http://www.emportal.rs/vesti/svet/83645.html
Dolarska drama
Izjava od koje su mnogi zadrhtali
27. mart 2009. | 11:56
Izvor: EMportal
Grad: Njujork
Autor: Zdravko L. Dragaš
Cena održavanja tekućeg globalnog monetarnog režima postaje sve veća, i
to ne samo za one koji se služe dolarom, već i za SAD. To je poruka Žua
Hsiaćuana, guvernera Centralne banke Kine, koju su početkom ove nedelje
objavili sajtovi kineske i britanske centranobankarske institucije.
Poruka je odjeknula žestoko jer je posle te ocene tražena i smena dolara
sa pijedestala glavne svetske rezervne valute, uz komentar da ukupna
šteta prevazilazi korist. U nešto blažem tonu, ali i sasvim upućujuće o
tome je progovorio i kineski premijer Ven Žabao, kada je saopštio da ga
brine pozicija valute preko koje Kinezi Amerikancima čine velike usluge,
odlažući do u nedogled njihove sopstvene obaveze.
Čak ni blag komentar izjave sekretara SAD za finansije Timotija Gajtnera
da se o tome da i razmišljati nije mogao odagnati senku koju je ta
izjavom nadnela nad ekonomske odnose Kine i SAD. Iako sporna izjava
obavezno unosi veliku nelagodnost među investitore, pad monete SAD na
berzama je bio realtivno umeren i očekivan.
Dolar je prema evru za dva dana skliznuo oko 4,5 procenata. Prema drugim
valutama mnogo više, ali ne i dramatično, To je samo značilo da valute
drugih ekonomija stoje još lošije. Sve je potom podvukla i izjava
predsednika SAD Baraka Obame da će dolar još dugo ostati vodeća svetska
rezervna valuta.
Svejedno, kineski stav umnogome potkopava stabilnost na mnogo načina
potkopanog dolara. Jer, kineska strana drži fantastičnih 2.000 milijardi
dolarske vrednosti u deviznim rezervama, od čega su dve trećine
nominovane u dolaru. Nije teško zaključiti da svaki poremećaj njegove
vrednosti na svetskim berzama može naneti, kao što i čini, veliku štetu
pozicijama koje u ovom trenutku drži kineska strana.
A da bi stvari krenule još više nizbrdo američka strana je, samo dva
dana kasnije, poturila veliku monetarnu kreaciju kojom namerava da uz
pomoć 1.150 milijardi svežih dolara navodno „potopi“ kompromitovane
papire s hipotekarnom podlogom u posedu najvećih i teško miniranih, pre
svega američkih banaka i da pokupuju silne nove dugoročne papire
Ministarstva finansija SAD.
Namera, bar u ovom poslednjem slučaju, može biti ohrabrujuća koliko za
američku toliko i za kinesku stranu jer je upravljena na podizanje
vrednosti američkih papira. Problem je u tome što se sve to radi
novokreiranim dolarskim obavezama koje snažno potkopavaju njegovu
internacionalnu vrednosnu poziciju. Američka strana je, očigledno,
najnovijim potezom do gole kože isukala mač monetarne moći, sve u
bezglavom pokušaju da spasava sopstvene banke i finansijere, a da za to
cenu plate svi oni koji svakodnevno na svetskim tržištima u njenoj
valuti obavljaju neophodne transakcije.
Čini se da su najnovijim potezom američkih monetarnih autoriteta i sami
Kinezi uhvaćeni u svojevrsnu zamku jer makoliko da s jedne strane
strahuju od razgorevanja inflacionog dolarskog plamena, s druge strane
osećaju da su im ruke u velikoj meri vezane jer ne poseduju efikasno
oružje kojim bi očuvali svoje interese. Na kocki su koliko vrednost
imovine koju poseduju no, isto tako, i očuvanje visokog privrednog
dinamizma sopstvene ekonomije. A njega za sada nema bez dolarskog utega.
Otuda i njihova reakcija, makoliko bila dramatična. To je vrlo
indikativnom izjavom, odmah potom, potvrdila zamenica guvernera
Centralne banke Kine Hu Hsiaolijan, koja se požurila da uveri
investitore da će Kina nastaviti finansiranje duga SAD. Povlačenje
Kineza sa tržišta američkih dugova moglo bi naneti katastrofalne
posledice ne samo za obe zemlje, već i celinu svetskih finansija i
globalne ekonomije.
Kina je, praktično, stavila do znanja koliko je moćna i jaka, ali je i
odmah „priznala“ da je ta moć od samo potencijalne važnosti, ne i
stvarne. Ipak, kinesku opomenu bi trebalo ozbiljno shvatiti jer je ona
data u kontekstu izjava koje su stigle i iz izvora drugih važnih
ekonomija, Rusije i ostalih njoj sličnih, koji drže relativno visoke
iznose dolarskih dugova. Nije tajna i da su zemlje BRIC-a pre samo
nedelju dana razmatrale „dolarski problem“ za sopstvenim okruglim stolom
i da su se dogovorili da traže „globalnu smenu dolara“ na idućem
zasedanju grupacije G20, drugog aprila u Londonu. Na redu je, po svoj
prilici, „velika dolarska igra“ u kojoj su različiti interesi dostigli
kulminacionu tačku.
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
