Njujork Tajms: Istorijska studija potvrđuje dogovor Karadžić-Hobruk
Autor: Tanjug | Foto:Ilustracija | 22.03.2009. - 16:09 Istorijska studija o jugoslovenskim ratovima, koju je objavio Univerzitet Pardju iz Indijane, potvrđuje tvrdnju bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića da mu je Ričard Holbruk obećao mu neće biti suđeno u Hagu, ako ode s vlasti posle rata u BiH, piše današnji "Njujork tajms". Čarls Ingrao <http://www.blic.rs/hronika.php?id=83912> , koji je učestvovao u izradi studije, kaže da su mu tri visoka zvaničnika Stejt dipartmenta, od kojih je jedan u penziji, i još nekoliko ljudi upoznatih sa Holbrukovim aktivnostima, rekli da je američki diplomata u julu 1996. obećao Karadžić da mu Haški tribunal neće suditi ako ode iz politike, navodi američki dnevnik. Dva izvora čija imena nisu navedena u studiji, bivši visoki zvaničnik Stejt dipartmenta koji je na Balkanu proveo skoro 10 godina, i još jedan Amerikanac, koji je 90-ih godina bio pripadnik mirovnih snaga u tom regionu, izneli su detalje za NYT, pod uslovom da ostanu anonimni. Bivši zvaničnik Stejt dipartmenta, piše list, rekao je da su mu za Holbrukovu ponudu ispričali ljudi koji su u to vreme bili bliski njegovom timu, a drugi izvor je naveo da mu je "Holbruk lično i izričito u dva navrata rekao za taj dogovor". Holbruk je u pisanom saopštenju za "Njujork Tajms" ponovo demantovao tu tvrdnju. "Niko iz američke vlade nikada nije ništa obećao, niti sklopio bilo kakav sporazum sa Karadžićem", objasnio je on, ne želeći da odgovori na druga pitanja i bavio se pojedinostima iz tvrdnji novih izvora. Holbruk, koji je posredovao u sklapanju mirovnog sporazuma kojim je 1995. godine okončan rat u BiH, vratio se u Beograd 1996. da bi izvršio pritisak na Karadžića da podnese ostavku na funkciju predsednika RS. Holbruk u memoarima pominje noć teških pregovora 18. jula 1996. godine, ali ne piše ništa o obećanju imuniteta, navodi NYT. U studiji Univerziteta Parđu "Suočavanje sa jugoslovenskim kontroverzama: inicijativa intelektualaca", kako prenosi list, kaže se da je Holbruk dao uputstva glavnom pomoćniku Kristoferu Hilu da sastavi memorandum kojim se Karadžić obavezuje na odlazak s vlasti i da je Karadžić trebalo da ga potpiše. Ingrao tvrdi da je Holbruk iskoristio Slobodana Miloševića i druge srpske zvaničnike kao posrednike u davanju obećanja o imunitetu i postizanju dogovora sa Karadžićem. "Sporazum je zamalo propao kada je Holbruk odbio Karadžićev zahtev i Hilovu molbu da i on stavi svoj potpis na memorandum", navodi se u studiji, uz pozivanje na neprecizirane izvore iz Stejt dipartmenta. Ovo istraživanje, koje predstavlja rezultat osam godina rada istoričara, pravnika i sociologa sa obe strane sukoba, sprovedno je sa ciljem da se pomire oprečni stavovi o ratovima koji su devedesetih godina doveli do raspada bivše Jugoslavije, kaže Ingrao. Bivši visoki zvaničnik Stejt dipartmenta, koji je imao pristup poverljivim izveštajima i članovima Holbrukovog tima, u jednom intervjuu je kazao da su te večeri 1996. godine Milošević i drugi srpski zvaničnici telefonom razgovarali sa Karadžićem, koji se nalazio na Palama. Bivši zvaničnik, piše NYT, kaže da je Karadžić hteo pisane garancije da mu se neće suditi za ratne zločine i da je odbio da potpiše dogovor bez tih garancija. "Holbruk je rekao Srbima: Možete mu reći da dajem reč da neće biti izveden pred sud. Ali Holbruk nije hteo ništa da potpiše", rekao je zvaničnik. Holbruk je mogao da da takvo obećanje zato što je znao da američki i drugi zapadni vojnici u Bosni u to vreme nisu hapsili, ukazao je zvaničnik. U kratkom saopštenju, koje je na kraju pristao da potpiše, Karadžić je pristao da se povuče, a saopštenje su u svojstvu svedoka potpisali Milošević i još četvorica srpskih lidera. Na njemu se nije nalazio potpis nijednog Amerikanca i nigde nije pomenut imunitet, navodi list. Amerikanac koji je učestvovao u mirovnoj misiji izjavio je u intervjuu da mu je Holbruk lično rekao da je postigao dogovor sa Karadžićem da ode iz politike. On je ispričao kako se sastao sa Holbrukom u Sarajevu uoči izbora u Bosni u novembru 2000. godine, kada je Milošević konačno zbačen s vlasti u Srbiji, piše NYT. Holbruk je, kako se navodi, bio zabrinut za ishod izbora u BiH jer je znao da Karadžić i dalje tajno rukovodi svojom nacionalističkom strankom i bira kandidate, među kojima su gradonačelnici i šefovi policije koji su upravljali logorima i organizovali masakre. "Holbruk je bio ljut. Vikao je: Taj prokleti Karadžić. Ja sam se s njim dogovrio da ga nećemo dirati ako napusti politiku. Prekršio je taj sporazum i sada ćemo ga uhvatiti, urlao je Holbruk", seća se taj Amerikanac, a prenosi NYT. List podseća da je Karadžićeva stranka pobedila na tim izborima u RS, da je on ubrzo posle toga nestao iz javnosti i da je tek prošle godine otkriven i izručen Tribunalu. Njujorški dnevnik navodi da je Karadžić insistiranjem na tome da niko nema pravo da mu sudi, primorao Haški tribunal da se bavi njegovim optužbama. Sudije Tribunala su odlučile da sporazum sa Holbrukom, čak iako je postojao, nije relevantan za suđenje, jer nikakav dogovor o imunitetu ne može da ima prednost u odnosu na optužbe za genocid, ratne zločina ili zločina protiv čovečnosti, za šta se tereti Karadžić. Sud je, međutim, zbog njegovih zahteva morao da zatraži objašnjenje od američkih vlasti, a njegov branilac Piter Robinson kaže da mu je Vašington obećao da će moći da intervjuiše Filipa Goldberga, koji je bio na sastanku Holbrukovog tima u Beogradu one noći kada se pregovaralo o Karadžićevoj ostavci. "Goldberg je bio zapisničar na tom sastanku. Američka vlada je pristala da potraži zapisnik i da ga dostavi, ako ga pronađe", rekao je Robinson, a prenosi NYT. http://www.blic.rs/hronika.php?id=84722
