Intervju: Vuk Jeremić Hodamo po žici zbog Kosova i EU
Autor: T. Spaić, T. N. Đaković | Foto:D. Grubin | 12.03.2009. - 07:53 Od ogromne je važnosti da Srbija dođe na belu šengensku listu. To pitanje je najmanje opterećeno politikom u procesu proširenja Evropske unije, i zato mislim da je to najlakše dostižan cilj u ovoj godini za nas. Vlada i sve državne institucije će učiniti sve da ovo bude završeno i da građani Srbije kao i svi drugi građani Evrope putuju bez barijera - kaže u intervjuu za „Blic“ Vuk Jeremić, ministar inostranih poslova. Prema diplomatskim izvorima u Beogradu, do dobijanja „belog šengena“ neće možda doći ni ove godine jer EU želi da sve zemlje regiona istovremeno dobiju „beli šengen“, a za to nisu još sve države spremne. Međutim, srpski šef diplomatije insistira da je jasna „mapa puta“ koja treba da se ispuni do bezviznog režima sa zemljama EU definisana posebno za svaku od zemalja regiona. - Kada ispunimo uslove, mi ćemo, nezavisno od svih drugih i njihove efikasnosti, biti u prilici da to građanima omogućimo - naglašava Jeremić. Ima i unutrašnjih opterećenja. Upravo je Vlada Srbije povukla zakon o zabrani diskriminacije, koji je jedan od uslova? - Sve napore ćemo uložiti da neophodne zakone usvojimo u najkraćem mogućem roku. Kako ste doživeli kritiku američkog, francuskog, nemačkog i britanskog ambasadora koji su vam u „Blicu“ zamerili da insistiranjem na Kosovu kočite saradnju na drugim poljima? - Nije uobičajena praksa da akreditovani predstavnici stranih vlada na takav način daju ocene prilika u zemlji u kojoj su gosti. U velikoj većini država to ne bi bilo najbolje primljeno. Mi sa te četiri zemlje pokušavamo da gradimo najbolje moguće odnose i pored toga što sa svakom od njih postoji otvoreno pitanje koje je veoma značajno za očuvanje ustavnog poretka Srbije. Trudimo se da izolujemo ono što nas razdvaja i fokusiramo se na stvari koje nas približavaju i gde nam se interesi podudaraju. Nema ničeg neobičnog u tome da ambasadori iznose više ili manje otvorene stavove, pogotovo ako to sugeriše način da se poprave odnosi. Zašto vam to smeta? - Bilo koji ambasador Srbije koji bi davao svoja pozitivna ili negativna mišljenja vezana za unutrašnja politička pitanja zemlje u kojoj je akreditovan bio bi ukoren od strane našeg Ministarstva inostranih poslova jer smatramo da to nije uobičajena diplomatska praksa. Da li ste ambasadorima uputili diplomatski demarš? - Ne. Da li uspevate da razgovarate sa njima i o drugim stvarima, mimo teme Kosova? - Trudim se, mada mi je teško da sebe ocenjujem. Svaki put razgovaram o mogućnostima ulaganja, mada to nije moje zaduženje. Pitanje Kosova je pitanje spoljne politike jer smo se opredelili za odbranu diplomatskim sredstvima. Normalno je da je Ministarstvo spoljnih poslova u prvoj liniji odbrane. Svaka zemlja koja bi se našla u ovakvoj situaciji bi značajne diplomatske resurse posvetila tom problemu. Ali to nije naš jedini spoljnopolitički prioritet. Tu su još dva - ubrzanje evropskih integracija i saradnja u regionu. Trudimo se oko sva tri prioriteta i naš je zadatak da nijedan od njih ne postane kontradiktoran onom drugom. To zahteva stalno balansiranje, hod po žici, jer u našoj situaciji to nije jednostavan posao. Sve su glasnije najave da ove godine neće biti primanja kandidatura za pristupanje EU zbog ekonomske krize? - Integracija Srbije u EU je prioritet od koga ova vlada neće odustati. Taj posao svakog dana postaje sve teži zbog realnih spoljnih okolnosti. Za proširenje EU potreban je konsenzus svih 27 zemalja, a on se svakog dana sve teže stiče zbog ekonomskih problema koji se prelamaju i u političku sferu. Objektivno, svakim danom je sve teže. Postoje jasno definisani institucionalni koraci na tom putu i njih ne možete preskakati. Sledeći korak koji moramo da načinimo, odmrzavanje SSP, naročito je težak zbog toga što u Uniji ne postoji konsenzus o našoj saradnji sa Haškim tribunalom. Šta će pre da se dogodi: da ubedimo Holandiju u punu saradnju ili da optužene izručimo Hagu? - Zadatak diplomatije je da ubedi svih 27 zemalja da je Srbija ispunila sve uslove. Dalje od toga ne možemo. Holandija punu argumentaciju doživljava samo u smislu „Pronađite Ratka Mladića“. Praktično okončanje saradnje otklonilo bi potrebu da bilo koga ubeđujemo u našu punu saradnju. Bliži smo Rusiji nego Americi Kako naše strateško vezivanje za Rusiju utiče na odnose sa Zapadom? - U domenu energetike, naši strateški odnosi sa Rusijom nisu nimalo različiti od onih koje ima znatan broj evropskih zemalja, članica EU. Ne verujem da sa stanovišta našeg centralnog strateškog prioriteta, a to je članstvo u EU, mogu imati negativan uticaj. A sa Amerikom? - Naši odnosi sa Rusijom su u ovom trenutku bliži nego sa Amerikom jer sa Rusijom nemamo nijedno otvoreno političko pitanje. Kriza zatvara konzulate Srbije u svetu U godišnjem planu ministarstva predviđeno je otvaranje novih konzulata u Kninu, Los Anđelesu i Venecueli. Da li će biti novca za to? - Situacija sa budžetom je izuzetno teška. Planiranje u našem ministarstvu se radi dve godine unapred i ne verujem da ćemo imati sredstava za sve. Naš prioritet je otvaranje konzulata u Kninu zbog toga što želimo da u saradnji sa Vladom Hrvatske pospešimo povratak izbeglica. Međutim, finansijska situacija je teška i iako nam u političkom i diplomatskom smislu treba proširenje jer nemamo ambsade ni u svim zemljama EU, pre ćemo biti u situaciji da neka predstavništva, uglavnom konzulate, zatvaramo nego da nova otvaramo. Još smo u procesu razmatranja koji bi to mogli da budu. Odluka će pre svega biti zasnovana na ekonomskim parametrima. http://www.blic.rs/politika.php?id=83096
