MI6 u našem sokaku
Piše: A. Palić
Skandal sa bivšim šefom Državne bezbednosti Jovicom Stanišićem, i njegova
navodna saradnja sa CIA, ponovo je pokrenuo tabu temu u Srbiji – da li naše
službe uopšte i postoje!? Na ovaj problem nedavno je ukazao Dejan Lučić, autor
nekoliko bestselera na teme mafija, tajnih službi i vladara iz senke, koji je u
izjavi za Reviju 92 upozorio da srpske službe ne odlučuju ni o čemu, već samo
predstavljaju alat stranih agentura.
- Najveći problem sa našim službama državne bezbednosti je taj što se svi trude
da ih proučavaju sa vrha na dole, da saznaju da li je Mika ili Laza njihov
pripadnik, a poenta je upravo u tome kome idu informacije. Jednostavno, srpske
tajne službe više ne postoje! Sve one rade isključivo za strane, uglavnom
engleske agenture – objašnjava Lučić.
Otkriće da je bivši šef srpske Državne bezbednosti radio za američku centralnu
obaveštajnu agenciju CIA potvrđuje teorije zavera koje su kružile medijskim
prostorom: da je ratnim događajima na Balkanu upravljao neko van ovog prostora.
Takođe, ako je pritisak stranih službi bio tako veliki pre 2000. godine, onda
je danas njihov uticaj apsolutan, kako u Srbiji, tako i u ostalim susednim
državama.
Javna je tajna da je Stanišić sve vreme imao prećutni povlašćeni status kod
Haškog tribunala, koji je očigledno popustljiviji prema bivšem šefu DB u odnosu
na ostale optužene, bez obzira na to što je Stanišiću zaista i narušeno
zdravlje. Obelodanjivanjem istine, CIA sada zapravo vraća uslugu bivšem ćelniku
DB-a, koga u Hagu čeka suđenje po optužnici za zločine protiv čovečnosti i
kršenje zakona i običaja rata.
Mnogi i danas postavljaju pitanje: kako je moguće da se pored srpske službe na
Kosovu i Metohiji iz jedne banditske grupe stvori Oslobodilačka vojska Kosova?
Sumnja se i da je Stanišić zajedno sa saradnicima namerno dozvolio formiranje
OVK, kako bi na Kosovu i Metohiji sukob eskalirao, što su NATO i SAD
iskoristile za vojnu intervenciju.
Priča o podređenosti naših stranim tajnim službama, ide tako daleko, da se
pretpostavlja da je plod ove “saradnje” i namerno povlačenje vojske iz Kninske
krajine 1995. godine, uoči hrvatske ofanzive.
Pažnju privlači i slučaj “škorpioni”, koje je Jovica Stanišić navodno poslao na
srpsku teritoriju u okolini Sarajeva, koji su zarobili i likvidirali
zarobljenike. Mnogi sada postavljaju pitanje, kako je moguće da je snimak
upravo ove akcije kasnije procurio u javnost i da li je ona trebalo da postane
opravdanje NATO alijansi za vojnu akciju protiv Srbe iz Bosne?
Stanišić važi i za ključnog čoveka, koji je u maju i junu 1995. godine
posredovao i nagovorio rukovodstvo bosanskih Srba da oslobode 388
talaca-pripadnika UN, koji su zarobljeni kao odgovor na bombardovanje srpskih
položaja u okolini Sarajeva. Iste godine u Beograd je posetio dirketor CIA Džon
Dojč, da bi godinu dana kasnije, Stanišić uzvratio posetu američkom kolegi.
Bivšeg vođu DB-a je 1998. godine sa mesta prvog čoveka DB smenio Slobodan
Milošević, jer je navodno od Rusa dobio informaciju, da Stanišić u saradnji sa
CIA, želi da napravi puč.
Ipak, Stanišić je samo jedan od mnogih za koje se sumnja (ili zna) da je
sarađivao sa CIA. Još 2002. godine, general i tadašnji potpredsednik vlade
Momčilo Perišić uhvaćen je kako na Ibarskoj magistrali američkim agentima odaje
državne tajne, a potpuno otvoreno se govorilo da je Rade Bulatović, bivši
direktor BIA, odneo u štab CIA deo srpske arhive.
Ne zna se tačno koliki je broj stranih agentura u Srbiji, ali se procene kreću
od 12 pa sve do 60 država.
Najaktivnija je britanska, a za njom slede američka, nemačka i izraelska
služba. U poslednje vreme, njima su se pridružile i agentura manjih okolnih
zemalja, kao što je to slučaj sa Albanijom, Bugarskom i Hrvatskom, koja je
posebno agresivna u Vojsci Srbije. Ono što je interesantno, agenture malih
zemalja (među kojima je i Srbija) uglavnom rade u interesu CIA i MI6.
Zapadne agenture koriste sličan metod pri “ubacivanju” - otvaraju u Beogradu
svoje kompanije, predstavništva kao i nevladine i humanitarne organizacije, a
često kao direkcije obaveštajnih službi koriste i svoje ambasade u srpskoj
prestonici.
Procenjuje se da ovi agenti imaju veliki uticaj na pojedine političke lidere,
ali i određene strukture u MUP-u Srbije. Poslednjih godina, jedan od glavnih
zadataka zapadnih agentura je udaljavanje Srbije od ruskog uticaja. Takođe,
zvanični Berlin i London su procenili kako će za već za 20 godina, reka Dunav,
koja povezuje Severno i Crno more biti jedna od najvećih privrednih arterija
Evrope i da je zato kontrola nad Vojvodinom za njih prioritet.
O tome na koji način se engleska tajna služba totalno infiltrira u samo jezgro
neke države, možda najbolje opisuje knjiga iz 1994. godine „Novi špijuni –
Istražujući granice špijunaže“, autora Džejmsa Adamsa (nekadašnji ekspert
londonskog „Sandej tajmsa“).
U ovoj knjizi detaljno je analizirano delovanje britanske obaveštajne službe
posle pada Berlinskog zida. Za MI6 je, kao uvek u novijoj istoriji, uočljiv
nepromenjeni, čak i uvećani značaj bivšeg jugoslovenskog prostora.
"Danas organizacija MI6 troši 15 odsto svojih resursa na bivši Sovjetski Savez
(u poređenju sa 37 odsto na vrhuncu Hladnog rata), 15 odsto na Bliski istok, 10
odsto na bivšu Jugoslaviju, pet odsto na Južnu Afriku, dva odsto na Japan, pet
odsto na protivnarkotičke delatnosti i pet odsto na pranje novca”, piše na
stranicama 100 i 101.
Drugim rečima, pored Rusije i Bliskog istoka, MI6 najveću pažnju pridaje
događanjima na Balkanu, a naročito u Srbiji. U knjizi je, takođe, opisana je i
aktivna uloga MI6 u ratu i raspadu Jugoslavije. Engleska obaveštajna služba je
imala svoje ljude na visokim političkim i vojnim pozicijama u svim sukobljenim
republikama, preko kojih je forsirala svoje interese. Posebna pažnja je
stavljena na Srbiju, koja se i dalje smatra najvećom pretnjom za stabilnost
regiona.
Kada je CIA u pitanju, Amerikanci imaju svoje ljude u gotovo svim vladama
sveta, ali retko dobijaju platu u gotovini. Naplata usluga se zato obavlja na
drugi način. Na primer, sin nekog ministra ili državnog sekretara, iako nije
talentovan, dobija stipendiju za školovanje u SAD ili se supruga nekog ministra
zaposli u predstavništvu velike multinacionalne kompanije. Zato i ne čudi što u
upravnim odborima velikih kompanija u Srbiji sede gospođe sa istim prezimenima
određenih političara, državnih funkcionera...
Greg Miler, novinar koji je nedavno u "LA tajmsu" objavio članak o vezama
bivšeg šefa DB-a Jovice Stanišića i CIA, naknadno je izjavio kako je Stanišić
"davao informacije o tome šta se dešava u vladi", u vreme kada su te
informacije bile preko potrebne SAD, ali da je u tome "postavljao izvesne
granice".
Američki novinar je rekao da se, pošto Stanišić nije bio aktivan agent, u CIA
nije razmišljalo o mogućnosti da mu se da novi identitet i da se on skloni na
sigurno mesto. Miler je ocenio da je Stanišićev motiv za saradnju s CIA bila
želja da vidi šta SAD smeraju i da utiče na događaje, pošto je smatrao da
Slobodan Milošević ne vodi zemlju u pravom smeru. Prema njegovom mišljnju,
Stanišić je sebe video kao veoma važnu osobu koja bi mogla da povlači konce iza
scene i utiče na događaje u državi.
Osim što je zajedno sa CIA pomogao u spašavanju pripadnika NATO-a u Bosni, on
je pokušavao da utiče na ljude koji su činili Miloševićev režim, istakao je
Miler.
“Stanišić je postao osoba kojoj su SAD govorile: ako vaša vlada učini to i to,
mi ćemo odgovoriti na ovaj način, pa je pokušavao da radi u okviru vlade da se
to ne dogodi”, dodao je Miler.
Prema njegovom mišljenju, Stanišić je bio u raskoraku sa Miloševićem i među
njima je uvek postojao sukob, ali je u isto vreme bio i lojalan Srbin.
"Ne mislim da je ikada želeo da izda svoju zemlju ili svoju vladu", istakao je
američki novinar.
Miler je rekao da su operativci CIA posetili Stanišića u bolnici u Haškom
tribunalu, ali nisu sa njim komunicirali svakoga dana, već su imali odnos
"prema nekom iz svoje prošlosti sa kojim održavaju kontakt".
STRANKE
Pod šapom stranih agentura
Dejan Lučić takođe smatra da su sve političke partije u Srbiji pod direktnom
kontrolom stranih obaveštajnih službi.
- Oni stoje i iza pozicije i iza opozicije. Na taj način istinski vladari
Srbije zadrže vlast, bez obzira na to koja partija osvoji najviše glasova na
izborima – uverava Lučić.
Engleska obaveštajna služba koja je najaktivnija u Srbiji, nema samo uticaj na
političke stranke, već i na događaje oko hapšenja jednog od najtraženijih
haških optuženika Radovana Karadžića. Londonski “Gardijan” interpretirajući
neimenovane izvore u Vajtholu, pisao je da je kretanje bivšeg lidera Srba iz
Bosne intenzivno praćeno nekoliko poslednjih sedmica, a da je lociran “posle
signala iz jedne strane obaveštajne službe”.
Tajne službe u Srbiji navodno su već nedelju pre hapšenja znale da će Karadžić
biti uhvaćen, te da je to i osnovni razlog zašto je Rade Bulatović podneo
ostavku na mesto direktora BIA, pre nego što je to nova vlada tražila.
Britanski mediji pisali su i daj specijalizovan tim pripadnika MI-6 učestvovao
u lociranju i hapšenju hrvatskog generala Ante Gotovine, pa čak i u akciji
“Sablja” i ispitivanju Zvezdana Jovanovića, ubice Zorana Đinđića. Takođe, još
je velika tajna kakva je i kolika uloga engleske obaveštajne službe u atentatu
na srpskog premijera.
UTICAJ
Izdao Sadama, obuzdao Mladića
Jovica Stanišić, navodno nije samo odavao srpske tajne Amerikancima, već je
doprineo i da SAD i Britanija sa vlasti skinu Sadam Huseina! On je, nsvodno,
čelnicima CIA odao šemu skloništa i drugih objekata koje su srpske kompanije
gradile u Iraku u vreme Sadama Huseina, što je iskorišćeno u kasnijim vazdušnim
i kopnenim napadima na ovu arapsku državu.
Takođe, američki mediji ističu veliku Stanišićevu ulogu u pritisku na Ratka
Mladića da obustavi ondašnje bombardovanje Sarajeva. Novinari opisuju kao
srpskog Džejms Bonda, koji je imao nadimak “Ledeni”.
SUĐENJE
Haški dosije Jovice Stanišića
Jovica Stanišić je uhapšen 13. marta 2003, a prebačen je u Hag 11. juna 2003.
Na prvom pojavljivanju 13. juna 2003. izjasnio se da nije kriv ni po jednoj
tački optužnice za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.
Haška optužnica podignuta je protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića prvog
maja 2003. Prvi put optužnica je izmenjena u decembru 2003. a drugi put posle
dve godine.
Optužnica ga tereti za četiri tačke zločina protiv čovečnosti (proterivanje na
političkoj, rasnoj, verskoj osnovi, ubistvo, deportacije, nehumane radnje) i
jednu tačku kršenja prava i običaja rata.
Stanišiću je odobreno privremeno puštanje na slobodu 9. decembra 2004. Od
februara 2008. ovo pravo na privremeno puštanje na slobodu mu je suspendovano.
Početak suđenja Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću zakazano za 10. mart 2008,
odloženo je za 17. mart 2008. I tada je odloženo jer se ispostavilo da Stanišić
boluje od teške depresije. U maju 2008. sudsko veće odložilo je proces za još
najmanje tri meseca, zbog lošeg zdravlja. Od kraja juna 2008. Stanišić je na
privremenoj slobodi.
Na razmatranju o početku suđenja Stanišiću bio je i psihijatar koji je
optuženog pregledao u pritvorskoj jedinici Sheveningen: „Moj zaključak je da
pacijent pati od teške depresije sa psihotičnim crtama, i da je jasno da nije u
stanju da podnese suđenje ako imamo u vidu njegovu psihičko stanje”, rekao je
tada sudija Patrik Robinson, citirajući psihijatrijski izveštaj. Psihijatri ne
očekuju da bi Stanišić mogao biti u stanju da izađe na suđenje bar u periodu od
tri do šest meseci, rekao je u aprilu 2008. sudija Robinson.
http://www.revija92.rs/code/navigate.php?Id=599&editionId=69&articleId=296
