te da BiH nije
potpisnica sporazuma koji su potpisala tužilaštva Srbije i Hrvatske za
procesuiranje slučajeva nezavisno od toga gdje se zločin dogodio.
Kako je «NR» pisao još pre dve godine, u ovom predmetu priložen je snimak
radio-veze između komande u zgradi Predsedništva RBiH i jedinica TO, Zelenih
beretki i “Patriotske lige“ na terenu pre napada na kolonu i tokom njega, koji
su «uhvatili» obaveštajci JNA: tu se jasno raspoznaju glasovi i komande, a
«govornici» sa snimka identifikovani su još dok je predmet „Dobrovoljačka“
obrađivalo nekadašnje Vojno tužilaštvo u Beogradu.
Portparol Tužilaštva Srbije za ratne zločine Bruno Vekarić potvrdio je za «NR»
da se sadašnja istraga upravo naslanja na taj predmet. „Ovo je strahovito
veliki predmet. To vidite i po broju osumnjičenih. Drugo, postoji način rada po
kom je nekada delovalo Vojno tužilaštvo. Mi smo faktički taj predmet iz jedne
faze vratili u drugu, vratili u fazu pretkrivičnog postupka da bismo mogli da
napravimo procesno validan predmet. Mogu da kažem da je predmet vrlo potkovan.
Iz aspekta tužilačke procene, dokazi su veoma jaki. Recimo da su dokazi
dovoljno jaki da može da se formira jasan optužni predmet“, kaže Vekarić.
Nažalost, ključni akteri u ovoj priči general Milutin Kukanjac i Alija
Izetbegović, više nisu među živima. Ali, tu su gotovo svi ostali: pored Ejupa
Ganića i Stjepana Kljujića, u zgradi Predsedništva RBiH tada je bio i Bakir
Izetbegović, dok su, s druge strane, u Komandi Druge vojne oblasti pored
Kukanjca i Izetbegovića, bili još i Izetbegovićeva kćerka Sabina i
potpredsednik Izetbegovićeve vlade Zlatko Lagumdžija. Da je dogovor o mirnom
izvlačenju Dobrovoljačkom ulicom postojao u više navrata potvrdio je i tadašnji
komandant UNPROFOR-a general Luis Mekenzi. Svi oni su živi i zdravi i mogli su
do sada dati svoje izjave u Tužilaštvu BiH, ali tamo, izgleda, još nema
dovoljno volje da se sprovede temeljna istraga i podignu optužnice. Umesto
toga, u Kantonalnom tužilaštvu u Sarajevu pokretana je istraga protiv Mekenzija
za, navodno, silovanje, ali kada je i sam kanadski general demantovao te
optužbe i ponudio se da dođe da odgovori na optužbe, niko ga nije pozivao.
Možda baš zato da Mekenzi ne bi pomenuo Dobrovoljačku, pa da se opet otvori
pitanje: zašto nisu kažnjeni zločinci? Ovako, u ćutanju je sigurnost za Ganića,
Kljujića, Pušinu, Backovića i ostale, a ako istragu pokrene neko u Beogradu
računa se da će se krv s ruku najlakše moći sprati besmislenom optužbom da je
to samo nekakva “velikosrpska ujudurma”. A da to što su u Dobrovoljačkoj ulici,
3. maja 1992. pobijeni vojnici i oficiri, ne pružajući nikakav otpor - ne
predstavlja ništa drugo do “herojsku odbranu” Sarajeva!?
Scenario za masakr: Kako je izgledala ta “odbrana” više nego upečatljivo vidi
se iz transkripta presretnutih razgovora/snimaka radio-veze TO RBiH. Snimci i
transkripti nalaze se i u Tužilaštvu BiH, kao i u Tužilaštvu Srbije za ratne
zločine, a “NR” ih je objavio pre skoro četiri godine. Među kodnim imenima,
najzastupljenije ime je Zagi, a iza njega krije se Zaim Backović, čovek koji je
gotovo u stalnom kontaktu sa Ejupom Ganićem.
Pre nego što će kolona krenuti, Zagi poručuje: "Poruka od Zagija, naređenje od
Zagija za sve jedinice. Sva pokretna vozila neprijatelja uništiti. Pripremiti
zapaljive smjese i sve paliti. Ponavljam: sva pokretna vozila od neprijatelja
uništiti, pripremiti zapaljive smjese i paliti sve. Komanda od Zagija."
Zagi ubrzo prosleđuje novu komandu: "Najbliža jedinica Dobrovoljačkoj,
blokirati ulicu, Zagi ovdje... Obarajte stabla, sve živo, da se ne mogu ni
milimetra pomaknuti i odma' po njima, ako pođu negdje bježat..."
Kako su usledili protesti šefa evropskih posmatrača Kolma Dojla, slede panična
naređenja da se svi koji mogu biti viđeni kod Komande Druge vojne oblasti
sakriju da ih ne vide. Gotovo istovremeno, sledi poruka o promeni uslova
dogovora iz Komande (gde sedi Ejup Ganić), koju sluša i Pušač, što je kodno ime
za Stjepana Kljujića: "Komanda, komanda ovdje. Slušaj me, slušaj me dobro. Nema
propuštanja vojnih vozila, nema propuštanja bornih kola, BOV-ova, pincgauera i
ostalog. To odmah ima da se uništi..."
Zagi: "Pušač, je l' možeš ponoviti to što si maloprije..."
Pušač: "Rekao sam da sam uputio poruku u Komandu (Kukanjcu) da garantujemo
prolaz bez pucanja i provokacija trima vozilima UN-a i evropskih posmatrača. A
rekao sam da ne dozvoljavamo da se kreću vojna vozila... Zagi, jesi l' čuo?"
Zagi: "Dobro je, preuzeto je."
Ubrzo, međutim, opet sledi promena uslova od strane Ejupa Ganića, prenesena
preko Zagija.
Zagi: "S obzirom na dogovor koji je postignut sa Kolmom Dojlom i svim
strankama, dogovoreno je da predsjednik (Izetbegović, op. a.) dođe u
Predsjedništvo, te da se nakon toga kola UNPROFOR-a okrenu i odu na odredište."
Pušač: "G. Dojl, sada sam razgovarao s njim, kaže da su uvjeti bili da kad
krene predsjednik, da krenu i ostala kola. Onda se g. Ganić i g. Kolm Dojl nisu
dobro razumjeli..."
Pušač: "... Da li su uvjeti dogovora bili da se istovremeno krene ili da prvo
dođe predsjednik u Predsjedništvo?"
Ganić: "Prvo treba predsjednik da dođe u Predsjedništvo..., a onda Kukanjac
treba da polazi iz Druge komande."
Zagi: "... Jesi li prenio g. Dojlu ovu poruku g. Ganića?"
Pušač: "Jesam, doslovce sam prenio... Ovaj kapetan iz UN-a je otišao da to kaže
g. Dojlu..."
Bilo je to pred polazak kolone, kada Mekenzi uzvraća poruku Ganiću.
Kapetan UN-a Tomas: "General Mekenzi je sada u svojim kolima zajedno sa vašim
predsjednikom i oni čekaju ispred kasarne. Čim se general Kukanjac popne na
brdo, oni će krenuti sa dva automobila zajedno u štab UNPROFOR-a i započeti
mirovne pregovore. A ovo je posljednji poziv, rekao je general Mekenzi."
Ganić: "Recite generalu Mekenziju da ovo nije ono što smo se dogovorili, jer
došlo je do promjene, ovo je drugačije od onoga što smo se dogovorili... Ja ne
mogu donositi odluke bez predsjednika."
Sledi nastavak ovog razgovora, koji se završava Ganićevim pozivom Mekenziju da
mu se javi radio-vezom. Da li su se čuli pred sami polazak kolone, ostaje
nepoznato, ali uskoro sledi naredba iz Centra odakle se rukovodi akcijom, a u
kojem se nalazi i Ganić:
"Svim jedinicama TO grada: ne dirati kola UNROFOR-a... Vozilima JNA ne
dozvoliti prolaz i uništiti... kola UNPROFOR-a pustiti do zgrade
Predsjedništva."
Sledi nečuveni cinizam: pokušaji da se uspostavi veza sa Kukanjcem i prenese
prethodna poruka, a pošto ne uspeva, sledi naređenje:
"Centar govori, niko vas više ne čuje, centar govori... niko ne smije proći...
samo vozila UNPROFOR-a... Naređenje, sačekajte svi... Svim jedinicama, izvršna
komanda: JURIŠ!!! Iz Vrhovne komande TOBiH... ne mogu vozila prolaziti...
blokirajte to... dok se predsjednik ne pojavi blokiraj."
Usledio je opšti napad na zadnji deo kolone, a na transporter u kojem se nalazi
Izetbegović, iznenada se penje Jovan Divjak, otvara vrata i prenosi
Izetbegovićeve reči da se ne puca. Iznenada se tu pojavljuje i kamera TV
Sarajevo. Snima Divjaka na transporteru, ali ujedno hvata i sve zvukove iz
Divjakove motorole. Na rečenicu: "Ne pucaj, vojska se predaje", glas iz
motorole viče: "Radite ono što sam vam rekao… samo rokaj!" "Je l' ovo Ganić
komanduje? Ejup Ganić, ovaj što se dere i najviše viče?", pita se Divjak.
Tada je kolona već bila zaustavljena, a u zadnjem delu već su bili pobijeni
vojnici i oficiri. “Hrabri” teritorijalci RBiH ubijali su ih kao glinene
golubove, dok su ovi sedeli mirno u svojim vozilima, a kada su kolonu
zaustavili, sve vojnike i oficire su isterali napolje, da bi zatim neke od njih
bukvalno postreljali na licu mesta.
Ostali su imali sreću da prežive masakr. Oni koji su do danas ostali živi
čekaju da zločinci i njihovi nalogodavci budu kažnjeni.
http://www.novireporter.com/look/reporter/nr_article.tpl?IdLanguage=11&IdPublication=2&NrIssue=312&NrSection=7&NrArticle=3939
