CILJEVI I POSLEDICE NATO AGRESIJE NA SRBIJU Nasilje nad pravom
Danas se srećemo na jednu veoma tužnu godišnjicu, 10 godina od 1999. godine kada je zapadna demokratija, predvođena Nemačkom, Engleskom, SAD, Francuskom, bombardovala zemlju Jugoslaviju, grubo kršeći međunarodno pravo, Povelju UN, Helsinški akt i odredbe o nepovredivosti granica, kada je mimo odluke Saveta bezbednosti i bez konsultacija sopstvenih parlamenata ušla u rat. Ukratko, ova serija nasilja nad međunarodnim pravom istinska je crna tačka moralnosti zapadnih zemalja koje su se ponele na način kako se ponašaju autokratije koje prevazilaze sopstvenog poslodavca. Rasturanje Jugoslavije bila je dugo planirana operacija u Nemačkoj. Dogodilo se da sam indirektno bio umešan u tok tih razgovora, na taj način što sam redovno prisustvovao skupovima Žozefa Štrousa, ministra odbrane Nemačke, a kasnije ministra finansija, koji su se godine 1976. i 1977. redovno održavali u Nemačkoj, na maloj farmi u okolini Minhena. Razgovori su obično trajali dva, tri dana, okupljali desetak ličnosti i bavili se pitanjima svetske situacije. ZAŠTITNIK PRAVDE General Pjer Galoa, osnivač Pokreta otpora, učesnik Francuskih vazdušnih snaga tokom Drugog svetskog rata, tvorac politike nuklearnog razoružanja, otac moderne francuske geopolitike, poznat je i kao veliki zaštitnik pravde i međunarodnog prava. Tako je ustao u odbranu srpskog naroda koji naziva „narodom žrtvom. General nije u mogućnosti da se pomera van Pariza i prisustvuje Međunarodnoj komemorativnoj konferenciji, ali je poslao tekst koji ćemo objaviti u nekoliko nastavaka. To su bili predstavnik Britanije Brajan Krouzi, predstavnik Španije bivši ministar Sančez Beja, predstavnik Vatikana advokat Pol Viole. Ja sam u grupi bio predstavnik Francuske. Ostali su mi snažno u sećanju ti razgovori u kojima su moji susedi Nemci gledali na Jugoslaviju kao beživotnu i smatrali da se treba pripremiti, posle Titove smrti, na sprovođenje drugačije teritorijalne organizacije. Nemci, inače jako dobri geopolitičari, posebnu osetljivost o tom pitanju pokazivali su, po mom mišljenju, iz sledećih razloga: Prvo, želja nemačke strane da se osveti Srbima koji su tokom Prvog i Drugog svetskog rata bili na strani saveznika protiv Nemačke. Osim toga, Srbi su 1941. godine, predvođeni Mihailovićem a kasnije Titom, uspeli da zadrže više nemačkih divizija, inače veoma korisnih najpre za front Moskve, a potom i Lenjingrada. Dakle, Berlin, tada je bio Bon, smatrao je da je srpski otpor doprineo da Nemačka izgubi svetske ratove. Trebalo je kazniti narod. Drugo, druga nemačka ideja bila je nagraditi Hrvate i muslimane koji su se tokom rata pridružili Nemačkoj i zauzeli određene pozicije tokom rata i u Francuskoj, zahvaliti im se jer su prišli opciji Nemačke. Treće, treća nemačka ideja bila je ulazak Hrvatske i Slovenije u ekonomsku zonu EU kojom je tada predsedavala Nemačka. Na taj način otvorile bi se mogućnosti ostvarivanje nemačkih uticaja ni interesa na dalmatinskoj obali i tako približavanje Mediteranu: Stari nemački san! Ovim razlozima treba dodati i uverenost Nemačke u američku intervenciju s obzirom na važna komandna mesta u NATO. Piše: general Pjer Galoa Sutra: Uvođenje Amerike i Francuske na scenu http://www.glas-javnosti.rs/clanak/tema/glas-javnosti-23-03-2009/nasilje-nad-pravom
