Osnivači Srpskog siti kluba iz Londona posetili Ministarstvo za dijasporu i firme u Beogradu pripremajući teren za dolazak
Srbi iz Engleske traže posao u domovini Jasmina Mitrović Sve je više Srba iz dijaspore koji pod naletom svetske ekonomske krize razmišljaju o povratku u domovinu. Čak dve trećine naših ljudi u Velikoj Britaniji spremno je da spakuje kofere i krene put Srbije. Jedna trećina primorana je na ovaj potez jer na Ostrvu ne može da nađe posao, a ostali smatraju da bi u domovini mogli da obezbede sigurnost sebi i prodici bogatim radnim iskustvom i znanjem stečenim u inostranstvu. Zato su osnivači Srpskog siti kluba (Serbian City Club) iz Londona, u ime 600 članova, pretprošle nedelje posetili ministra za dijasporu Srđana Srećkovića i obišli veći broj firmi u Beogradu da bi saznali koji stručni profili su deficitarni u matici. - Za sada oko 200 članova Kluba intenzivno radi na povratku i traži zaposlenje u Srbiji, dok ih je isto toliko spremno na taj potez, ali nemaju vremena da se dovoljno posvete istraživanju kakve su kvalifikacije potrebne da bi dobili posao u domovini. Upravo oni su naša ciljna grupa i pokušavamo da postanemo posrednik između poslodavaca u Srbiji i naših ljudi u Velikoj Britaniji - kaže za NT Jelena Kšenicki, predsednica Srpskog siti kluba, otkrivajući da njihov prosečan član ima 31 godinu, govori dva-tri svetska jezika, fakultetski je obrazovan i ima pet do sedam godina iskustva u struci. Prema njenim rečima, razlozi za povratak su mnogostruki: počev od onih nostalgičnih, ispunjenih željom da deca odrastaju „međ' svojima“, preko procene da će ovde brže napredovati, pa do onih kojima je dolazak u zavičaj jedina nada da se ponovo zaposle, jer su u Britaniji dobili otkaz zbog ekonomske krize: - Nije poenta da kažemo da su naši ljudi u inostranstvu bolji kadar od ovdašnjih, već da ljudima u Engleskoj damo realnu sliku šta mogu da očekuju od poslodavaca, ekonomskih i društvenih prilika u Srbiji. Istovremeno poslodavcima nudimo konkurentnost na tržištu rada. Ako imaju pet kadrova, zašto ne bi imali još pet, pa da izaberu najboljeg. Srpski siti klub osnovan je 2000. kao udruženje 20-tak mladih bankara koji žive i rade u Londonu. Ubrzo su na svoje mesečne sastanke počeli da dovode i prijatelje, pa je broj članova rastao. Danas u Klubu ima i advokata, lekara, arhitekata, profesora, informatičara, studenata... I sve češće se među njima može čuti želja da se vrate u Srbiju. Jedan od osnivača Kluba, Miloš Stefanović, kaže da radnike u Britaniji otpuštaju u talasima i da je kriza zahvatila celokupnu privredu. Pojedinci su i ranije razmišljali da se vrate, a Stefanović ističe da bi to dobro uticalo na konkurentnost kadrova: - Svesni smo da ovo što radimo povećava nezaposlenost u Srbiji, ali mi omogućavamo i povećanje kvaliteta. Neki će odmah reći da ti ljudi žele da se vrate da bi zauzeli fotelje i primali direktorske plate. Imamo podatak da je firmama u Srbiji u svakom trenutku potrebno između 50 i 100 finansijskih direktora. Želimo da svojim članovima pomognemo da usklade želje sa srpskom realnošću. Na našu konstataciju da je u Srbiji mnogo visokoobrazovanih koji ne mogu da nađu zaposlenje, Stefanović kaže da se ne može zanemariti činjenica da je taj mladi kadar uglavnom bez radnog iskustva: - Nije tačno da je neko ko je završio studije na Zapadu bolje obrazovan od onog ko je diplomirao na domaćem fakultetu. Ali verujem da su oni koji su pet do deset godina radili u inostranstvu stekli drugačije i kvalitetnije iskustvo. Jesu konkurencija domaćim kadrovima, ali Srbija mora da popuni radna mesta najboljim stručnjacima. Članovi Kluba ističu da su naišli na apsolutno razumevanje u Ministarstvu za dijasporu, i da su u stalnom kontaktu sa srpskim iseljenicima širom Evrope, SAD, Kanade i Australije gde je takođe sve izraženija želja za povratkom. - U Parizu postoji slična organizacija, oni trenutno prate kako će naša akcija da prođe. I poslodavci i zainteresovani povratnici mogu se o svemu informisati na našem veb sajtu - naglašava Jelena Kšenicki, i najavljuje još intenzivniju saradnju sa firmama u domovini. Nataša Kočiš, predsednik Srpskog društva: Naš jezik opet u engleskim školama Imidž Srbije u Velikoj Britaniji je, smatra Nataša Kočiš, predsednik Srpskog društva i član Kluba, daleko bolji nego 90-tih: - Teniseri su mnogo pomogli da se loša slika o Srbiji popravi. Ostali smo upamćeni i po odličnoj organizaciji Evrovizije, a i fudbaler Nemanja Vidić ima fantastičnu reputaciju. Mi hoćemo da sve to podignemo na još viši nivo. Gostujući u britanskom parlamentu jasno smo rekli da smo vrlo ponosni na to odakle smo, ali i na to gde živimo i radimo. Srpsko društvo je humanitarna organizacija koja od 1995. nastoji da očuva našu kulturnu baštinu. Članovi planiraju da u engleske škole vrate srpski jezik, koji je kao izborni predmet ukinut tokom 90-tih. - Tu ideju smo pomenuli engleskim parlamentarcima i dobili apsolutnu podršku. Sada u saradnji s drugim srpskim organizacijama aktivno tražimo način da to sprovedemo u delo i pokažemo da su sve podele među nama u Velikoj Britaniji premostive - naglašava Nataša Kočiš, i dodaje da se najviše Srba naselilo na Ostrvo u tri talasa: dolaskom četnika krajem Drugog svetskog rata, ekonomskih emigranata 50-tih i 60-tih, i uglavnom mlađih ljudi pre nepune dve decenije. Svaka grupa bila je nepoverljiva prema prethodnoj i to se zadržalo do danas Ivan Miletić, Srpski siti klub: Ne otimamo radna mesta, popunjavamo rupe Iako u Srbiji, prema zvaničnim statistikama, ima oko milion nezaposlenih, Ivan Miletić iz Srpskog siti kluba ističe da ih u Ministarstvu za dijasporu nisu dočekali rečima - E, samo ste nam još vi falili: - Možda bi to bio problem nekih drugih institucija, recimo Ministarstva za rad i socijalna pitanja. Nama je najbitnije da su firme veoma zainteresovane za našu ponudu na tržištu rada i spremne na saradnju. Tokom boravka u Beogradu posetili su Rajfajzen, Unikredit i Vojvođansku banku, Delta holding... - Svi su nam rekli: „Da, dođite!“ Ovo nije preotimanje radnih mesta, ovo je popunjavanje rupa. Velike firme su, na primer, ovde pronašle jeftinu radnu snagu, ali ne i visokokvalifikovani menadžment s radnim iskustvom. To im je potrebno. Do sada su zapošljavali kadrove i obučavali ih, a to je bio dodatni trošak. Bez obzira na ekonomsku krizu, preduzećima su potrebni kadrovi koje mi imamo - kategoričan je Miletić. http://www.nedeljnitelegraf.co.rs/pregled/22/
