Poslednjih dana u štampi su se pojavile cetiri na prvi pogled nepovezane vesti. Ipak, nešto zajednicko u njima postoji i medusobno ih povezuje.
Kriza i preskupi politicki projekti Sve žešca ekonomska kriza je pocela da ruši sve politicki projekte koji nikada nisu bili zasnovani na realnošcu, ali su za Americku i Briselsku birokratiju predstavljali zgodne poligone sa kojih su deljene „packe“. Nekom politicke, a nekom i životne. Sada se toj birokratskoj mašineriji suzio prostor, jer para nema za razbacivanje, pa ce mnogi politicki kvazi projekti morati da propadnu. U ovom tonu u kratkim noticama govori i „Glas Rusije“ koji me je inspirisao da na toj osnovi napišem jedan malo opširniji prikaz svetskih kvazi projekata, u koje su se svi zaklinjali a kojih se zapad danas pokušava da oslobodi, ne misleci o pustoši koja iza tih zapocetih a nerealizovanih projekata ostaje. Kad politicari istrce sa poznatom poštapalicom da nešto „nema alternativu“, odmah treba shvati da se radi o nekom promašenom projektu. Tako treba posmatrati i svakodnevne istupe naših „politickih mozgova“ kad graknu da „ulazak Srbije u EU nema alternativu“. Sve na Svetu ima alternativu, osim za one ciji mozak radi jednokanalno i koji nisu u stanju da kreiraju dobra alternativna rešenja. Ako uopšte i kreiraju?.... ili samo sprovode necija vec razradena rešenja. No, da se ipak vratimo temi promašenih politickih projekata. Poslednjih dana u štampi su se pojavile cetiri na prvi pogled nepovezane vesti. One su samo na prvi pogled nepovezane jer su se pojavile na razlicitim krajevima sveta ali kad bolje sagledamo, nešto zajednicko u njima postoji i medusobno ih povezuje. Navešcu ih po brojevima kako su se pojavljivale i kako bi ih kroz tekst lakše pratili: 1. Prošle subote predstavnik Euleks-a u Prištini Kristof Lamfalusi saopštava javnosti da prema zahtevu Londona ocekuje smanjenje broja osoblja iz Velike Britanije. Smanjenje broja osoblja London zahteva u vezi sa finansijsko-ekonomskom krizom. 2. U nedelju na konferenciji za štampu posvecenoj ekonomskom samitu Evropske unije, održanom u Briselu, kancelar Nemacke Angela Merkel izmedu ostalog izjavljuje: „Izgradnju gasovoda „Nabuko“ ne treba da finansiraju poreski obveznici Evropske Unije“. 3. U ponedeljak „Njujork Tajms“ javlja kako je americki predsednik Barak Obama uputio pismo svom ruskom kolegi Dmitriju Medvedevu, u kojem se istice da su SAD spremne da se odreknu razmeštanja antiraketnog štita u Poljskoj i Ceškoj, ako im Rusija pomogne u rešavanju iranskog nuklearnog problema. 4. I najzad u utorak, beogradska „Politika“, pozivajuci se na izvor u sedištu NATO-a u Briselu, saopštava da ce se prisustvo medunarodnih snaga na Kosovu KFOR-a, pocev od juna svesti na minimum. Prema ovoj informaciji, ministri odbrane zemalja NATO na sastanku u junu dogovorice se o cisto simbolickom prisustvu KFOR-a u pokrajini. Šta je zajednicko za ove teme razbacane po medijskom prostoru? Jedina zajednicka komponenta je to što su svi pomenuti projekti cisto politicke prirode, a koji su za Americku i Briselsku birokratiju predstavljali zgodne poligone sa kojih su deljene „packe“. Nekom politicke, a nekom i životne. Sada se toj birokratskoj mašineriji suzio prostor, jer para nema za razbacivanje, pa ce mnogi politicki kvazi projekti morati da propadnu. Tendencija je ocigledna – politicki projekti se zatvaraju brzinom direktno proporcionalnom razvoju svetske krize. Pa možemo konstatovati da ako je kriza za Svet bar u necemu dobra - dobra je u domenu da se neke usijane glave ohlade, da se spuste na zemlju i ne žive u virtualnom svetu stvarajuci nerealne politicki projekte. 2. Na ekonomskom samitu Evropske unije održanom u Briselu, pred teškim zadatkom našla se gospoda Merkel, jer treba da odgovori na pitanje gde naci gas da se napuni taj mocno planirani gasovod „Nabuko“ koji ide do Irana i Iraka preko Turske, Bugarske, Srbije, Madarske do stare Evrope i koji je dug skoro 4.000 km. Izgradnja takvog gasovoda bi bila ogromna investicija, a tog gasa koji bi punio gasovod za sada nema. Gasa nema ili je njegovo prikupljanje neizvesno a ulaganja u „Nabuko“ se vec ocekuju. Kriza je mnoge osvestila pa je i tiho rdajuci gasovod „Nabuko“ – postao samo spomenik neostvarenim snovima o diverzifikaciji gasnog snabdevanja Evropljana. Lepo je imati alternativna snabdevanja, i lepo je graditi makar i politicke infrastrukturne projekte, ali ne direktno iz džepova poreskih obveznika EU. 3. Ispostavilo se da je Obami još teže da objasni gradanima SAD zašto oni treba da iz svojih džepova placaju izgradnju antiraketnog štita u Evropi, namenjenog zaštiti od iranskih i severno korejskih raketa koje za sad, ali i u dogledno vreme, ne mogu ni da dolete do Evropskih ciljeva. I ovde je na razmišljanje, ekonomska kriza imala odlucujuci uticaj. Ako nije samo kriza onda je zapadnjake na racionalno razmišljanje navelo i odlucno Rusko reagovanje. Americi i Evropljanima svakako ne odgovaraju nakostrešeni „Iskanderi“ sa isturenih pozicija u Kalinjingradskoj oblasti Rusija, kao odgovor na „antiraketne igre“. Osim toga takva raketna nakostrešenost, teško da ce pogodovati poboljšanju uzajamnog razumevanja i dobrosusedstva u Evropi, ali i „resetovanje“ politickih odnosa najavljenih od strane SAD prema Rusiji. Termin „resetovanje“ je iskoristio u svom nedavnom istupanju potpredsednik SAD Džozef Bajden. Tako je on definisao želju nove administracije u Vašingtonu da pocne sasvim nove odnose s Rusijom. Kriza, „Iskanderi“, ili „resetovana politika“ svejedno, naterali su SAD da preispita postavljanje raketnog štita. Ali Amerikanci ne bi bili to što jesu da i onda kada su prinudeni na povlacenje, ne pokušaju da i iz te pozicije nešto dobiju. Tako su ovaj „predlog“ o obustavljanju postavljanja raketnog štita „uslovili“ sa zahtevom Rusiji da utice na Iran u pravcu zaustavljanja njegovog nuklearnog programa. Od ovog „uslovljavanja“ svako nece biti ništa, jer pitanje je da li ce Rusija menjati „nešto“ za „ništa“, i da li i koliko stvarno može uticati na Iran u pravcu americkih želja? Znaju to Ameri, ali hajde da bar probamo, a i „predlog“ dobija uslovljavajucu a ne formu povlacenja – bar za obicnog citaoca. NATO, KFOR, UNMIK, EULEKS, „Nezavisno Kosovo“ i na kraju ništa. Što se tice Kosova, tamo je prica još interesantnija – zapadni politicari vec godinama uveravaju javnost da u pokrajini, koju su oni priznali kao nezavisnu državu, vlada apsolutni mir. Odmah se postavlja pitanje a zašto onda tamo držati 15 hiljada vojnika NATO-a? Pa policiju UNMIK-a, EULEX-a i pod tim skracenicama još brdo neke administracije, sudija… pogotovo što je kriza, i sve je skupo… Ali sve je to tako jer Kosovo ni izdaleka nije onako kako ga zapad svojim gradanima i ostalom delu Sveta predstavlja - vec sasvim suprotno od tako nacrtane slike. Lažno i željeno prikazivanje stvari je poseban rizik, jer u procesu konstantnih laži politicari birokratskom inercijom i sami pocinju da veruju u ono što pricaju. A pricaju da u pokrajini vlada mir i blagostanje, da su kosovski politicari dokazali svoje mirne namere, te da se na Kosovu gradi demokratska i multinacionalna država. A kad je vec tako, onda i KFOR treba rasformirati, a vojnike vratiti kuci. 1. Upravo ovde na polju bezbednosti, uz povlacenje mirovnog kontingenta može se na živom primeru pokazati kako je opasno obmanjivati javnost... Ako do povlacenja NATO vojnika dode to je upravo ono što navodno kosovski Albanci sa nestrpljenjem ocekuju, jer su pred svoje sunarodnike postavili brojne zadatke. Jedan za Albance nedovršen zadatak je pripajanje severa, naseljenog Srbima, i cišcenje preostale teritorije od cudom preživelih ne-Albanaca. I ako se KFOR pri tome ne bude motao oko nogu Albancima, za njih ce sve biti daleko jednostavnije i operativnije. Kad kažem operativno, mislim na etnicko cišcenje i sve brutalnosti onako kako je to uradeno u pogromu Srba i drugih ne-Albanaca u martu 2004. godine. Sada kada pokušavaju da se povuku iz svojih „politickih igara“ o nezavisnom Kosovu, partneri našeg „demokratskog“ državnog rukovodstva misle pre svega samo na finansijsku neisplativost tih njihovih politickih projekata, a ponajmanje na posledice svih dosadašnjih odluka i pustoši koju ce za sobom ostaviti. Zapravo, kako su se olako upustili u sve to, tako se i povlace – potpuno neodgovorno. Ali u kosovskom slucaju to može skupo da košta jer se kosovska „igra“ ne može završiti pritiskom na neko carobno dugme - a do novog rata na Balkanu je samo korak. Stoga nakon vesti o bitnom smanjenju mirovnog kontingenta na Kosovu koja je uskomešala javnost, pocelo je da se govori i o drugim promenama na planu medunarodnog prisustva u pokrajini. U martu ce u središtu pažnje SB UN biti pitanja prestrukturisanja UNMIK-a. Aktuelni predsednik SB, ambasador Libije u UN Ibrahim Dabaši, saopštio je da ce 23. marta tokom otvorene sednice clanovi SB razmotriti izveštaj generalnog sekretara Ban Ki Muna o prestrukturiranju UNMIK-a. Treba podsetiti da je proces menjanja strukture i korigovanja nekih zadataka UNMIK-a zapocet dozvolom SB koji je dao odgovarajucu izjavu 27. novembra 2008. godine pošto su na to, dosta olako pristale vlasti Srbije. Shodno planu generalnog sekretara UN, EULEKS treba da kontroliše albanske rejone Kosova, dok ce UNMIK zadržati prevlast u srpskim opštinama. Upravljanje Kosovom treba da se vrši u okviru rezolucije SB UN br. 1244 u kojoj je potvrden teritorijalni integritet Srbije. UNMIK i EULEKS moraju da se i dalje pridržavaju neutralnog stava prema pitanju o legitimnosti proglašenja nezavisnosti pokrajine 17. februara 2008. Ali to i na terenu nije tako! Nadam se da ce naš predsednik Tadic podsetiti stalne clanove SB da li još pamte punu suštinu zajednicke izjave koju su dali u novembru jer situacija na Kosovu ni najmanje ne odgovara tada prezentiranom planu generalnog sekretara UN. Ne odgovara zato što inspiratori kosovske nezavisnosti još uvek uveravaju zapadnu javnost i sebe da je „Projekat Kosovo“ potpuno uspeo. A pri tome se podrazumeva da tako uspešno iskustvo treba preneti i na druge problematicne države - zar ne? Ako na celu ovu sumornu sliku Kosova u bezbednosnom smislu, dodamo i katastrofalnu privrednu situaciju gde ni jedan ne-Albanac nije zaposlen, te da i sami Albanci nemaju posla pa je stepen nezaposlenih stravicnih 70%, onda slika Kosova ima isuviše tamnih tonova. Tako politicki projekat nezavisno Kosovo ulazi u domen velikog problema jer to „vanbracno dete“ sada treba i izdržavati. Ali zapad sada to pokušava da zaboravi je opšta svetska kriza je nametnula mnogo precih stvari u samim tim zemljama od finansiranja nekih promašenih projekata. Kosovu treba najmanje tri milijarde evra godišnje da bi moglo kao država da funkcioniše - a ko ce taj novac da daje. Stranih ulaganja nema, a teško ih je i ocekivati u tako nestabilnom podrucju. Strane ulagace ne interesuju politicki projekti vec stabilne sredine gde se može ostvariti profit. „Nezavisna država Kosovo“ nije clanica UN, a teško je da ce to i biti, pa nema mogucnost zaduživanja kod MMF-a SB i ostalih finansijskih institucija. Cak i da jeste teško da bi neka ozbiljnija sredstva moglo da dobije, jer kako ce te kredite vracati i da li ih uopšte može vracati? Da ne elaboriram dalje jer cu sve dublje upadati u živo blato bez jasnih odgovora…. Birokratska retorika se po inerciji nastavlja Pjer Leluš koji je juce imenovan za specijalnog izaslanika predsednika Francuske za Avganistan i Pakistan - izjavio je: „Neophodno je da Francuska iz temelja preispita svoju strategiju u pogledu Avganistana. Doticno preispitivanje politike zahtevace, na primer, da se odredi neophodan odnos izmedu vojne i civilne pomoci“ – smatra Leluš koji svoju misiju u ovoj zemlji ocenjuje kao veoma komplikovanu. „Sada u pogledu Avganistana postoji potpuna kakofonija i potpuni nered u sferi zapadne pomoci – konstatovao je specijalni izaslanik francuskog predsednika. I onda ladno izvali recenicu iz gore podvucenih birokratskih inercije u domena samoobmanjivanja: „Pokazalo se da su mere preduzete u pogledu Bosne i Kosova bile efikasne“. To se, medutim, ne može reci o merama u pogledu Avganistana, pošto su napori bili nedovoljni. Nije bilo ni potrebnog nivoa njihove koordinacije“ – naglasio je Pjer Leluš. A onda Leluš „trijumfalno“ nastavlja: Ukoliko se u Avganistanu preduzmu mere koje su bile „efikasne“ u BiH situacija u ovoj azijskoj zemlji nipošto se nece poboljšati. Mere koje su bile efikasne u BiH, a koja se raspada na delove, su za Leluša „efikasne“ samo zato što u BiH nisu ubijani Francuzi. Da je tamo pobijeno nekoliko hiljada tih „super zapadnih vojnika“ i po neki Pedi Ešdaun, odavno bi BiH bila skinuta sa liste gde razne vojske i besposlena politicka birokratija zapada rado odlaze da upravljaju i uci te „balkanske divljake“ demokratiji. To su jedina zapadna merila. Jer ne ide Leluš u Avganistan da pomogne tom narodu vec ide tamo da zaradi platu od 30.000$ mesecno. Ako tu platu može da zaradi u BiH bez ikakvog rizika po svoju bezbednost onda ce razni Lajceki jako dugo nad BiH izvoditi svoje eksperimente jer dobru platu treba na nekom mirnom mestu zaraditi. Ko ce ostvarivati ove „efikasne“ mere 4. Ukrajina ce tokom 2009. godine proširiti ucešce svog mirovnog osoblja u sastavu Medunarodnih snaga pod okriljem NATO-a kako bi doprinela bezbednosti u Avganistanu u skladu sa ukazom šefa države od 26. januara 2007. godine. Kijev ce takode razmotriti mogucnost povecanja brojnosti svog mirovnog osoblja u sastavu trening-misije NATO-a u Iraku. Kijev se pobrinuo i o daljem obezbedenju efikasne aktivnosti ukrajinskog mirovnog kontingenta na Kosovu – koji se može i proširiti. Ako ove Ukrajinske najave ukrstimo sa izjavom portparola NATO-a Džemsa Apaturaja, koji je potvrdio da Alijansa ne iskljucuje mogucnost smanjenja svog vojnog kontingenta na Kosovu, onda sam sklon da zakljucim kako ce Ukrajina na Kosovu imati znacajniju ulogu. Apaturaj oda dodaje: „Nekoliko zemalja, ali ne sve, smatra da je smanjenje broja vojnika u sastavu Kfora moguce.“ Ali se ovo, ocito, ne odnosi na Ukrajinu. Pa ako to prevedemo recnikom prakticnosti, Englezi ce svoje osoblje smanjiti a neke zemlje poput Ukrajine svoje kontingente povecati. Topovsko meso je uvek potrebno! To što se u mnogim NATO-zemljama smatra skupim i nekorisnim potpuno dogovara Kijevu koji je spreman da po svaku cenu pomogne NATO-u, kako bi „kupila“ pristupanje toj Alijansi. Kako to Ukrajina koja je u finansijskom beznadu misli da odvoji ozbiljna sredstva za „mirovne misije“ po svetu nije jasno, ali na to se navodno racuna. Koliko je ta racunica stvarno realna i da li je i ona iz domena promašenih politickih projekata predsednika Ukrajine Jušcenka, ubrzo cemo videti. Cini mi se da je i ovo samo isprazna birokratska retorika zapada po inerciji, koju smo i do sada cesto slušali. Finansijska i sveukupna kriza na zapadu je tako velikih razmera sa potpuno neizvesnom dužinom trajanja i njenim krajnjim efektima, da ce zapad biti primoran na krupnu izmenu dosadašnje politike prema kriznim tackama poput Iraka Avganistana… Stoga smatram da ce kriza uciniti da mnogi dignu ruke od Kosmeta i BiH, te da cemo mi ovako vojno oslabljeni morati da preuzmemo taj vruc krompir. Uostalom to je naša teritorija i izvolte gospodo Srbi branite je. To što „demokrate“ hoce da na diplomatskom planu brane svoju zemlju i što su po nalozima zapadnih mentora svoju Vojsku potpuno uništili, platicemo poginulim srpskim mladicima, pa ce tek tada mnogima biti jasno koliki je stepen razaranja države od strane sadašnjeg rukovodstva. Pa im je još i to malo, vec i ovih dana slušamo neke nebulozne izjave našeg ministra odbrane Šutanovca. Na ovu nerealnu Ukrajinsku nameru da ucestvuje u „mirovnim misijama“ po svetu još je cudnija izjava srpskog Ministra Odbrane Dragana Šutanovca koji je upravo ovih dana izjavio kako Vojska Srbije treba da se pripremi za ucešce u „mirovnim misijama“ po svetu? Da li ministar smatra da Srbija nema svojih bezbednosnih problema u sopstvenoj kuci i bliskom okruženju, vec je sada najvažnije da se Voska Srbije opremi i pripremi za rešavanje bezbednosnih problema po Svetu. Stoji li Srbija finansijski tako dobro da treba da ucestvuje u skupim vojnim akcijama koje su drugi isprovocirali i kojih se sada zbog finansijske krize pokušavaju da utrape drugima. Postoji tu još citavo brdo pitanja koje ministru možemo postaviti…. ili i ovu njegovu izjavu treba ubaciti u koš nerazumnih politickih izjava poput njegovih evropskih kolega. Ono što dodatno zbunjuje je da SAD Evropa i ostale velike zemlje mogu praviti nerealne politicke projekte ali svako ne i Srbija, kojoj su ti projekti oduzeli deo njene teritorije. Ako svemu ovome dodamo da se Srbija izjasnila za vojnu neutralnost, i da bar za sada ne namerava da se ukljucuje u NATO, utoliko ova izjava postaje još nerazumljivija bez jasnog cilja šta se njome želi postici. Mogu li naše bezbednosne službe da manje rade za potrebe CIA, MI6 MOSAD-a po pitanju „svetskog terorizma“ i da se malo više osvrnu prema svojoj zemlji i njenim problemima. Mogu li da analiticki ukrste stepen krize i njen uticaj na buduce ponašanje raznih mirovnih aktivnosti na našim prostorima pa da ministru „šapnu“ da kupi nešto od oružja - jer šta ako se KFOR povuce. Hoce li prackama da smiruje Šiptare po Kosmetu. Ako kroz formu opremanja i pripremanja jedinica za „mirovne misije po svetu“, priprema Vojsku za naše domace probleme, onda mu se duboko izvinjavam. Politicki analiticar Zvonimir Trajkovic www.trajkovic.rs <http://www.trajkovic.rs/>
