ALARMANTNI PODACI O BROJU OBOLELIH I UMRLIH OD KARCINOMA NA KOSOVU I METOHIJI
NATO još ubija KOSOVSKA MITROVICA - Od NATO agresije do danas svake godine broj obolelih od karcinoma povećava se za oko 40 odsto u odnosu na prethodnu - upozorava kosovsko-mitrovačka NVO zvučnog imena „Milosrdni anđeo“. Porast malignih oboljenja je ogroman, a država se neadekvatno odnosi prema tom problemu. Ukupan broj obolelih na celom Kosovu i Metohiji je nemoguće odrediti zbog teškog funkcionisanja zdravstvene službe, transporta i dijagnostike, usled čega se veliki broj obolelih leči u Kragujevcu, Nišu ili Beogradu. Genocid Doktor Nebojša Srbljak, predsednik NVO „Milosrdni anđeo“ već devet godina dokazuje da je „epidemija“ karcinoma i malignih oboljenja na Kosovu i Metohiji direktna posledica radioaktivnog otpada iz nuklearnih centrala koji su zemlje Zapadne alijanse, da bi ga se oslobodile - izručile na ovo područje. Najugroženiji su oni - kaže dr Srbljak - koji su se u trenutku gađanja nalazili blizu mesta eksplozija. Međutim - objašnjava on - taj radioaktivni materijal javnosti najpoznatiji kao osiromašeni uranijum nije imao gde da nestane odmah nakon što je eksplozija završena. On je ostao tu. Ušao je u lanac ishrane, u zemljište i vodu. Postalo je opštepoznato da najrazvijenije države, članice NATO pakta sa SAD na prvom mestu, ne znajući kako drugačije da se oslobode svog radioaktivnog otpada, koriste razne „mirovne misije“ širom sveta, kako bi ga izručila na slabije razvijene zemlje. UMIRE SREDNJA GENERACIJA Alarmantan je i podatak da je prosek starosti obolelih do 2000. godine bio između 71. do 81. godine starosti, a sada se ova granica pomerila na više od deset godina, pa je tako danas najveći broj obolelih star između 50 i 60 godina. KARCINOM KOSTIJU DECE Jedna od najstrašnijih manifestacija porasta maligniteta među kosovsko-metohijskim stanovništvom je svakako pojava juvenilnog (sa sigurnim smrtnim ishodom) karcinoma kostiju koji se javlja kod dece do 11 godina. Ovaj oblik je veoma redak - objašnjava Srbljak - i ranije na 300 hiljada stanovnika nije postojao nijedan oboleli, a sada imamo ovde četvoro dece, teško bolesne. Dokaz da je to praksa i na drugim mestima gde je NATO alijansa „zavodila red“ je i jedan nedavno dobijeni sudski proces koji je italijanski vojnik vodio protiv svoje države, zbog toga što ga je bez zaštitne odeće poslala u mirovnu misiju u Somaliju, za koju se znalo da je kontaminirana oblast. Vojnik je, dakle, na sudu dokazao da je karcinom koji je dobio direktna posledica municije sa osiromašenim uranijumom. Još jedan dokaz, da su glavni vinovnici NATO agresije znali šta rade i da im se osiromašeni uranijum nije „omakao“ je i to, da radioaktivna municija nije nijednog trenutka upotrebljavana u oblasti, gde je kasnije podignuta najveća američka baza - „Bondstil“. Radioaktivna municija A ono što indirektno dokazuje da je čitava akcija bila smišljena i da bi se bombardovanje Srbije trebalo nazivati genocidom ili makar pokušajem genocida, jeste i to da su za čitavo vreme boravka na teritoriji Kosova i Metohije američki vojnici sve namirnice, uključujući i vodu, dobijali iz Amerike. Oni su znali da je radioaktivnost ogromna i da je unošenje hrane i pića proizvedenih na ovoj teritoriji, veliki rizik. Na pitanje da li bi onda srpski vojnik, po logici dobijenog spora italijanskog vojnika koji je tužio svoju državu, trebalo da tuži Republiku Srbiju, koja ga je poslala da ratuje na kontaminiranoj teritoriji, ili bi ipak i srpski vojnik i srpska država trebalo da tuže NATO pakt za svesno bacanje radioaktivnih materija na čitavo područje. O tome za doktora Nebojšu Srbljaka nema nikakvih dilema: - Apsolutno treba da odgovaraju učesnici bombardovanja, zato što je upotrebljavana municija za koju se znalo da je radioaktivna. Sa druge strane, objašnjava doktor Srbljak, naši ratni veterani nemaju razloga da tuže svoju državu, jer ih ona nije poslala u područje koje je pre toga bilo kontaminirano. Albanski političar, Bajram Redžepi, jednom prilikom je dao ciničnu izjavu kako će u svakom eventualnom sporu sa državama NATO pakta Republika Srbija morati da ćuti, da u protivnom nju samu ne bi tužili njeni borci. - Ta izjava je besmislica - ponovio je Srbljak - jer u trenutku odlaska na ratno područje to područje nije bilo kontaminirano. Ogroman broj Albanaca iz područja Peći i Đakovica je takođe obole i u ovom trenutku većina njih traže pomoć u beogradskim bolnicama. Posle njih, najbrojniji su italijanski vojnici koji su se zadržavali na teritoriji KiM najviše po 6 meseci. Prosto je nemoguće da odjednom svi dobijaju istu vrstu bolesti. Informacije od albanskih kolega Srbljak dobija na nezvaničnom nivou, a o stanju u albanskim sredinama saznaje uglavnom od novinara koji razgovaraju sa obe strane. Za porast i uzroke malignih oboljenja posebno su zainteresovani italijanski listovi, mnogo više nego srpski, a još manje albanski - saznajemo od Srbljaka. - Albanci imaju ogroman problem, jer oni ne mogu sada da tuže one koji su im podarili državu. Rodoljubi prosjaci Sledeći problem kojim se malo ko bavi u Srbiji jeste i činjenica da većinu obolelih od karcinoma na Kosovu i Metohiji čine muškarci srednje dobi, koji su uglavnom i hranitelji svojih porodica, a po čijoj smrti porodice ostaju nezbrinute, pošto ne postoji nikakav socijalni program koji bi ih zaštitio. Po statutu, organizacija „Milosrdni anđeo“ zalaže se za to da se na Kosovu i Metohiji omoguće sredstva za rano otkrivanje raka, za prevenciju i lečenje. Ali, pored toga, doktor Nebojša Srbljak ne propušta priliku da skrene pažnju na to da je Srbija kao država pokazala premalo interesovanja za žrtve očiglednih posledica bombardovanja i da ih ona sama gura pod tepih, u strahu da se ne zameri državama koje su članice Evropske unije. - Ako već niko ne sme da pokrene pitanje smišljenog izbacivanja otrovnih, radioaktivnih materija i da ga nazove genocidom, kao što jeste, s obzirom na to da se zna da radioaktivno oružje ima prolongirano dejstvo i za nas se bombardovanje nije završilo - reči su koje doktor Srbljak najčešće ponavlja učestvujući u raspravama na ovu temu. - Država bi barem trebalo da ima ono što sve države na svetu imaju, a to su bolnice za ratne veterane. Ustanove koje će brinuti o njihovom fizičkom i psihičkom stanju, jer su oni populacija koja je jako puno stradala tokom rata, a odrekli smo je se pod izgovorom da je nekolicina radila stvari koje nikome nisu na čast. Zaboravili smo da se radi o ljudima koji su učestvovali u domovinskom ratu, to su bili dobrovoljci i rezervisti, ljudi koji nisu hteli da dezertiraju i koji su sada na stubu srama jer su se „drznuli“ da ratuju protiv nekoga ko im zasipa zemlju bombama. Država se prema njima odnosi kao da su razbojnici i dopušta da njihova deca budu prosjaci. Ana Radmilović Autor: http://www.glas-javnosti.rs/clanak/tema/glas-javnosti-02-04-2009/nato-jos-ubija
