Nova knjiga Dragana Todorovica
U Torontu je izasla nova knjiga Dragana Todorovica "Dnevnik prekinutih dana". Izdavac je Random House, jedna od najvecih svestkih izdavackih kuca. Ovo je druga knjiga Dragana Todorovica na engleskom jeziku - posle veoma uspesnog debija pre dve godine sa autobiografijom pod nazivom “Knjiga osvete - blues za Jugoslaviju”. Ova knjiga je prosle godine izasla i u prevodu na srpski jezik u Beogradu. Todorovic je u Kanadu dosao iz Beograda sredinom devedesetih a trenutno zivi u Enleskoj sa suprugom Silvijom Jestrovic i kcerkom Anom. Promocija nove knjige Dragana Todorovica odrzana je u u utorak 24. Marta u “Najvecoj knjizari na svetu” u Torontu, u organizaciji izdavacke kuce Random House I Indigo Book Store. "Dnevnik prekinutih dana" je roman koji ima dva osnovna sloja na kojima se odvijaju druge ravni njegovog funkcionisanja. Prvi, najpristupacniji sloj je ljubavna prica izmedju troje ljudi, a onda i izmedju tri grada.. Drugi sloj je prica o borbi za licnu slobodu, za pravo izbora - protiv slobode, za ideju - protiv ideja, protiv rezima - za rezim. Ovaj sprat u knjizi je iskazan povremeno nadrealnim bojama, i Todorovic je koristio postmoderni pristup da bi bolje osvetlio taj tajni trajni rat u kojem svi zivimo. - Hteo sam da dekonstruisem lazi ali i istinu, kaze specijalno za RTS i MI MAGAZIN iz Toronta pisac Dragan Tdorovic. Mislim da smo svi vec naucili da prepoznamo lazi, ali oni koji od njih zive su napredovali i radili dalje na usavrsavanju svoje umetnosti, i sada je vreme da naucimo da se ni istini ne moze bezrezervno verovati. Ovo je vreme kad cak i istine imaju sastojke: nadistinu i podistinu, kaze Todorovic Todorovic je, kako kaze, sa strepnjom iscekivao prve reakcije, jer ovakva konstrukcija romana nije svima po volji, posebno u danasnjem izdavastvu na Zapadu, koje je sklono tome da podrzava linearne knjige. No, prve kritike u knjizevnom casopisu “Quill and Quire” su izuzetno povoljne. Todorovic u knjizi obradjuje i svoju omiljenu temu, temu egzila. Neki od likova u knjizi postaju izgnani iz svoga grada, ili svoje zemlje, a neki iz sopstvenog zivota. Jedan od njih, Boris Bulic, izgleda kao da je pretplacen na sve vrste egzila, od proterivanja iz roditeljskog doma, preko skrivanja u sopstvenom gradu, do prelaska u drugu zemlju. I nije ni cudo da roman i pocinje i zavrsava scenom u kojoj on stoji na jedinom mostu koji jos vodi do kuce - naravno, ta scena se dogadja za vreme bombardovanja 1999. Ovo pitanje egzila, naravno, vazi i za mene, kaze Todorovovic. Tek kad sam zavrsio ovaj roman, shvatio sam da u njemu postoje detalji koje citaoci u Srbiji ne bi sasvim lako razumeli, kao sto postoji i jedan ceo metaforicki sloj koji ce citaoci na Zapadu propustiti. Naime, jedan od glavnih junaka se zove Johnny, i on mozda jeste a mozda nije modeliran po Johnnyju Stulicu, ali fizicki lici, i takodje svira gitaru i pravi odlicne pesme. Kad uzmem obe strane u obzir, ispada da je moj egzil trajao dovoljno dugo da bih poceo da pisem po nekojoj svojoj stazi, ni tamo ni ovamo, a i tamo i ovamo, kaze Todorovic. Nenad Stankovic ArtBiz Communications 1-647-831-1657 [email protected]
