http://www.kurir-info.rs/clanak/politika/kurir-22-03-2009/drzava-za-kes
Država za keš
Albanci do sada za „podmazivanje“ svetskih političara, pa i čitavih
parlamenata, uložili bar dve milijarde evra, stečenih uglavnom
krijumčarenjem droge, oružja i ljudi
BEOGRAD - Bar dve milijarde od profita kosovskih milionera, stečenog
uglavnom krijumčarenjem droge, oružja i ljudi, potrošeno je na
podmićivanje belosvetskih političara da podrže ideju nezavisnosti
Kosova. Zasad je južnu srpsku pokrajinu kao samostalnu državu priznalo
56 zemalja, a poslednja u nizu je mala ostrvska država u Indijskom
okeanu Maldivi, za šta je jedan od najbogatijih Albanaca Bedžet Pacoli
iskeširao čitava dva miliona evra. Ova suma je sigurno mala u moru
drugih „ulaganja u nezavisnost“ kosovskih tajkuna.
Većina sagovornika Kurira upućenih u ovu temu smatra da je gotovo
nemoguće izračunati koliko je tačno albanske milionere koštala
nezavisnost. Ipak, ako se zna da su samo za promociju Kosova prištinske
vlasti poznatoj marketinškoj kompaniji „Sači end Sači“ iskeširale 5,7
miliona dolara, te da albanski lobi u Americi radi po principu „keš u
ruke“ i da su na spisku lobista za nezavisnost Kosova ljudi poput
nekadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona, zatim Alberta Roana,
nekadašnjeg pomoćnika Martija Ahtisarija, i člana pregovaračke trojke
Kontakt grupe Volfganga Išingera, čije usluge svakako nisu jeftine, suma
data za nezavisnost svakako prelazi nekoliko milijardi evra.
Dušan Janjić iz Fonda za etničke odnose kaže da je jednostavno nemoguće
izračunati krajnju svotu koju su Albanci dali.
- Veći deo posla oko priznanja odradio im je Vašington, lobiraju i oni
sami kod pojedinih zemalja, ali veći deo njihove akcije ide preko SAD -
smatra Janjić.
Jedan od lidera Srba sa centralnog Kosova Ranđel Nojkić kaže da je još
2001. godine, tokom posete predstavnika Srba i Albanaca iz kosovskog
parlamenta Americi, u kojoj je i sam učestvovao, bilo jasno da Albanci
imaju dobre kontakte u najmoćnijoj svetskoj državi i da ne žale para za
ostvarivanje svojih ciljeva.
- Ako se zna da se Albanci sa Kosova bave svim i svačim, budući da je
poznato da je devedesetih godina Kosovo naoružavano sredstvima koja su
dolazila iz tih kriminalnih krugova, nije isključeno da se taj
kontinuitet nastavlja ne u svrhu naoružanja već za lobiranje i plaćanje
predstavnika međunarodne zajednice i Amerike. To se sigurno meri u
milijardama evra - objašnjava Nojkić.
Sa druge strane, dok se Albanci svojski trude da što više država prizna
Kosovo i ne žale para, u Srbiji je gotovo nemoguće doći do informacije
ko i za koliko para lobira za „našu stvar“ u svetu.
Usluge agencije „Barbour Grifit & Rogers“ (BGR) navodno su koštale Vladu
Srbije 60.000 dolara mesečno. Prema tadašnjem pisanju medija, ugovor je
potpisao Milan Parivodić, bivši ministar za ekonomske odnose sa
inostranstvom. On u izjavi za Kurir kaže da nije praksa da se u javnosti
priča o tome ko lobira za našu zemlju.
- Kad se setite da su Bošnjaci ‘91, ‘92, ‘93. godine imali agenciju
„Rudger end Fin“, koja im je dosta pomogla u formiranju javnog mnjenja
protiv Srba, ispada da je to veoma korisno - poručio je Parivodić.
DVA MILIONA ZA AHTISARIJA
Bedžet Pacoli, albanski biznismen, svojevremeno je izjavljivao da samo u
Vašingtonu plaća 60 ljudi koji lobiraju za nezavisnost Kosova.
- To su ljudi od administracije predsednika Džordža Buša do ljudi iz
američkog Senata i Kongresa - rekao je Pecoli, sa čijeg je telefona,
prema pisanju pojedinih medija, ali i nalazima BND, dogovarana
transakcija od dva miliona evra iz jedne švajcarske banke na kiparsku
banku u korist specijalnog izaslanika za Kosovo Martija Ahtisarija.
ZA ČASOPIS 200.000 EVRA
U javnosti je manje poznato da je vlada Zorana Živkovića krajem 2003,
kako bi popravila imidž Srbije, angažovala agenciju iz Brisela „Džilis“.
Ugovor je sklopljen na godinu dana i nije podrazumevao klasično
lobiranje, već postizanje bolje pozicije Srbije u pregovorima za ulazak
u EU. Vrednost ugovora bila je oko 200.000 evra, a ova agencija je
morala četiri puta godišnje da pripremi časopis koji bi prezentovao
bolju sliku o Srbiji i koji je išao na 800 adresa u EU.
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
