U Ozninom dosijeu ni slova o Dražinoj smrti
Autor: Tanja Nikolić-Đaković | 01.04.2009. - 07:52
Pedeset godina nakon što je zapečaćen, tajni dosije koji je vojska vodila sve
do egzekucije o Draži Mihailoviću, ovaj dokument nije više tajni. Vojni arhiv,
po odluci ministra odbrane Dragana Šutanovca, stavio je juče “Blicu” na uvid
đeneralov personalni dosije i ostala dokumenta. Tajni spisi, koje je još pre
četiri godine Vojni sud prosledio Arhivu, ne razotkrivaju, međutim, jednu od
najčuvanijih decenijskih tajni. Podaci o mestu egzekucije i sahranjivanju
đenerala Draže ne nalaze se u ovim spisima!
Prostorije označene brojem 312 obezbeđene su gvozdenim rešetkama. One se
zatvaraju na kraju radnog dana i na njih se stavlja pečat. Skida se svakog
jutra, uvek po istoj proceduri, uz neophodnu naredbu načelnika. U tim
prostorijama Vojni arhiv otvorio nam je oko 6.000 digitalizovanih strana
najstrože čuvanih spisa, među kojima su stenogrami sa suđenja Mihailoviću. Tu
je kompletna dokumentacija iz procesa, strane i strane uredno vođenog
stenograma, presuda, ali nijedan od tih papira ne sadrži zapisnik o izvršenju
smrtne kazne. Među tim dokumentima nema baš ništa ni o tome gde je, kada i pod
kojim uslovima pokopan đeneral Draža.
Ni slova o tome ni u jednoj od sedam kutija u kojima je pohranjena ova arhivska
građa u 52 fajla. Ničeg nema osim sudskih spisa i siromašnog personalnog
dosijea zavedenog pod brojem K-1034/389. On sadrži osnovne podatke, imena,
godine, mesto rođenja, imena roditelja, dece, žene, mesta službovanja, činove,
ordenja, nagrade, učešće u ratovima. Tu je, međutim, originalna molba za
pomilovanje đenerala pisana svojeručno na jednoj strani crnim mastilom,
nečitkim ćiriličnim pismom.
U Vojsci Srbije tvrde da je pitanje da li su podaci o egzekuciji i sahrani bilo
gde zavedeni ili su odmah po zavođenju uništeni. Pretpostavka je da
novooformljena vojska u to vreme nije smela ni da se usudi da pohranjuje takav
dokument.
Da li podatke krije Bezbednosno-informativna agencija? Tamo tvrde da nikada
nisu posedovali te informacije i da je arhivska građa iz tog perioda prebačena
u Arhiv Srbije, odnosno Beograda, ali da ne sadrži tražene podatke.
Da je egzekucija kao i mesto sahranjivanja uredno dokumentovano u nekom od
dosijea, uporno tvrdi Ljubo Lazarevski (83), bivši podoficir KNOJ-a. On je bio
zatvorski čuvar Draže Mihailovića sve do njegovog poslednjeg časa i jedini je
preživeli svedok pogubljenja komandanta Kraljevske vojske. Bar po njegovoj
tvrdnji.
- U dosijeu je bila uvrštena presuda. A uz nju i izvršenje presude. To
podrazumeva zapisnik i fotografije sa egzekucije. One su postojale i bile
zavedene i one sigurno negde postoje i danas - kaže Lazarevski.
Bilo je više navodnih svedoka egzekucije. Navodili su različita mesta
pogubljenja, od Marinkove bare kod Beograda do Ade Ciganlije. Lazarevski i
dalje tvrdi da je prisustvovao pogubljenju Mihailovića i da je četnički đeneral
sa još devet osuđenika streljan u 1.30 sati posle ponoći 18. jula 1946. godine
u bagremovoj šumi na 150 do 200 metara od Belog dvora, u blizini današnje
Ortopedske bolnice “Banjica”.
Presuda Vrhovnog vojnog suda izrečena je 15. jula u 13 sati. Sutradan su žalbe
na smrtnu presudu odbijene. Egzekuciji je, po svedočenju Lazarevskog,
prisustvovalo 10 do 15 oficira Ozne. Tu su bili i javni tužilac Miloš Minić,
ali i lekar i fotograf. Svi oni su imali obavezu čuvanja tajne. Po državnoj
odluci, za grobove onih koje je sud označio izdajnicima nije se smelo saznati.
Iz personalnog dosijea Draže Mihailovića (K-1034/389)
Navedeni su rod, struka, čin, prezime, ime, lični opis. “Stas: srednji. Lice:
okruglo. Kosa: smeđa. Nos: pravilan. Brkovi: šišani. Usta: pravilna. Brada:
brije. Osobeni znaci: nema. Vera: istočno pravoslavna. Narodnost: Jugosloven”.
*datum: 06. 09. 1935. U dosijeu nema ni podataka o praćenju, doušnicima, niti
ma o čemu drugom.
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=86171
